Mišel Obama je advokat, spisateljica i filantrop koja je bila prva dama Sjedinjenih Država od 2009. do 2017. Bila je prva crnkinja koja je obavljala ovu funkciju. Mišel je supruga bivšeg američkog predsednika Baraka Obame. Kao prva dama, Obama je svoju pažnju usmerila na socijalna pitanja kao što su siromaštvo, zdrav život i obrazovanje. Osvojila je nagradu Gremi za svoje memoare iz 2018. godine, Becoming, koji govore o iskustvima koja su je oblikovala, od detinjstva u Čikagu do godina života u Beloj kući.
Rođena je 17. januara 1964. godine u Čikagu. Njen otac, Frejzer Robinson, bio je operater gradskih pumpi i demokratski kapetan. Njena majka, Marijan, bila je sekretarica u Špigelovoj prodavnici kataloga, ali je kasnije ostala kod kuće da odgaja Mišel i njenog starijeg brata Krega. Sa razmakom od 21 mesec, Kreg i Mišel su često bili pogrešno smatrani blizancima.
Porodica Robinson živela je u malom bungalovu na južnoj strani Čikaga. Mišel i Kreg su delili sobe, spavajući u dnevnoj sobi sa čaršavom koja služi kao improvizovana pregrada za sobu. Bili su blisko povezana porodica, obično su zajedno delili obroke, čitali i igrali igrice. Kasnije je rekla o svom detinjstvu: "Imala sam veoma stabilno, konvencionalno vaspitanje i to mi se činilo veoma bezbednim."
Mišel i Barak pravi su primer uspešnog para, braka i porodice u kojoj odgajaju dve ćerke Mariju Anu, poznatu kao Maliju i Natašu, poznatu kao Sašu, a ona je stamena žena koja čvrsto stoji iza svog muškarca. Neki bi rekli da je to nepravedno davno zaboravljena, a drugi prevaziđena uloga. U svakom slučaju, u nju su uprte sve oči sveta, prvenstveno zbog besprekornog stajlinga, držanja i činjenice da je kao potomak nekada robovske porodice sa američkog Juga u ulozi prve dame dospela na čelo moćne države kakva je Amerika. Zbog ovoga se konzervativcima se i dan-danas, pola decenije kasnije, okreće želudac.
Naime, Mišel je rođena u crnačkoj četvrti Čikaga, u radničkoj porodici koja se teško mogla podvesti pod srednju klasu. Detalji njenog porodičnog stabla daleko su impresivniji, a zbog njih je njena današnja priča mnogima delovala kao naučna fantastika i početkom tekućeg veka.
Magazin The New York Times obelodanio je da je njena pra-čukunbaka Mevelin Šilds još kao devojčica robinja, pre Američkog građanskog rata, 1850. godine dovedena na farmu u Južnoj Karolini da služi bogatom veleposedniku i robovlasniku. Silovana je i rodila je sina Dofulsa belom čoveku koji ga nikada nije priznao pa je nosio majčino prezime Šilds. Njen čukundeda sa očeve strane, Džim Robinson, bio je takođe rob u Južnoj Karolini gde i danas žive članovi ove porodice.
Mišel vuče afroameričke, irske, ali i gene američkih Indijanaca. Korene potlačenih i korene tlačitelja i zbog toga se njeno porodično stablo poistovećuje sa samom istorijom severnoameričkog kontinenta. Priča o njenim precima odigrala se pre samo vek i po. Začetnici njene loze nisu imali pravo na život, a izrodili su prvu ženu Amerike.
- U kući sam naučila važnost ljubavi i smeha kao osnovnih životnih lekcija - često ističe gospođa Obama. Moj najvažniji prioritet su moja deca... Da budu zdrava i prava, tek onda mogu da pomognem drugim porodicama - rekla je Mišel jednom prilikom.
Stroga pravila ponašanja danas važe i u njenom domu. Njenim ćerkama zabranjeno je da gledaju televiziju, osim vikendom, ali i tada mogu da prate samo dečije kanale.
Barak je u nekoliko navrata objašnjavao da im dozvoljavaju da gledaju sport s njima, ali kako njih to preterano ne zanima. Predsednički par često ističe da su im ćerke na prvom mestu. Za njih dve je preseljenje iz Čikaga u Vašington kao i život u Beloj kući gde su konstantno bili pod nadzorom tajnih službi i telohranitelja bio veliki šok. Međutim, njihovi roditelji trude se da im odrastanje bude što je moguće normalnije. Za razliku od svoje majke, obe devojčice pohađale su privatne škole, dok je Mišel završila državnu Bryn Mawr Elementary School.
