Osim po izvanrednoj karijeri na filmu i u pozorištu, Sem Šepard ostaće upamćen kao jedna od poslednjih istinskih američkih ikona u rangu Kerija Granta i Marlona Branda i po mračnom šarmu zbog kojeg su uzdisale žene širom sveta.
Od 1969. do 1984. Šepard je bio u braku sa glumicom Olan Džouns, sa kojom ima sina Džesija Modžoa (47). Međutim, od 1970. do 1971. imao je vanbračnu vezu sa pevačicom Peti Smit.
- Njegova supruga i ja smo i dalje gajile simpatije jedna prema drugoj. Niko se nije ponašao malograđanski - izjavila je kasnije Peti Smit.
Ubrzo nakon razvoda od Džounsove započeo je vezu sa glumicom Džesikom Lang, koju je upoznao na snimanju filma „Frensis”. Živeli su zajedno skoro 30 godina, sve do 2009.
Njih dvoje su igrali u još nekoliko filmova i imaju dvoje dece - Hanu Džejn i Samjuela Vokera.
Šepard je u dva navrata, 2009. i 2015, hapšen zbog prebrze vožnje u alkoholisanom stanju, a Džesika Lang je, nekoliko nedelja pre Semove smrti, dala intervju za magazin AARP koji je objavljen upravo na dan kada je javnost saznala da je umro.
- Ne bih Semija nazvala ni zabavnim ni lakim čovekom, ali svako ima svoju mračnu stranu a on joj je uvek prilazio sa dozom humora - izjavila je Langova.
Sem Šepard je prvi i jedini put bio nominovan za Oskara za sporednu ulogu u filmu “Put u svemir” (1983) Filipa Kofmana, u kojem je glumio pilota Čaka Jegera, iako je imao veliki strah od letenja. Godine 1979. je osvojio Pulicerovu nagradu za dramu “Pokopano dete”, a bio je nominovan i za “Pravi Zapad” (1980) i dramu “Ljudi od ljubavi”. PEN/Međunarodna fondacija Lore Pels proglasila ga je 2009. masterom američke dramaturgije. Ukupno je napisao 44 pozorišna komada, nekoliko knjiga i kratkih priča, memoare i eseje.
"Njujork tajms" svojevremeno ga je nazvao "najvećim američkim piscem svoje generacije". Bio je član američke Akademije za film i Akademije za umetnost i književnost.
Rođen je 5. novembra 1943. u Fort Šeridanu, državi Ilinois, kao Samjuel Šepard Rodžers II. Majka mu je bila nastavnica a otac oficir u američkoj vojsci i pilot tokom II svteskog rata. Zbog toga se porodica često selila. U intervjuu za "Gardijan" 2003. glumac je izjavio da su živeli u Južnoj Dakoti, Juti, Gvamu, Italiji, na Filipinima te da su se konačno skrasili u gradu Duarte u Kaliforniji
Inače, van kamera je bio vrlo povučen i uzdržan, a jednom prilikom je otkrio da mu je otac bio težak, svadljivi alkoholičar.
- On je imao baš kratak fitilj. Imao je težak život, morao je da izdržava brata i majku od malih nogu, pošto je farma njegovog oca propala. Mogli ste da osetite tu užasnu patnju u njemu. Bio je razočaran svojim životom i kao da je tražio neki drugi, da ga zameni ovim. Bio je pun užasavajućeg gneva - govorio je Šepard.
Posle srednje škole, Sem je nakratko pokušao da studira poljoprivredu a sanjao je o tome da postane veterinar sa “svojom ordinacijom i drečavom plavušom kao suprugom”, međutim, ubrzo se zainteresovao za glumu.
- Desilo se da sam se našao na času književnosti, ne znam tačno kako, sa mnogo kolega koje nisam mnogo poznavao. U nedostatku bolje reči, svi su bili bitnici - rekao je "Gardijanu".
- Živeli su u velikoj staroj kući, jedan je bio slikar, dosta su duvali i naokolo su bile razbacane Beketove knjige, Polokove reprodukcije, sve imena za koja nisam čuo. To je bio moj prvi susret sa džezom, Beketom, apstraktnim ekspresionizmom. I odlučio sam da napustim koledž - ispričao je Šepard.
Ubrzo se pridiružio putujućoj pozorišnoj trupi koja je radila "kratke komade" i stigao u Njujork 1963. Odlučio je da tamo živi. Izdržavao se kao asistent konobara dok je započinjao karijeru pisca i glumca na Of-Brodveju.
- Kad sam stigao u Njujorka kao da sam pao sam s neba. Imao sam 19 godina i bila je čista sreća da je baš tada počinjao čitav taj pokret Of-Brodvej - priznao je. Kao jedan od najznačajnijih i najuticajnijih ranih pisaca Of-Brodvej pokreta, pisao je sa velikom uverljivošću o mračnim stranama porodičnog života. Pisao je za legendarni "Open Theater" i "La MaMu" Elen Stjuart, a veću pažnju javnosti privukao je 1971. komadom “Cowboy Mouth” o dvoje muzičara, koju je napisao sa Peti Smit i sa kojom je i igrao u njemu.
Među brojim komadima ističu se i "Curse of the Starving Class", "The Rock Garden", "Chicago", "The Unseen Hand", "Cowboys", "4-H Club", "Back Bog Beast Bait", "Mad Dog Blues", "Simpatico", "Baby Boom", "The God of Hell", "Ages of the Moon", "Kicking a Dead Horse" i drugi.
Njegov komad, "Ludi od ljubavi", adaptiran je u istoimeni film Roberta Altmana 1986. u kojem je Šepard igrao uz Kim Bejsinger.
Radio je i u Holivudu kao scenarista flma "Dolina smrti" (1970) Mikelanđela Antonionija i potom se preselio u San Francisko gde je 1975. postao stalni pisac u Magičnom pozorištu.
Glumačku karijeru započeo je 1978. u “Božanstvenim danima” Terensa Malika, uz Ričarda Gira i Bruk Adams. Usledile su uloge u “Čeličnim magnolijama”, “Putniku”, “Dosijeu Pelikan”, “Sigurnom prolazu”, “Padu crnog jastreba”, “Kukavičkom ubistvu Džesija Džejmsa...”, “Avgustu u okrugu Osejdž”, “Hladnom julu”...
Sarađivao je i sa Bobom Dilanom na 11-minutnoj pesmi “Brownsville Girl” koja se nalazi na albumu “Knocked Out Loaded” (1986).
O ljubavi sa Džesikom Lang jednom je ispričao magazinu Gardijan:
'Mislim, bio je to dug i miran period, ali onda... Definitivno smo neverovatan par, ali znate, ne bez vatrometa... U ovom trenutku, ona je jedina žena s kojom sam mogao živeti. Ko bi mogao živeti sa mnom! Koja bi me druga žena trpela?', rekao je Šepard. Džesiku je neverovatno cenio i smatrao ju je najiskrenijom osobom koju je ikad upoznao.
'Ne znam da je ikada nešto slagala. A to ne bih mogao reći za sebe, niti bilo kog drugog. Muškarci sve vreme lažu, dok je ona bila potpuno iskrena', rekao je o tada veće bivšoj partnerki, pripisujući tu njenu osobinu Srednjem zapadu i sredini u kojoj je odrasla.
'Još jedna sjajna stvar , osim njene izvanredne prirodne lepote, je njena poniznost', rekao je tada.
NE PROPUSTITE
Bolest ga nije sprečavala da glumi skoro sve do samog kraja. Poslednje uloge bile su mu u seriji “Bloodline” (2015) i filmu “Never Here”, premijerno prikazanom pre mesec dana. Sem Šepard preminuo je 27. jula u 74. godini od Lu Gerigove bolesti u svom domu u Kentakiju, okružen decom i sestrama. Glumac je otvoreno pričao sa prijateljima o bolesti i "suočio se sa njom direktno i hrabro, bez grama samosažaljenja", izjavio je njegov predstavnik za medije, Kris Bonu.
