Uz Zdravka Čolića i Suzanu Mančić, bio je najpoznatiji i najomiljeniji Srbin u bivšoj Jugoislaviji. Nije bilo kutka nekadašnje države u kome nisu znali za Minimaksa. Majstor šarma i profesor štimunga kretao se kroz različite žanrove, od printa, preko radija do televizije. Počeo je da radi koji mesec posle punoletstva, kad se iz Kragujevca preselio u Beograd kako bi upisao Pozorišnu akademiju. Kako su mu na prijemnom ispitu rekli da od njega nikada neće biti glumac, upisao je Pravni fakultet u Beogradu i dao u roku prvu godinu.
Ključni momenat u njegovom životu desio se kad je otišao u Politiku i ponudio im nekoliko aforizama za humoresku, verujući kako piše mnogo duhovitije od onih koje ugledni dnevnik objavljuje. Njegova humoreska je objavljena i za to je dobio honorar koji je iznosio pola mesečne apanaže koju su mu roditelji slali da uplati ishranu u studntskoj menzi i da se kupa u javnom kupatilu. Pisao je aforizme za nekoliko domaćih dnevnih novina i mesečnika, da bi šezdesetih prešao na Radio Beograd. Najveću popularnost doživeo je na televiziji.
Poslednje godine života proveo je u zagrljaju bolesti i razočaranja. Istovremeno, početkom 2004. Minimaks i njegova supruga Biljana saznali su da su oboleli: on od žutice koja mu je ozbiljno otežala rad jetre, a ona od kancera dojke.
Kada je otišla na pregled zbog deformiteta na dojci, lekari su Biljani dijagnostikovali maligni tumor četvrtog stadijuma koji je već zahvatio kosti. Bilo je kasno za hiruršku intervenciju. Za razliku od supruge, koja nije dozvolila da je ovo saznanje slomi, Mića je doživeo šok. Tri nedelje ranije njemu je potpuno otkazala jetra. U besvesnom stanju prebačen je na VMA, gde se, posle dugotrajnih ispitivanja i silne terapije koje je primio, uspešno oporavio.
- Nisam do sada znao da je jetra jedan od najbitnijih organa. Pre dvadeset dana jetra mi je otkazala. Mozak nije dobijao dovoljno krvi. Zato sam se osećao kao teško pijan čovek. Ovde su me doneli totalno ošamućenog. To je trajalo dva dana i jednu noć. A onda su mi, posle ispitivanja, našli čir, i na želucu i na dvanaestopalačnom crevu. Boravak u bolnici me je naučio da mnogo manje razmišljam o poslu i obavezama. Shvatio sam da od lošeg raspoloženja i nerviranja nemam ništa i da samo zdrav mogu da budem od koristi ženi, deci, poslu, svima. Bolestan ne mogu ništa. Radim od 1957. i to je deo života bez koga ne bih mogao - rekao je Minimaks u poslednjem intervjuu Gloriji 2004. godine.
Mića nije izdržao dugo. Preminuo je u 67. godini, 10. februara u Padovi gde je čekao transplataciju jetre, mesec i po pošto je životnu pozornicu napustila njegova supruga Biljana.