Leposava Stefanović, poznatija kao Lokica je srpska balerina, pedagog baleta, profesor baleta, koreograf, fitnes instruktor i arhitekta. Važi za veliku zvezdu estradne scene bivše Jugoslavije i za balerinu koja je ostavljala muškarce bez daha. Njeno ime je sinonim za moderan scenski ples, a o njenim koreografijama sa turneje „Putujući zemljotres“ Zdravka Čolića se i dalje priča, piše Biografija.org. Rođena je 31. marta 1946. godine u Beogradu. Odrasla je u centru grada, na Terazijama. Otac je radio u inostranstvu, a majka Grozdana je predavala srpski jezik u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Sa pet godina je počela da igra u pozorištu „Boško Buha“ kod profesorke Danice Živanović. Tada je prvi put nastupila na pozorišnoj sceni. Lokicina druga nastavnica u OŠ „Aleksa Šantić“ se zvala Danica Šetina.
Kada je imala deset godina, primljena je u Baletsku školu „Lujo Davičo“. Uporedo sa njom je završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju.
Na šestoj godini baleta je shvatila da ne želi da se bavi klasičnom igrom, već modernom. Međutim, pošto je otac želeo da Lokica bude inženjer, upisala je Arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu. Od njega je nasledila vojničku disciplinu, marljivost i doslednost. Imala je svoju plesnu grupu „Lokice“ koje su bile veoma popularne sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Shvatila je da nema dovoljno vremena za fakultet i grupu pa je počela vanredno da studira. Zaposlila se u Kikindi, u fabrici trikotaže, gde je kreirala modele. 1974. godine je diplomirala Athitekturu. Džez igru i koreografsko znanje je specijalizovala u njujorškom American Dance Centru kod Elvina Ejlija. Pet godina kasnije je želela da ostane u tom gradu, ali pošto je jedinica, nije mogla da ostavi roditelje.
Lokice su nastupale u televizijskom serijalu „7 plus 7“ i bile su prateća grupa jednoj od najvećih zvezda na Balkanu, Zdravku Čoliću. Takođe su nastupale sa Terezom Kesovijom, Sedmoricom mladih i tri puta su igrale pred Titom. Lokice su bile poznate po blještavim plesačkim trikoima i istoimenom frizurom. Snimile su i ploču na kojoj su one pevale.
Iako je Lokica Zdravka Čolića posmatrala kao brata, on se uvredio kada je rekla da nije talentovan za igru. Kada se vratio iz vojske, prestao je da priča sa njom.
Jedna od najvećih Lokicinih ljubavi je koreografija pa je kao koreograf radila za televiziju i pozorište. 1984. godine je osmislila koreografiju za zatvaranje Olimpijade u Sarajevu. Jedina je beogradska koreografkinja koja je tri puta nastupala u sklopu najzahtevnijih projekata na Televiziji Zagreb. Bavila je se i džez-dens pedagogijom.
Kao arhitekta je projektovala zdradu od 11 spratova u Prištini. 1981. godine je osnovala baletsko-rekreativni studio L. Imala je privatnu baletsku grupu i nije dozvoljavala da njene članice igraju na drugim mestima. Sama je kupovala i osmišljavala kostime. Napravila je i Nove Lokice koje su nastupale u šou programima od 1989. do 1991. godine. Bila je perfekcionista i zvali su je Hitler. Za svaku grešku, igračicama je skidala od plate, ali prvo je kretala od sebe i prema sebi je bila najstroža.
Oprobala se i kao voditeljka pa je na Trećem kanalu RTS, od 1993. do 1999. godine, vodila emisiju o zdravom životu pod nazivom „Lokica na 3K“. Želela je da pokaže ljudima da i u vreme inflacija mogu dobro da se osećaju.
Bila je jedan od najstrožih članova žirija u emisiji humanitarnog karaktera, „Plesom do snova“.
Predavala je scenski pokret na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Svoje iskustvo i savete o ishrani i vežbanju je podelila sa drugima putem knjiga „Pametno telo“ i „Pametno telo zauvek“. Od tada se zalagala da svi, i mladi i stari, počnu da se bave fizičkom aktivnošću. U 55-oj godini je prestala da puši cigarete jer je odlučila da za njene pare, niko ne sme da je pravi budalom.
U Lokicu su bili zaljubljeni najlepši momci Beograda, a zapazio ju je i francuski pevač Antoan. Nakon njegovog koncerta u Beogradu, našli su se u diskoteci „Kod Laze Šećera“. Pevač nije mogao da skine pogled sa nje. Na haubi Lokicinih kola je ostavio trag u snegu „Je t’aime“.
U javnosti je objavljena informacija da je jedna od Lokica, Ljiljana Mitić zvana Biba, ubila svog supruga, njegovu ćerku iz prvog braka i pokušala da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta. Međutim, Lokica je izjavila da Ljiljana nije igrala kod nje.
Kada je bila mlađa, mnogo je putovala. Dugo joj je Njujork bio omiljena destinacija, ali to se promenilo kada je posetila Šangaj. Zbog materijalne situacije je morala putovanja da svede na minimum, ali i dalje je nemirnog duha i puna planova.
1983. godine se udala za arhitektu Zorana Zekića. 15. februara 1984. godine je rodila ćerku Ognjenu. Devedesetih godina su joj preminuli roditelji i suprug koji je imao samo 48 godina. Ćerka nije krenula majčinim stopama, već se bavi dizajnom i radi kao stilista. Oduvek su imale prijateljski odnos, a Lokica nije terala Ognjenu da bude inženjer ili pravnik, već ju je pustila da radi ono što voli.
Imala je ozbiljne zdravstvene probleme nakon kojih je otkrila jogu pa ujutru obavezno praktikuje pozdrav suncu. Lokica voli da šeta, gleda stare filmove i da čita.
