Pred krunisanje kralja Čarlsa III koje će se održati 6. maja 2023. godine sećamo se neverovatnog života kraljice Majke, tj. kraljice Elizabete I koja je po mnogima najveći uticaj imala na kralja Čarlsa dok je odrastao i spremao se da preuzme tron.
Iako je prošla 21 godina od smrti kraljice Majke, Britanci, a ni kraljevska porodica ne mogu da zaborave kakva je žena bila Elizabeta za koju je sam Hitler rekao da je najopasnija žena Evrope.
Rodila se kao Elizabeta Anđela Margerit Bous-Lajon 4. avgusta 1900. godine, kao deveto dete, od ukupno desetoro, škotske plemićke porodice. Otac, lord Stratmor, nazivao ju je svojom malom brbljavicom. S pravom, jer je već s tri godine uspešno savladala pravila snobovske, isprazne konverzacije britanske aristokratije.
S tri godine je već znala da čita, s pet je pisala dečiju knjigu, sa šest je pohađala časove klavira, sa sedam je tečno govorila francuski, zahvaljujući svojoj guvernanti.
"Jednoga dana bićeš kraljica", prorekla joj je jednom sajamska gatara. Imala je tada osam godina. Upravo u godini tog proročanstva upoznaće na jednoj čajanki svog budućeg supruga, pet godina starijeg Alberta, bojažljivog mlađeg sina kralja Džordža V i kraljice Meri. Zvala ga je, kao i ostali, "Berti" i velikodušno mu je poklonila trešnju iz svog kolača. Naravno, nije tada ni slutila da će ih sudbina nešto kasnije zauvek povezati.
Prvi muškarac za kojim joj je srce jače zakucalo bio je Henri Hari Nobs, pilot britanskih vazdušnih snaga. U ratu su ga pogodili i srušili Nemci, pa je u zarobljeničkom logoru upoznao Elizabetinog brata Majkla, koji ga je kasnije doveo u porodični dom. Mladi pilot je bio oduševljen i zamkom i ljupkom 18-godišnjom Elizabetom. Da li se tada začela njena prva romansa, prva prava ljubav ili se radilo tek o mladenačkom, neobaveznom flertu, teško je pouzdano reći.
Kada je prvi put predstavljena društvu, na kraljevskom balu, prvi ju je zapazio jugoslovenski princ Pavle. Ali, nije mu se posrećilo. Uostalom, ona je tada marila samo za jednog. Za oko joj je zapeo naočiti Džejms Stjuart, sin grofa Moreja, potomak legendarne škotske kraljice Meri Stjuart. Bio je na glasu kao ratni heroj koji slama ženska srca. Žene su ga naprosto obožavale. Ni Elizabeta u tom pogledu nije bila izuzetak..
On je zbog nje otkazao i veridbu s ćerkom jednog milionera. Ali, svaku šansu da uspe kod Elizabete je izgubio jedne majske večeri 1920. godine, kada je ona prvi put zaplesala s princom Albertom.
Vojvoda od Jorka, kako je glasila službena Albertova titula, odmah se zagrejao za živahnu devojku. Osvojila mu je srce bukvalno na prvi pogled, čim ju je video kako pleše s nesrećnim Džejmsom. Zamolio ju je za ples i izgubio glavu za njom. Možda i zato što mu je bila potpuna suprotnost. Jer, on je bio povučen, sramežljiv, ne baš naročito elokventan, mucao je. A ona – nekrunisana kraljica društva.
Od prvog plesa s Elizabet, Albert je žudeo za njenim društvom, sledio ju je gde god je mogao, čak ju je posetio i u Škotskoj. Dva puta ju je zamolio za ruku, dva puta ga je ljubazno, ali odlučno odbila.
Pitanje je, zapravo, da li bi do venčanja uopšte došlo da Albertu, kojeg su i dalje svi zvali Berti, nije u pomoć priskočila sestra Meri. Ona je Elizabetu dobro poznavala još iz izviđačkog društva za devojčice, pa je pogurala i zagovarala bratovljevo udvaranje i bračnu ponudu. Trajalo je to udvaranje i nagovaranje dve duge godine. Napokon, tokom jedne šetnje šumom, blizu njene kuće, u januaru 1923. Albert je još jednom skupio snage i treći put je zaprosio.
Kada je pristala da se uda za njega Elizabeta je imala 22 godine, on 27. Da su se venčali, službeno je objavljeno tri dana kasnije. Tada ga još nije volela, ali je pristankom na brak htela da udovolji želji svoje majke i da ispuni dužnost koju je osećala prema kraljici, koja joj je dala do znanja da će princ moći da bude srećan samo ako se njih dvoje uzmu.
Tri godine posle venčanja 1926. na svet je donela prvu ćerku, koja je ponela majčino ime, a četiri godine kasnije rodila je drugu devojčicu, Margaretu. Iako su devojčice imale guvernante, mladi roditelji su se zdušno sami brinuli o njima.
Sve se u njihovom životu činilo mirnim i predvidljivim, dok u januaru 1936. godine nije umro kralj Džordž V. Na prestolu ga je nasledio Albertov stariji brat Dejvid, uzevši ime Edvard VIII. Elizabeta je odmah naslutila da će biti problema. Jer, on je već tada bio u vezi s Amerikankom Volis Simpson, koja je iza sebe imala jedan razvod i još je bila u drugom braku.
Svi su smatrali da Albert nije sposoban za ulogu kralja, malo je bilo onih koji su verovali da će taj zadatak uspešno da obavlja. Nacija je bila u šoku, tron se ozbiljno ljuljao. U tim trenucima ozbiljne krize Kraljica majka se pojavila kao spasiteljka.
Berti je krunisan 12. maja 1937. godine, kao Džordž VI, a tada je i ona postala kraljica. Svi su znali da je ona ta koja vodi kraljevstvo, a ne Berti.
Kada je Elizabeta II rodila Čarlsa, a potom i Anu, kraljica Elizabeta II se neizmerno radovala tituli bake. Međutim, smrt njenog muža sve je pomutila. Ostala je udovica sa samo 52 godine.
Kada je njena ćerka sela na tron, kraljica Majka se povukla u osamu. Umrla je 30. marta 2002. , a za njom je plakala cela nacija.
Znimljivo je da je narodu ostala urezana u sećanje kao baka koja je volela dobru šalu i dobru kapljicu i toga se nikad nije stidela.
