U 60 godina dugoj karijeri snimila je čak 93 filma, ostvarila niz zapaženih uloga u pozorišnim predstavama i TV serijama.
Neki je nazivaju i najboljom glumicom koja nikada nije osvojila Oskara, a krasi je i puno bitnija sintagma: no-nonsense leading lady of the silver screen.
Rođena 16. jula 1907. godine kao Rubi Ketrin Stivens , Stenvik je već kao mala okusila svu gorčinu života. Kada je joj je bilo svega četiri godine, majka joj je poginula u saobraćajnoj nesreći (pijanac ju je gurnuo iz tramvaja). Dve nedelje nakon sahrane shrvani suprug napustio je svoje troje dece kako bi učestvovao u kopanju Panamskog kanala. Porodica Strivens više nikada nije čula za njega.
Brigu o Rubi i njenom bratu Bajronu privremeno je preuzela njihova starija sestra Mildred, ali kasnije su pali u ruke socijalne službe koja ih je slala od jednih do drugih udomitelja. Kada je Mildred dobila mesto u plesnoj trupi, Rubi bi ju u letnjim mesecima pratila na turnejama. Bio je to njen prvi susret sa svetom šoubiznisa.
U četrnaestoj godini Rubi napušta školu i oprobava se u raznim poslovima: motanje paketa u robnoj kući, sečenje uzoraka za haljine, sređivanje papirologije u telefonskoj kancelariji. U sedamnaestoj napokon dobija mesto plesačice u zabavnoj reviji za $40 dolara nedeljno (što se nakon bednih $14 nedeljno koje je dobijalal u telefonskoj firmi, činilo kao pravo malo bogatstvo).
Nakon što je dobila ulogu u pozorišnoj predstavi The Noose (zamka, petlja), na nagovor reditelja i scenariste menja ime u Barbara Stenvik. Legenda kaže da je novom imenu kumovao plakat za predstavu Barbara Friči u kome je glavnu ulogu imala sjajna Džejn Stenvik.
Nakon spektakularnog uspeha njenog pozorišnog debija, usledio je poziv iz Holivuda. 1927. Stenvik debituje na velikom platnu u nemom filmu Broadway Nights (Brodvejske noći), a 1929. snima i svoj prvi zvučni film, The Locked Door (Zaključana vrata).
Sa svakom novom ulogom, Barbara Stenvik se ponovo dokazivala kao vrsna glumica koja nikako nije želela da je poistovećujemo samo sa jednim žanrom.
Naime, nakon što joj se početkom 30-ih zahvaljujući njenom ne-preteranom-oblom / androginom izgledu nametnula uloga buntovne radne, često amoralne žene koja ne završi dobro, počela je da insistira u “šaranju” među žanrovima, i to najčešće komedijama, dramama i vesternima.
Među njena najbolja ostvarenja svakako se ubrajaju uloga požrtvovne majke neobičnog modnog izražaja u melodrami Stella Dallas (1937.) i ona gde je igrala prevaranta - Phyllis Dietrichson u klasiku Bilija Vajldera Dvostruka obmana (Double Indemnity, 1944). Za oba filma bila je nominovana za Oskara, kao i za Sorry, Wrong Number (film noir iz 1948.), Ball of Fire (komedija iz 1941.) Našla se i na listi potencijalnih glumica za ulogu Skarlet O´Hare u filmu Prohujalo s vihorom (1939.), a prema poreznim podacima 1944. godine bila je najbolje plaćena žena u SAD-u.
Zaboravite na stereotip umišljene holivudske dive koja nosom para nebo – Barbara Stenvik je važila za neverovatno pristupačnu i prijatnu osobu.Na setovima bi se redovno potrudila da se upozna sa svim članovima filmske ekipe, a bila je posebno srdačna i strpljiva s mladim koleginicama i kolegama (Merilin Monro je opisala Barbaru Stenvik kao jedinu pripadnicu tzv. starije generacije glumaca koja je prema njoj bila ljubazna).
Krajem pedesetih, Barbara se sa velikog platna seli na male ekrane, jer ne dobija više velike uloge, delom jer stari, a delom i jer ne želi da farba svoju sedu kosu. Svoj Barbara Stenvik Šou joj je doneo Emija, ali trajao je samo jednu sezonu (1960.), glumila je i u serijama poput The Big Valley (Velika dolina, 1965-1969) i The Thorn Birds (Ptice umiru pjevajući, 1983.), a zadnja uloga bila joj je u nastavku mega popularne sapunice Dinastija– The Colbys (1985-1987).
Za Oskara je kao što smo spomenuli, nominovana četiri puta (svaki put u kategoriji najbolje glavne ženske uloge bez obzira što nije išla u nikakvu glumačku školu), ali zlatnu statuu je dobila tek 1982. godine, kao priznanje za njen neverovatan doprinos filmskoj umetnosti.
Kao u kakvoj romantičnoj komediji, u ranoj mladosti Barbara Stenvik i glumac Frank Fej nisu mogli da podnesu jedno drugo. Međutim, inicijalna antipatija ubrzo se pretvorila u svoju suprotnost i par se venčao 1928. godine. Nakon venčanja, s Brodveja se sele u Holivud gde se nadaju blistavoj filmskoj karijeri. Ali , dok njena popularnost raste sa svakim novim angažmanom, za Feja u fabrici snova ipak nema mesta. Ljubomora na suprugin uspeh rezultira alkoholizmom i čestim bračnim nesuglasicama. Par se na kraju rastao 1935. godine.
Četiri godine kasnije, Stenvik se udaje za zanosnog Roberta Tejlora, ali usled njegovih učestalih prevera, i taj brak se neslavno završava. Nagađalo se i o njenoj vezi sa Marlen Ditrih i Džoan Kraford, ali te glasine nikada nisu potvrđene.
Nemili incident iz 1981. godine označio je početak kraja za Barbaru Stenvik: nepoznati pljačkaš upao je u njen dom na Beverli Hilsu i napao je. Jako kasno su na naplatu došle i posledice pušenja (prvu je cigaretu zapalila u devetoj godini). Umrla je od plućne bolesti 20. januara 1990. godine u 82. godini života.
U skladu s njenim ličnim željama, jedna od najvećih zvezda Holivuda nema svoje grobno mesto – njeno jelo je kremirano, a pepeo rasut u mestu Lone Pine u Kaliforniji.
