Iako je znamo kao popularnu Salvetu iz nekadašnjih "Kursadžija", Ljiljana Jakšić je školovana glumica. Trebalo je hrabrosti i snage igrati u predstavama Ljubiše Ristića, a još više postati domaćica Skadarlije i glumeti van pozornice, među ljudima.
Rađanje ćerke u zrelim godinama donelo joj je naklonost medija, ali kao samohrana majka i slobodan umetnik, danas se uz pomoć prijatelja bori da otplati kredit za stan i obezbedi detetu i sebi pristojan život.
Ovih dana nekako ste u centru pažnje zbog svoje finansijske situacije. Kako se osećate?
- Kao i većina ljudi, naročito slobodnih umetnika koji su u ovoj situaciji morali da prestanu sa radom. Možda sam ja stavljena na tapet, za primer. Mnogo nas ima. Za umetnika je najveća kazna kada ne može da se bavi svojim poslom. Što se finansija tiče, u poslednje vreme volim da se našalim: Šta to behu finansije, nešto mi zvuči poznato?
Teško je biti slobodan umetnik. Koliko dugo ste u ovom statusu?
- Radila sam najpre 10 godina kao stalni član Subotičkog narodnog pozorišta, a već 27 godina imam status slobodnog umetnika grada Beograda. Uvek sam bila angažovana i nisam to osećala kao problem. Poslednje dve decenije svake večeri u kafanama Skadarlije pozdravljam goste. Imala sam mnogo nastupa - pomenuću i serijal "Kursadžije", i lepo sam živela od toga.
Diplomirana ste glumica?
- Da, završila sam Akademiju umetnosti u Novom Sadu, klasa Branka Pleše.
Da li vam je rad sa Ljubišom Ristićem pomogao da zabavljate goste u Skadarliji?
- Kako da ne. Bilo mi je blisko da zađem Skadarlijom, da između kafanskih stolova recitujem Disa, Ujevića, Radičevića, bez zazora. Onda mi gosti dobacuju, počinju i sami da recituju stih, dva. Bliski su mi bili i "Kursadžije" jer sam radeći sa Ljubišom shvatila da je jedino bitno da postoje glumac i gledalac. Nisu važni ni pozornica ni scenografija. Jako mi je draga uloga Salvete i raduje me što sam uspela da ostvarim takav lik.
Glumica ste gotovo četiri decenije, a slavu ste doživeli u "Kursadžijama". Kakve ste uloge imali u karijeri?
- Odigrala sam preko 50 uloga u pozorištu, a još kao student bila sam pri novosadskom akademskom pozorištu "Promena" i KPGT Nepsinhaz u Subotici, što je značilo srpska i mađarska drama. Vodio ga je i režirao Ljubiša Ristić. Bilo je to zlatno doba. Igrala sam meni najdražu ulogu, vojvotkinju od Jorka u "Ričardu Trećem", i to na štulama. Za nju sam dobila nagradu na Bitefu. Kod Ljubiše sam bila i Grušenjka u "Karamazovima", Volumnija u "Koriolanu", Linda u "Smrti trgovačkog putnika"... "Sumnjivo lice" igrala sam decenijama, kao i u predstavama za decu kao što je uloga Mačka Toše. Sa Nadom Kokotović radila sam u njenim koreo-dramama kao što je "Anita Berber". Trenutno igram Ružu u predstavi "Skadarlijka" Isidore Bjelice i Minu Karadžić u Muzeju Vuka i Dositeja - kad se steknu uslovi.
Pričali ste da ste imali teško detinjstvo. Kakva vam je bila mladost?
- Rođena sam u Zemunu, a osnovnu i srednju školu završila u Prokuplju. Ne možemo da biramo kod koga ćemo da se rodimo. Svoje roditelje jako volim, ali oni su se razveli... bilo je teško. Detinjstvo sam pregurala. Ono me je ojačalo, da kasnije umem da se borim. Zato mi je mladost bila presrećna. Upisala sam Akademiju, družila se, putovala...
Jeste li očekivali da ćete rođenjem ćerke u 52. godini izazvati toliku pažnju?
- Nisam, naravno. Ja se bavim javnim poslom, a rođenje deteta je moja privatna stvar, bar sam tako mislila. Međutim, nije tako. Ljudi su mnogo više zainteresovani za privatni život glumaca i umetnika, nego za ono što rade. To je tužno. Uostalom, bilo je žena koje su rađale i sa 60 godina. U mom slučaju, najviše sam želela da imam dete, radila sam do osmog meseca trudnoće u Skadarliji i možda je Darija zato tako vesela jer je pevala i igrala još u prenatalnom periodu. Dakle, to je bilo moje vreme za rađanje deteta.
U tom periodu dogodilo vam se i da na kredit kupite stan. Šta bi vam sad dobro došlo?
- Ostalo mi je još 12 godina otplate kredita. U mom stanu ima topline. Greje nas naša ljubav i greje nas osam otplaćenih godina. Ako Deda Mraz nema preča posla, mogao bi da nam to sredi. Volim da se našalim. A dobro je dok uspevam da se našalim.
Radili ste sa moćnim ljudima. Ima li neke pomoći od kolega, Skadarlije, Granda? Ili pomažu samo vaši advokati?
- I dalje mi pomaže advokatska kancelarija Butolen i jako sam im zahvalna. Retko je. Zahvaljujući njima prolazimo kroz ovaj period relativno dobro. Što se Skadarlije tiče, ugostitelji su u nezavidnom položaju, oni pokušavaju da pomognu sami sebi. Od kolega me je zvao Aleksandar Alač i ponudio pomoć. Pomažu prijatelji koji kao da su mi rod. Dosta je ljudi oko nas, tako da nemam osećaj da smo same. To mi puni baterije. Ne verujem ni u proročanstva ni u sistem, ali verujem u ljude.
Porodica?
- Mogu da se oslonim na svoju sestru kad je u mogućnosti. I ona je glumica, stalni član Narodnog pozorišta u Subotici. Oko nas su baka Zoka i baka Dragica, to su Darijine bake koje je čuvaju od ranog detinjstva.
Rođene bake?
- Ne, ali kao da jesu. Mi smo kućni prijatelji. Mogu da ih pozovem u pola dana i pola noći.
Nemate baš nikakvu pomoć ni od Darijinog oca?
- Ne. Nemam čak ni dečji dodatak. Kad radim, visina moje zarade mi ne daje na to pravo. Ne znam da li postoji ikakva pomoć za samohrane roditelje. Srećom da sam tip štediše, pa se snalazim nekako.
Darija je ove jeseni krenula u školu. Kakva je?
- Drago mi je što je Darija radosno dete. Volela bih da takva ostane zauvek. Evo, bliži se Nova godina, ona veruje da će Deda Mraz doći i što god bude doneo biće dobro! Ovih dana bila je jako ljuta što nije mogla da slavi rođendan 25. novembra kao do sada, u igraonici, sa puno drugara. I tako ljuta, rekla mi je: "Deda Mraz treba da strpa tu koronu u džak i da je odnese daleko, u rupu u svemiru. A mi da živimo kao pre!" Naša kuma Bosa donosi joj razne atlase, ona to lista, a najviše voli "Put u svemir".
Imate 59 godina i kao glumica treba da ste uvek u formi. Kako u ovim uslovima brinete o izgledu?
- Svima preporučujem fizičke vežbe sa vežbama disanja. To okrepljuje organizam i zateže kožu na licu. Svako može da uradi "pet Tibetanaca" svakoga dana. Telo se puni kiseonikom i čini nas vitalnima. Trenutno samo to mogu sebi da priuštim. Šetnja, smeh, to nas podmlađuje. Što se tiče kozmetike, sve što imate u frižideru a prija vam - sve je divna maska za kožu i kosu.
Pošto ste stručnjak za zabavljanje naroda, šalite li se na račun korone? Ima li viceva?
- Ima ih. Ali, otkad su neki moji prijatelji dobro zaglavili, teško mi je da pričam te viceve. Moraću da počnem, zbog posla. Evo jednog: masku je najbolje nositi u kuhinji, da ne pojedeš sve što ugledaš.
(Izvor: Magazin Lena / Ljilja Jorgovanović
Magazin Lena možete pronaći svake nedelje uz dnevno izdanje novina Kurir)
