Zorana Lola Novaković bila je jedna od najvećih muzičkih zvezda šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka na našim prostorima. Rođena je u Beogradu, 25. aprila 1935. godine, a karijeru je počela sa 22 godine kada je kao stalni vokalni solista primljena u Radio Beograd 1957. Izdvojila se specifičnim i toplim glasom.
Postala je poznata i voljena i u inotranstvu, a 1962. godine predstavljala je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije i sa pesmom "Ne pali svetla u sumrak", gde je osvojila 4. mesto.
Njena karijera bila je na zavidnom nivou, međutim, na privatnom polju bilo je više nego turbulentno.
Udavala se tri puta
Prvi put na ludi kamen stala je sa suprugom profesorom fiskulture, Borom Kragujevićem, s kojim je u braku bila manje od dve godine. Zatim, 1966. udala se za Mila Jovanovića, predstavnika avio-kompanije "Panameriken", a taj brak trajao je 4 godine.
Udajom za estradnog umetnika Dragana Antića, postala je meta i žute štampe. Početak njihove veze pratile su brojne spekulacije. Nakon festivala Beogradsko proleće 1971. na kojem su zajedno nastupali tabloide je preplavila priča o njihovoj romansi. S obzirom da je Dragan bio mlađi od Lole više od decenije u početku su krili vezu.
Pisalo se da je bila u ruskom zatvoru, a proglašena je čak i tajnim agentom CIA.
Nakon razvoda od Dragana, 2000. godine, odlučila je da se povuče sa scene i iz javnog života. Povremeno se pojavljivala na pojedinim koncertima, ali je bila stalni član Pozorišta na Terazijama.
Iako je bila velika zvezda, svi koji su je poznavali opisivali su je kao skromnu ženu, koja nikada nije loše govorila o kolegama. Bila je izuzetno cenjena i poštovana, a njenom talentu divila se cela Jugoslavija. Minja Subota, kako su pisali domaći mediji, smatrao ju je neponovljivi talentom. Pamtio je kako je publika plakala u Zagrebu dok je ona pevala, a kada je otišla, verovao je da „više ništa neće biti isto”. Maja Odžaklijevska isticala je i posle njene smrti kako je Lola bila pevačica koja nikada nije "jurila popularnost".
Poslednje godine života Lola Novaković provela je u samoći, a preminula je 3. aprila 2016. godine u svom domu na Ceraku.
Komšije su je pronašle u fotelji, a kako se navodi, želja joj je bila da njena sahrana ne bude javna i da ne bude sahranjena u Aleji velikana.
Na dan sahrane, Lolina kuća je opljačkana i mnoge vrednosti koje su se u njoj nalazile su pokradene. Tek tri meseca kasnije, ova vest je dospela u javnost, na insistiranje njenog dugogodišnjeg prijatelja.