Ljiljana Petrović je naša prva predstavnica na Evroviziji, koja se održala 1961. godine u Kanu. Bila je osma od šesnaest pesama sa 9 osvojienih bodova.
Ova pevačica je bila relativno nepoznata, pre nego što je stala na evrovizijsku scenu, pa je često umela da ističe da je na jugoslovensku estradu došla kroz evropska vrata.
U vreme izbora za pesmu Evrovizije, boravila je u Ljubljani i snimala pesme za svoju prvu ploču. Nju je u studiju čuo Jože Privšek, autor njene kompozicije. Njemu se veoma svideo njen glas i rešio je da joj ponudi saradnju. Međutim, tada su ga mnogi odgovarali od toga, jer Ljiljana nije tada bila mnogo poznata.
Mnogi novinari i poznavaoci su je svrstavali u top 3 favorita. Deo medijske pažnje je bio okrenut ka tome što je Jugoslavija bila prva socijalsitička zemlja na evrovizijskom takmičenju.
- Sećam se jedne zgode vezane za nastup. Miroslav Antić je bio nešto stariji od svih nas, i zbog toga je pridržao sebi pravo da bude i naš duhovni otac. Uoči nastupa me je upozorio da moram izgledati skromno i dostojno socijalističke zemlje iz koje dolazim - ispričala je pevačica jednom prilikom.
Antić joj je skrenuo pažnju da će sve pevačice biti obučene poput božićnih jelki. A naša predstavnica ga je poslušala i obukla jednostavnu haljinicu sa jednim malim brošom.
Ostavila je fenomenalan utisak svojim nastupom, pa je dobila ponudu i da ostane u Kanu. Ipak, ona je odlučila da se vrati i započne karijeru u Jugoslavili. A na prvom nastupu, po povratku sa Evrovizije, doživela je jedna peh.
- Posle koncerta, okružili su me gledaoci i tražili fotografije. Bile su u torbici, ali zbog gužve nisam mogla da ih izvadim. Onda mi je neko oteo torbicu, a izgubila sam i obe cipele. No nakon sat dva, vraćene su mi. Prvo jedna cipela, pa druga, a na kraju i torbica. U njoj nije nedostajalo ništa osim mojih fotografija - opisala je Ljiljana ovu zanimljivu situaciju i dodala da je se uvek rado sećala sa osmehom na licu.
Učestvovala je na brojnim festivalima i bila u vrhu tadašnje muzičke scene, ali se već krajem sedamdesetih povukla iz javnog života. Kasnije se posvetila pisanju haiku poezije, a potom je i komponovala na haiku stihove.
Pevačica Ljiljana Petrović preminula je u 81. godini 2020. u Novom Sadu, gde je provela većinu svog života.
Ostala je upamćena je po pesmi Jovana Adamova „Neka to ne bude u proleće“, koju je otpevala na festivalu u Opatiji 1966. godine.
NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE
Ako se ikada budemo rastali neka to ne bude, nek ne bude u proleće Jer teško je gledati sve druge ljubavi kako se rađaju dok naša umire.
Ako se ikada budemo rastali neka to ne bude sa suzama i tugom. Tad se oprostimo od nekih stvari običnim rečima i odlutajmo bez povratka.
Oprosti što govorim o rastanku! Suviše sam srećna, da bih bila sasvim bezbrižna. Htela bih toliko toga da ti kažem. Al’ ne umem, sada kad se voli.
Ako se ikada budemo rastali neka to ne bude sa suzama i tugom. Ako se ikada budemo rastali neka to ne bude u proleće.
