"Nikada ne dajem novac nikome, to je loše i pogrešno", rekao je u jednom intervjuu Džon Pol Geti, tada najbogatiji čovek na svetu. Naftni tajkun bio je poznat po škrtosti i tome da je novac bio voljan da troši isključivo na umetnička dela.
Getijevu škrtost dodatno je ilustrovala otmica jednog od njegovih 14 unuka, imenjaka za kog Geti italijanskoj Ndrangeti nije hteo da da ni centa rekavši da "ako plati onda će uskoro i ostali unuci nestati i plaćaću i za njih".
Geti je, na kraju, pristao da plati 3.2 miliona dolara otkupnine tek šest meseci nakon otmice, tokom kojih mu je poslato i odrezano uho tada 16-ogodišnjeg unuka. Geti je dao 2.2 miliona (najveći iznos od kog se može odbiti porez), a ostalo je pozajmio sinu da plati za unuka, i vrati mu s kamatom. Kada mu je unuk napokon pušten i spašen deda nije hteo da mu se javi na telefon kako bi mu se unuk zahvalio. Zbog traume otmice Geti Mlađi postao je narkoman i nakon predoziranja 1981. godine doživio je moždani udar i postao kvadriplegičar o kom je brinula majka. Tužio je tada i vlastitog oca da dobije nešto novca za terapiju.
Novopečeni milijarder otkrio istinu: Nije sreća u novcu. Evo i zašto!
Getija, koji je biznis s naftom nasledio od svog oca i sa 18 godina zaradio prvi milion, porodični odnosi nisu previše uznemiravali. O otmici je Ridli Skot snimio film "All the Money in the World" (Sav novac na svetu) u kom Getija glumi Kristofer Plumer, koji je u toj ulozi zbog seks skandala zamenio Kevina Spejsija, a Deni Bojl je napravio seriju "Trust" u kojoj škrticu glumi Donald Saderland.
Porodični advokati su odmah, iako je tajkun umro 1976. godine, tužili kreatore serije, jer je Geti prikazan "kao okrutan" pa tvrde da je reč o kleveti.
"Ako možeš da izbrojiš svoj novac, onda nemaš milijarde", rekao je jednom Geti.
Svoje puste milijarde ni nakon smrti nije prepustio porodici, pa ni bolesnom unuku, već je sve ostavio nekolicini fondacija od kojih je deo posvećen njegovom najdražem hobiju - skupljanju umetničkih dela.
Već na početku uspešne karijere Geti je počeo ozbiljno da sakuplja umetnička dela, i to ne zato jer je bio veliki esteta ili poznavalac već zato jer, kako je i sam priznao, voleo da kupuje skupe stvari za nisku cenu.
"Cene su najniže u ovom veku, iznose jednu četvrtinu onoga što su bile između 1910. i 1929. godine", zapisao je Geti u svoj dnevnik, vidno zabrinut za vrednost svoje kolekcije.
Milijarder koji može sve: Bogat i skroman, misli na sebe i radi za druge! (FOTO)
Zanimljivo je kako je Geti, čiji je otac familiju preselio iz Minesote u Los Anđeles, obožavao da čita klasične autore, a tokom života tečno je naučio da govori francuski, nemački, italijanski, španski, ruski i arapski, a iz "gušta" je prevodio s latinskog i grčkog. U školi su ga zvali "rečnik Geti" radi enciklopedijskog znanja, posebno jezika, a proputovao je i Egipat kao tinejdžer u potrazi za antikvitetima.
Zavisnik od kupovine umetničkih dela, najviše je trošio, kako otkriva u autobiografiji iz 1965. "The Joys of Collecting", na antikvitete iz Grčke i Rima, renesansnu umetnost, persijske tepihe iz 16. veeka, francuski namještaj i tapiserije.
Pred kraj života zažalio je neke svoje odluke pa je u dnevnik zapisao "trebao sam da kupim desetine Renoara umesto samo jednog, kao i to da je trebao da kupi dela autora kao što su Dega, Mone, Pisaro, Mane, a manje tapiserija i tepiha. "Ali sviđaju mi se moje tapiserije i tepisi iako im se nije udvadesetostručila vrednost kao impresionistima".
Početkom pedesetih Geti je zahvaljujući poslovima na Bliskom istoku postao milijarder, a 1964. je krilo njegove vile u Malibuu otvoreno za javnost kao Muzej Džona Pola Getija. Njegova kolekcija od više od 600 umetničkih dela je smeštena tamo ili u njegovoj palati iz doba Tjudora u Sariju, u Engleskoj, gde je proživeo starost.
Šef milijarder uhvatio radnika da spava na poslu: Njegov potez iznenadio je mnoge! (FOTO)
Kao što je vidljivo iz njegovih izjava o tapiserijama koje voli više od impresionista, Geti nije bio konformista. Muzej u opisu piše kako je radio kalkulisane rizike. "Kao vlasnik kolekcije umetničkih dela Geti je bio previše stidljiv da bude vulgaran, previše sumnjičav i neodlučan da bude pokrovitelj nečeg novog, i previše škrt da napravi istinsku veliku kolekciju. Jedan od njegovih savetnika, ser Francis Votson, rekao je kako je najviše voleo da bude zao, a video je da, tradicionalno, jako bogati muškarci skupljaju umetnička dela, pa je i on krenuo. Sam kvaliteta je bio manje važan", piše u članku Njujork Tajmsa naslova "Isn’t It Funny What Money Can Do?"(Nije li smešno šta novac može da uradi?) iz 1986. godine.
Kada je umro naftni tajkun i kolekcionar je vredeo današnjih 18 milijardi dolara. Većinu toga ostavio je Džon Pol Geti fondaciji koja je novac iskoristila da napravi najbogatiju umetničku instituciju na svetu. Usprkos tome, i sledeći tradiciju osnivača, institucija svake godine skuplja sredstva balovima i kroz donacije. Članovima porodice ostavio je malo ili ništa.
