Eva Ras ima 81. godinu i žena je bez "dlake na jeziku". Evo kako priča o starenju:
"Nema lepih bora. U mojim borama nisu ni moje ljubavi, ni njihove smrti, u mojim borama su opomene da ću i ja umreti koliko god da sam dugovečna, da sam pri kraju puta. Ne volim ni jednu jedinu svoju boru, ali nema pomade koja može da ih izbriše. Lažu u literaturi, ženskim časopisima, u živim emisijama izgovaraju besmislice da je starost lepa. Nije, meni mozak još nije popijen i sećam se svoje lepote, a kad se pogledam u ogledalo, nema ni traga od nje."
Zašto ste tako surovi prema sebi?
"Nikada nisam planirala da imam 81 godinu i 47 dana, koji su me sustigli na ovaj dan 16. februar 2022, i nikada nisam želela da ličim na zarozanu pitu krompirušu. Ali ličim. I moram da živim sa svim borama, ali neću da lažem da mi to prija i da sam oduševljena. Niko to ne može da promeni. Živim uprkos starosti i još uvek volim što sam živa i da gledam čudesa koje je bog stvorio."
NE PROPUSTITE
Postalo je uobičajeno u javnim nastupima da lepe žene govore kako je najlepše videti negovanu ženu, da je duh važan koliko i telo... Ima li u ovakvim izjavama istine?
"I to je čisto lupetanje. Kao da nije dovoljno da se kupam, perem zube i popravljam ih, nego treba da se mažem, mastim kao pile koje se zaliva u rerni da bi se lepše ispeklo. Nikada se nisam mackala ni sa čim, kosu i danas perem peraćim sapunom koje seljanke prave od užegle slanine i masne sode i prodaju ih po pijacama, a ispiram mešavinom tople vode sa sirćetom, pola-pola. Čak ni kupovne šampone ne upotrebljavam jer volim da mi kosa sija, a od sirćeta to biva."
Bili ste lepotica, retke lepote, zgodna žena, pa još glumica. Jeste li toga bili svesni? Kako ste doživljavali svoj izgled?
"Bila sam svesna svoje lepote, ali nikada nisam uobražavala da sam ja zaslužna što je tako. Moje je bilo da se ne prejedam, da hodam, trčim ako imam priliku, da spavam kad je vreme sna i da izbegavam da ma koga mrzim. Uvek sam mislila da je mržnja najveća bolest od koje strada sve. I lepo telo."
Da li vas je neko tokom rada na filmu napadao, pokušao da vas zaskoči?
"Budala koje napadaju ima uvek i svuda, i sada kada sam sopstvena senka, kada kamen na kamenu nije ostao od moje lepote. Srećom, seksualno napadanje ne zavisi od lepote. Svako ima pravo da traži, a moje pravo je da odbijem. Niko me nije silovao, jer sam uvek znala šta hoću. Sledila sam svoje prohteve, a ne tuđe, i to sam odmah pokazala uz šamare i režanje. A kao što ne volim našminkane babe, tako ne volim ni starce koji izigravaju zaljubljene. Kako možete da budete zaljubljeni kad vam telo više ne proizvodi hormone?! Pa seks i ljubav su posledica nabujalih hormona."
Mogli ste sve svoje bore da ispeglate. Niste to uradili. Da li ste ikada pomislili na estetsku hirurgiju?
"Već 20 godina imam kancer. Sa takvim zdravstvenim problemima nisam ni pomišljala na tako nešto. Bilo je važno ostati u životu, da pišem romane o onima koji nisu bili dugog veka i koje sam obožavala, obožavam i obožavaću dok ne umrem. Usred pandemije pojavio mi se maligni tumor na desnom obrazu, koji je otklonjen aprila 2021, a nekoliko dana kasnije počelo je snimanje druge sezone serije genijalnog Siniše Pavića "Junaci našeg doba", koja se baš ovih dana premijerno prikazuje. E, tu možete da me vidite sa svim otocima i modricama."
