Ljiljanu Stjepanović smo zavoleli kroz razne likove koje je glumila, a najviše nam je prirasla za srce kao Radojka u seriji "Selo gori, a baba se češlja".
Rođena 1952. godine u Beogradu, od oca Jovana koji je bio poreklom iz Slovenije. On je tri godine proveo u logoru u Jasenovcu, dok mu je čitava porodica ubijena u Drugom svetskom ratu.
Želeo je da Ljiljana jednog dana bude ekonomista. Majka Milojka, po zanimanju kuvarica, bila mu je sušta suprotnost. Dok je Jovan bio miran i staložen, Milojka je bila nešto temperamentnija, a volela je da peva. Porodica je jako cenila kulturu i imali su puno knjiga, koje je Jovan čitao Ljiljani dok je bila mala. Osim Ljiljane imali su i sina Ljubišu, koji je od glumice stariji dve godine.
Pošto je bila nestašna i radoznala, roditelji su smatrali da je Ljiljani potrebna neka dodatna aktivnost na koju bi trošila svoju energiju, pa su je poslali na ,,Radio Beograd”, na audiciju za decu glumce. Tako je Ljiljana upala u čuvenu glumačku grupu Bate Miladinovića, sa kojim su radili dečiji radio program.
Bila je dobar đak do puberteta, a onda se nekako više zainteresovala za igranke i momke, nego za školu. Najveću tremu u životu imala je na prvoj igranci, kada ju je jedan dečko zamolio za ples.
Bila je verena za Bojana Repića u trenutku kada je polagala prijemni ispit za ,,Fakultet dramskih umetnosti”. Njene kolege sa klase takođe su poznati glumci: Radoš Bajić, Lazar Ristovski, Snežana Savić, Bogdan Diklić, Zlata Petković… Grupa je završila glumu u klasi profesorke Ognjenke Milićević.
Kada je započela svoju karijeru nakon studija, Ljiljana nije bila baš srećne ruke. Tada se razvela, a u ,,Pozorištu na Terazijama” gde je počela da radi, igrale su se uglavnom operete i komedije. Ljiljana se bavila pevanjem, ali se nadređenima nije dopao njen glas, pa je dobijala sporedne i epizodne role, koje nisu bile upečatljive. Da bi zaradila što više novca prihvatala je svaku ulogu.
Prekretnica u njenoj karijeri desila se kada je igrala babu Izergilu u predstavi ,,Cigani lete u nebo”. Iako je uloga podrazumevala pevanje, Ljiljana je briljirala, publika je sa oduševljenjem gledala ovu predstavu, pa Ljiljana sa trideset dve godine postaje prvakinja ,,Pozorišta na Terazijama”.
Ljiljana se bavi i pisanjem, pretežno poezije. Njena zbirka dečijih pesama ,,Ljudac” posvećena je starijoj unuci Kseniji.
Bivši suprug i deca
Ljiljana Stjepanović se udalavala samo jednom, kada je imala 21. godinu. Svog supruga, Bojana Repića, upoznala je u srednjoj školi i počeli su da se zabavljaju. Bila je veoma mlada, zaljubljena i želela je da što pre osnuje porodicu. Na žalost došlo je do neslaganja između nje i bivšeg supruga, pa su se razveli nakon šest godina.
Brak se raspao, a glumica je svojevremeno pričala o tome kako je teško prošla kroz sve to.
"To je velika trauma i ne bih je nikome poželela. Jedva sam se iz nje iščupala i ne volim ni da se setim tog vremena. Mlada sam se udala, rodila decu, a onda razvela i ostala sama, tako da je sve to za mene bilo trauma. Da sam bila starija, možda bih to drugačije preživela, a ovako sve je bilo bolno i traumatično. Ipak, smatrala sam kako je bolje da deca rastu u miru i s jednim roditeljem, nego u lošoj atmosferi”, ispričala je ona svojevremeno za Story.
Tom prilikom je otkrila i da je do razvoda moralo da dođe jer njen bivši suprug nije imao razumevanja za njenu profesiju i bio je ljubomoran. Ipak, nikada nije nijednu ružnu reč izgovorila o njemu.
Zaljubljivala se i nakon braka, ali sinovi su joj bili na prvom mestu, pa se nije ponovo udavala. Bojan Repić je preminuo pre nekoliko godina.
Iz ovog braka Ljiljana ima dva sina, Vlastimira i Igora. Svoju porodicu često pominje u intervjuima, naročito unuke. Ksenija je krenula je bakinim stopama i bavi se glumom. Pojavila se u seriji ,,Selo gori a baba se češlja”, glumi i u pozorištu, ali se još uvek ne zna da li će gluma biti njeno primarno zanimanje jednog dana. Jedna unuka Ljiljana nosi ime svoje bake.
(Stil/Sinemanija.com)
