Prošlo je već dve godine kako je legendarni pevač Đorđe Balašević preminuo. Iza sebe je ostavio vanvremenske hitove koje slušaju sve generacije. Đorđe Balašević rođen je 13. maj 1953. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je napustio u trećem razredu pa je ispite polagao izvanredno. Upisao je geografiju, jer, po vlastitom priznanju, na prijemnim ispitima nije bilo matematike. Osnovna ambicija u srednjoj školi bila mu je da postane fudbaler, međutim, život je za njega imao drugačije planove.
Uprkos svim uspesima koje je postigao, otac i majka su se protivili njegovoj odluci da bude muzičar i smatrali su da bi trebalo da se bavi geografijom za šta se i školovao. Nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu, a uvek im je čuvao dva prazna mesta.
Prezime Balašević je nastalo tako što mu je svaka generacija dodavala po neko slovo. Deda Đorđe, po kome je pevač dobio ime, se prezivao Balaš i bio je pravoslavac koji se plašio da ih ne pomađare. Zato je otišao u opštinu i platio da se prezimenu doda nastavak -ić, piše biografija.org.
- Moj deda Đorđe Balaš bio je veliki pravoslavac koji se plašio da nas ne pomađare, pa je odlučio da 1941. kada je to bilo veoma čupavo ode u opštinu i uplati ono ić na kraju, kako bismo postali Balašević. Inače, otac mi se prezivao Balašev, tako sa sam ja prvi rođen kao Balašević. Naše prezime je veoma retko, i danas se može sresti jedino na obodima Homoljskih planina, ali mislim da svi vučemo iste korene od Vlaha - ispričao je Đorđe jednom prilikom.
Čuveni virtuoz s perom u ruci, najupečatljivije slike svog odrastanja preneo je na papir u svojoj novoj knjizi Kalendar mog detinjstva.
- Činjenica da sam bio mirno dete i odličan đak mi se na neki način osvetila u gimnaziji. Ustaljeni tempo radnih navika i učenje pretvorili su se u katastrofu. Otac je, kao predstavnik bivše jugoslovenske organizacije, dobio posao u inostranstvu, čime je nada mnom nestala jedna vrsta kontrole. Ćale nije dolazio na roditeljske sastanke, a s mamom sam se mnogo bolje razumeo, a i uvek su govorili da sam genetski povukao na njenu rodbinu. Balaševići su bili dobri podanici, rano su ustajali, rano legali, ako dobiju poziv na sud obavezno su odlazili, išli su među prvima na glasanje, dok su mamini bili nekako više sanjalački orijentisani. U gimnaziji sam imao čudan odnos ocena, od odličnog uspeha iz srpskog i društvenih predmeta, do oročenih kečeva iz fizike, hemije i matematike koje nikada nisam uspeo da popravim - ispričao je svojevremeno Đole.
Đorđe je imao i pet godina stariju sestru koja je preminula.
Balašević je 1977. godine sa drugovima iz gimnazije osnovao akustičarsku grupu Žetva sa kojom je snimio pesmu "U razdeljak te ljubim" u izdanju RTV Ljubljana. Iako je nije voleo, nakon njenog izvođenja na radiju, otvorila su mu se mnoga vrata. Singl je prodat u 180 000 kopija što je bio prvi veliki pevačev uspeh.
Počeo je da snima sve veći broj pesama koje je predstavljao na raznim festivalima, a koje su doživele veliki uspeh, a sve ostalo je istorija.
Filmska ljubavna priča
Blašević i Olivera sreli su se tokom jednog TV gostovanja, oboje su bili gosti novosadske televizije - Olivera kao sportista, a Đorđe kao muzičar. Olivera tad nije ni sanjala da će se u tog mladića s gitarom zaljubiti. Vrsna gimnastičarka u četiri sportske discipline, s pregrštom medalja i priznanja, trebalo je da odluči između te svoje ljubavi i ove nove, koja se tek rađala.
- Jednom prilikom gledali smo zajedno utakmicu Hajduk - Hamburger. Najednom Olja mi prebaci ruku preko ramena i reče: "Ovaj Zlatko Vujović je opasan fudbaler". Rekao sam tad sebi: "Našao sam pravu osobu, drugara koji se razume i u druge stvari. Ženim se odmah - gotovo je!" - rekao je Balašević jednom prilikom.
U vreme dok je Olivera studirala i živela u domu, Đole je pod njenim prozorom često pevao. Na studentskoj sobi u kojoj je Olivera tada živela, danas se na ulaznim vratima nalazi pločica sa natpisom: "Dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka... Olja i Đole Balašević, 1. juni 1979", a upravo tu je počela najlepša ljubavna priča.
- Majka je veoma teško emotivno proživljavala što odlazim u Novi Sad i što ću biti sama, čak mi je predlagala da nađem nekog momčića. Imala sam cimerku Vesnu iz Čačka. Upoznala sam mnogo ljudi, sa kojima sam i danas u kontaktu - rekla je Olja Balašević u jednom intervjuu.
Uskoro se u njenom životu pojavio i momčić, tada već poznati kantautor sa Salajke, a njen studentski život Đorđe Balašević opisao je u pesmi "Provincijalka".
- On tvrdi da je ta pesma vezana za ovu sobu. Ja znam da sam za stolom čitala beleške sa predavanja, spremala ispit i gledala često kroz prozor čekajući kada će se pojaviti. Tada mobilnih telefona nije bilo, pa je Đole zviždao pod prozorom. Taj zvižduk i danas koristi kad negde zalutamo u nekom gradu ili tržnom centru. Kada bih čula njegov zvižduk, brzinom svetlosti bih strčala kroz hodnik da ga vidim, tako da je ta pesma to na vrlo lep način ispričala - pričala je ranije Olivera.
Balašević je 2001. objavio album "Dnevnik starog momka" posvećen svojoj najvećoj ljubavi i podršci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena, dobija se: "Olja je najbolja". Time je još pokazao svetu koliko je njihova ljubav jedinstvena.
Nakon Jovane, Olivera i Đole su dobili još dvoje dece - ćerku Jelenu i sina Aleksu. Sve troje dece popularnog muzičkog i glumačkog para uspešno grade svoje karijere. Posle Jelene, koja se dokazala kao odličan reditelj video-spotova, i Jovane, koja je aktivna glumica, sin Aleksa postao je šampion u rvanju.
Tužna sudbina i poslednji dani
Dve i po godine posle smrti Đorđa Balaševića, njegova supruga Olivera Balašević smogla je snage da progovori o njegovim poslednjim danima dok je bio u bolnici. Đole je poslednje dane proveo na infektivnoj klinici, a Olivera je u nedavnom intervjuu otkrila kako je protekao njihov tadašnji susret.
- Nažalost kada je bio primljen u bolnicu infektivno odeljenje, nama nije bio dozvoljen pristup. Onda sam obilazeći oko zgrade naišla na jednu poznanicu i pitala sam je da li ona otprilike zna gde je njegova soba u kojoj leži. Zanimalo me je gde je prozor te njegove sobe. Ona mi je rekla da zna, da je Đoletova soba u prizmelju i da će me odvesti tamo. Odvela me je iza zgrade.
Tada smo se videli. Samo je pružio ruku i pozdravio me na identičan način kao da nema rastanka, kao da nema ničega što bi me plašilo. Tu sam. Ja sam mu mahala i pokazivala da bude jak, da bude čvrst, i pozivala ga kao što je on mene zvao da izađem iz Studenjaka. Verujem da je ostao jedan prozor preko koga komuniciramo i dan danas - ispričala je Olivera Balašević, gostijući u emisiji "Agape".
