Od najranije mladosti ćutanje joj je služilo kao odbrana od svih koji su hteli previše da joj se približe. A takvih je bilo bezbroj, jer mediji, naročito tabloidi i njihovi čitaoci, jednostavno ne mogu da odole princezi čiji je život nalik na bajku, ali ipak protkan tragičnim gubicima i porodičnim skandalima.
Isprva je izgledalo da je kćerka vladara minijaturne, ali super bogate kneževine, “ugurane” između Francuske i Italije, i jedne od najčarobnijih filmskih glumica svih vremena rođena pod srećnom zvezdom. Uvertira je bila bajkovita: Karolinini roditelji, holivudska diva Grejs Keli i monački knez Renije, rekli su “da” 18. aprila 1956. u Katedrali Svetog Nikole u Monaku, na obredu koji su mediji proglasili venčanjem veka.
A tačno devet meseci i pet dana posle venčanja na svet je došlo prvo dete, princeza Karolina Luiz Margerit. Grejs je bila oduševljena ulogom majke i godinu kasnije rodila je i princa Alberta Aleksandra Luja Pjera, a potom, u februaru 1965, i princezu Stefani Mari Elizabet. Par je hteo još potomaka, ali su nakon nekoliko spontanih pobačaja odustali.
Karolina danas kaže da se kao devojčica često osećala kao “modni dodatak” u idealizovanoj slici monačke vladarske porodice, koja možda ipak nije bila tako savršena kakvom se prikazivala – Renije je imao kratak fitilj pa je vikao i zbog gluposti, a Grejs je bila sputana zastarelim i uštogljenim dvorskim pravilima. Pritom su ih paparaci neumorno proganjali željni slika lepe bivše glumice i njene predivne kćerke.
– Mislila sam da to moram trpeti, ali ne zauvek. Majka mi je govorila kako ću otići, kako neću ostati tu. Moj brat je naslednik, on mora preuzeti sve dužnosti, a ja ću biti slobodna – seća se Karolina, koja je zamišljala da će trenutak slobode nastupiti kad napokon krene na fakultet.
Međutim, umesto toga, usledili su problemi. Upisala se na Institut političkih nauka, čuveni “Sciences Po” u Parizu, ali se istovremeno, valjda zato što se konačno rešila dvorske stege, naglavačke bacila u pariski društveni život.
A onda se Karolina, naravno, zaljubila u najneprikladnijeg od svih momaka.
Filip Žino, plejboj nejasnih izvora prihoda, noći je provodio u popularnom “Castelu” uz mnogo pića i bezbroj devojaka, a od Karoline je bio stariji ravno 17 godina, ali mlada princeza je želela da se uda za njega. Grejs i Renije odgovarali su je koliko su mogli, čak su joj uskratili pristanak na nekoliko meseci u nadi da će ona u međuvremenu naići na nekog boljeg – upoznala je princa Čarlsa, ali od ljubavi nije bilo ništa – i na kraju su popustili.
Venčanje u junu 1978. bilo je skromno, ali među šezdesetak zvanica našli su se i Ava Gardner, Keri Grant i Frenk Sinatra, a princeza Gracija Patricija je izjavila kako je Žino “pametan i šarmantan”.
No, san o porodičnoj sreći nije se ostvario. Žino ni kao oženjen čovek nije odustao od švalerisanja u svakoj prilici, što je Karolinu izluđivalo do te mere da je jednom promenila brave na vili u Monaku, a s vremenom je nevernom mužu i uzvratila istom merom: počela je da se viđa s Robertinom Roselinijem, sinom Ingrid Bergman i italijanskog reditelja Roberta Roselinija, naočitim arhitektom i stručnjakom za nekretnine koji je tad živeo u Monte Karlu i često pratio princezu na skijanju u Austriji ili vikendima u Rimu.
Njene veze nakon razvoda bile su kratkotrajne i ne previše ozbiljne. I dalje je izlazila s Roselinijem, kao i s Bobijem Šrajverom, članom šire porodice Kenedi i bratom Marije Šrajver koja se posle udala za Arnolda Švarcenegera, i teniserom Giljermom Viljasom, s kojim je bila na odmoru na Havajima, čemu je “Paris Match” 1982. posvetio naslovnicu.
Ni mesec posle tog izleta izgubila je majku u tragičnoj nesreći. Dok se njen brat Albert još tražio u vezama s manekenkama i sportskim uzbuđenjima, Stefani buntovno menjala karijere i momke, a ostareli otac tonuo u depresiju, Karolina je odjednom morala da se uozbilji i kao prva dama Monaka preuzme sve dužnosti i obaveze koje taj položaj nameće.
Stefana Kaziragija, sina industrijalca milionera iz Milana i ljubitelja brzine i adrenalina, upoznala je 1983. u diskoteci u Monte Karlu. Legenda kaže da je počela da se viđa s njim iz osvete, zato što se naljutila kad je u tabloidima izašla fotografija Roselinija – na kojeg je još nekako polagala pravo – kako se zabavlja s nekom starletom u Grčkoj.
– Želela sam pravi dom i decu. Mučila me je savest jer moj prvi brak još nije bio poništen, ali moja želja za decom bila je jača od svega. I mislim da je to razumljivo sa hrišćanskog gledišta – rekla je Karolina, koja je dve godine posle Andree rodila kćerkicu Šarlotu, pa sina Pjera, i posvetila se porodici.
Osam godina posle tragične pogibije majke monačka princeza izgubila je muža kad se 1990. njegov katamaran “Pinot di Pinot” pri brzini od 170 km na čas okrenuo u vazduhu i udario svom snagom o vodu. Stefanov kopilot izleteo je sa sedišta i preživeo, ali Kaziragi je već bio mrtav kad su spasioci došli do olupine. Karolina, koja je bila u Parizu kad je čula strašnu vest, vratila se u Monako u crnini. Ostala je udovica u 33. godini, s troje male dece: Andrei je bilo šest, Šarloti četiri a Pjeru tri godine. Tek nakon što im je poginuo otac deca su postala zakonita jer je papa napokon poništio Karolinin prvi brak i dao legitimitet braku s Kaziragijem.
Godine 1999. ponovo se udala, za Ernsta Augusta od Hanovera, nemačkog princa kojeg je Grejs još odavno izabrala za nju iz “Almanach de Gothe”, zbog besprekornog porekla, rodbinskih veza s engleskim dvorom i mogućeg stabilnog uticaja. Renije ga je s olakšanjem dočekao rečima:
– No, bar je jedan od nas!
Ipak, uprkos plavoj krvi, Ernst August se pokazao kao prilična sirovina, pijanac koji je mokrio na javnim mestima i voleo da se potuče. Nije ga smirilo ni rođenje kćerkice Aleksandre, a nakon što su se po tabloidima zaređale njegove slike s raznim ženama, uključujući i rumunsku manekenku koja je u donjem vešu reklamirala austrijski lanac bordela, braku je posle deset godina došao kraj.
