Nataša Tapušković ljubomorno čuva svoju intimu sa mužem Vukom i ćerkama Dejnom i Đurđom. Naša lepa glumica, proslavljena još ulogom u filmu "Lajanje na zvezde", oduvek je želela "punu kuću" i sada uživa u dve decenije dugom i srećnom braku.
Njeno detinjstvo je obeležila teška trauma zbog razvoda roditelja i odlaska njene starije sestre iz kuće. Kao devojčica od pet godina, nije razumela kuda sestra odlazi posle svadbe, a ostala je da raste kao jedinica, često veoma usamljena.
"Roditelji su mi se razveli i od moje sedme godine otac je živeo u Beogradu", ispričala je Nataša za Puls. "Nisu se razveli pod teškim okolnostima, nije bilo svađe, mogla sam to i da razumem, ali emotivno nisam mogla da prihvatim taj gubitak."
Znala je da dugo čeka drugarice, s ključem oko vrata, da i one izađu na ulicu da se zajedno igraju.
"Patila sam zbog razvoda roditelja, ali moj problem je bio druge prirode. Otac je dolazio svakog vikenda da me poseti. Petak sam jedva čekala, a nedelju, kada bi se vraćao, mrzela sam sve do skoro, dok nisam dobila svoju decu.
Tada sam zacelila te rane. Nedeljom bih slušala zveckanje escajga u drugim kućama dok se kod nas otac spremao da ode", ispričala je Nataša.
Bila je miljenica publike kao junakinja filma „Lajanje na zvezde“, karijera joj je bila u usponu, imala je dvogodišnji pozorišni staž i u duši lom: ljubavne nedoumice, a u zemlji bombardovanje. Spremna da sve napusti, spakovala se i otišla u Italiju:
"Nisam više bila sigurna da li ću se baviti ovim poslom. Za mesec i po dana savladala sam jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Nisam bila opterećena time šta sam ovde bila. Dobro sam zarađivala, putovala. Posle godinu dana osetila sam da mi nedostaje moja zemlja, ljudi koje volim i vratila sam se. Ni sada mi ne bi bilo teško da radim bilo šta da preživim. Ne bojim se ako glume nema, mogu da se snađem i da izdržim i kad nemam dovoljno novca. Da bih se neprestano usavršavala, trudim se da izaberem teži put. Samodisciplina mi ne dozvoljava da pomislim da sam nešto mnogo vrednija od drugih. Nisu to specifične osobine glumice, zato me malo ima, pa me nema. Ne bih mogla dugo da izdržim gore."
NE PROPUSTITE
Neuobičajeno za ovo vreme, ali susretu sa budućim mužem prethodilo je provodadžisanje:
"Imala sam 27 godina i nisam bila ni u kakvoj žurbi da sretnem „gospodina pravog“, a naravno da mi je bilo veoma neprijatno što me upoznaju s nekim dečkom na taj način. Vukova kuma, koja je bila ubeđena da smo jedno za drugo, organizovala je susret u „Stupici“, posle predstave ,,Supermarket‘“, u kojoj sam igrala. Pružio mi je ruku, nisam čula kako se zove, samo sam pomislila: „Aha, ovo je moj muž.“ Moji odabiri do tada su bili sasvim suprotni. On je bio toliko različit od svih da sam pomislila: „Sigurno je to taj.“ Svideo mi se zbog energije, blagosti, topline, plemenitosti, kvaliteta uz koje sam mogla da dođem do još bolje sebe. Živeo je u Americi i tada je došao na deset dana. Posle dva-tri dana oboma nam je bilo jasno da smo jedno drugom predodređeni. Mesec dana kasnije smo se verili. Sačekali smo da završim film „Život je čudo“ i venčali se posle godinu dana. Prezime Tapušković uzela sam da bih svojoj deci u doživljaju porodice omogućila celovitost. Kao dete doživljavala sam mučne scene u školi kada me pitaju za ime i prezime oca i majke, a moram da izgovorim dva različita. Smetalo mi je što moja porodica nije jedno, kao da smo bili rasparčani. Ne smatram da je razvod strašan, niti imam strah od sopstvenog, iako ne bih volela da se to ikada desi, ali mi je najvažnije da moja deca sve vreme gledaju naš zdrav odnos i da što pre nauče da budu u dosluhu sa svojom intuicijom. Tako je normalno da se sad kad imam svoju porodicu, trudim da ne ponavljam neke pogrešne obrasce. Muž mi je ogromna podrška. Kad ja radim, on smanjuje svoje poslove i bavi se decom. Ne radim često, bila bih vrlo nezadovoljna kada ne bih mogla sa posvećenjem da odgovorim na sve zahteve i izazove koje mi svakodnevni život donosi. Moje važne odluke uvek su posledica velike analize i samoposmatranja, tako da se oko važnih stvari nikada nisam pokajala. Kajem se zbog ponekog sopstvenog kukavičluka, nemogućnosti da u nekim situacijama relativizujem stvarnost, ne posmatrajući je tako crno-belo. Uvek sam bila štreber, debelo se potrudim za sve što dobijem," iskrena je Nataša, a prenosi sajt poznati.info
