Upravo njega mnogi smatraju najvažnijom osobom za popularizaciju NBA širom sveta, posebno 80-ih i 90-ih godina, kada je i bio na vrhuncu popularnosti, pre nego što je je 1993. godine, nakon tragične smrti najvećeg uzora u životu, oca Džejmsa Džordana, otišao u prevremenu penziju. Nakon dve godine života daleko od košarkaških terena još se jednom, na radost miliona obožavatelja, vratio i obukao dres Bulsa, a nakon druge pauze i povratka na terene odabrao je Vašington Vizardse.
Na Netfliksu se, nakon gotovo 22 godine pripreme, može pogledati dokumentarni film "Poslednji ples", koji je otkrio mnoge nepoznate detalje iz života ovog košarkaškog virtuoza.
Majkl Džordan rođen je 17. februara 1963. u bolnici Kumberlend u Bruklinu. Njegova majka Deloris radila je u banci, dok je otac Džejms R. Džordan Senior bio mehaničar. Još dok je bio dečak, porodica se preselila u Severnu Karolinu gde je započeo svoju sportsku karijeru. Ipak, nije sve bilo bajno.
Kako je otkriveno u njegovoj autobiografskoj priči, kada je njegova majka bila trudna s njim, iznenada je umrla njena majka, a lekari su joj zbog stresa preporučili da preleži trudnoću kako ne bi došlo do komplikacija. Kako mu je kasnije ispričao otac, malo je nedostajalo da dođe do spontanog pobačaja, a bilo je i pitanje hoće li se roditi kao mrtvorođenče.
"Rođen sam s krvarenjem nosa i roditelji su se brinuli hoće li sve biti u redu sa mnom. Nešto kasnije, dok sam još bio beba, pao sam iza njihovog kreveta i zamalo se ugušio. Zatim sam kao dvogodišnjak uzeo u ruke dve žice u blizini automobila na kojem je otac radio. Padala je kiša, a po onom što je otac ispričao, strujni udar bacio me više od metra unazad", otkrio je Džordan, a nevolje ga nisu zaobilazile ni kasnije.
Tako je kao sedmogodišnjak s prijateljem plivao u okeanu kada ih je povukla snažna morska struja. U panici, prijatelj je pokušao da se uhvati za Džordana, tako snažno da je gotovo i njega povukao za sobom. On nije imao druge nego odgurnuti svog prijatelja kako bi se sam spasio.
"Snažno me je uhvatio i gotovo sam morao da mu slomim ruku da se spasim. Želeo je da me povuče sa sobom. On je umro", prisetio se godinama kasnije.
U njemu se tada razvio strah od vode. Četiri godine kasnije, boraveći u letjem kampu, našao se u problemima plivajući u bazenu, ali na sreću tada se našao neto u blizini ko ga je izvukao, a onda se njegova devojka, s kojom je bio u vezi na fakultetu, udavila. Od tog trenutka on se drži dalje od vode.
"Ne želim više da uđem u vodu… Svako ima neki strah, moj je vezan za vodu."
U školi je igrao košarku, bejzbol i američki fudbal, ali u košarkašku ekipu na početku, zbog visine od 1,80 metara, nije mogao da uđe. Bio je jednostavno prenizak, ali odlučio je da dokaže da centimetri u ovoj igri nisu presudni, što je ubrzo i pokazao. Narastao je još 10 centimetara i danonoćno je trenirao, a njegov trud se i isplatio jer su mu mnogi fakulteti ponudili stipendije. On je prihvatio poziv fakulteta Severne Karoline, na kojem je studirao geografiju.
"Mislim da je otac u meni video potencijal kojeg ni sam nisam bio svestan. Mogao je da kaže kako barem jedno njegovo dete poseduje neverovatan talenat, poseban način poimanja sebe."
Ono što nikada nije shvatio i na šta će uvek tražiti odgovor bilo je - zašto je priliku dobio upravo on, a ne, na primer, njegov brat Leri koji, iako je visok tek 173 centimetra, ima jednaku srčanost i sposobnosti kao i on.
Na trećoj godini fakulteta odlučio je da će košarka biti njegovo životno zanimanje, a u Čikago Bulse tada je stigao kao treći izbor drafta. Već je dolaskom na prvi trening poželeo da zadivi sve oko sebe. Kako je rekao, hteo je čuje kako mu govore: "Ovaj mali je strašan. Ovaj mali ima pravi način razmišljanja, umeće i motivaciju."
Sav svoj trud usmerio je na dokazivanje - želeo je da bude najbolji, ali, kako je ispričao u svojoj autobiografiji, van terena nije želeo da se ističe. Iako je u klubu bio drugi po zaradi, na njemu se to nije moglo primetiti - izlasci, skupa odeća i automobili nikada nisu bili nešto što ga je privlačilo.
"Nikad se nisam zamarao time šta drugi očekuju od mene, prvenstveno zbog toga što sam bio fokusiran isključivo na sebe. Nisam znao kako i čime se dokazuje pripadnost."
Predviđajući mu velik uspeh, došlo je do trenutka da izabere sponzora s kojim će nastaviti da gradi karijeru. Njegov san bio je sponzorski ugovor s Adidasom, čiju je opremu nosio kada je igrao na Univerzitetu, ali čelnici Adidasa nisu bili zainteresovani za saradnju, nije im se uklapao u imidž koji su želeli da stvore za svoje proizvode.
Nakon toga poželeo je Konvers, čija su zaštitna lica bila Medžik Džonson i Leri Brd, ali ni to se nije ostvarilo. Budući da je njegov menadžer Dejvid Falk imao dobru saradnju s Najkom, uspeo je da nagovori njegovu majku da ga natera da ode na sastanak, tada samo jednom od brojnih firmi na konkurentnom tržištu. Petogodišnji ugovor koji mu je ponudio Najk nosio je osnovnu godišnju zaradu od 500 hiljada dolara, trostruko više nego što su tada nosili takvi ugovori. Najk je računao da će u iduće tri godine od prodaje patika s Džordanovim imenom ostvariti tri miliona dolara prihoda, ali malo su pogrešili. Samo u prvoj godini prihodi su dosegnuli 126 miliona dolara, a ostalo je istorija.
Nekako u to vreme, 1985. godine, upoznao je i Huanitu Vanoj. Njihov prvi izlazak dogodio se nakon jedne od utakmica Čikago Bulsa, završili su u restoranu Benigans i kliknuli na prvu loptu. Verili su se 1987. godine, kada ju je zaprosio, a venčali su se u Las Vegasu dve godine kasnije.
"Mogao sam upasti u razne nevolje, jer da sam ostao neoženjen i zarađivao mnogo novca, neke pogrešne odluke bile bi neminovne. Zato mislim da se naši životi uvik odvijaju s nekim razlogom i ciljem. Rođenjem prvog sina osetio sam da postajem čovek u punom smislu te reči.
Došlo je do novog nivoa zrelosti, pogotovo kada sam počeo da osećam odgovornost za dete i majku tog deteta, i to ne povremeno, sutra ili prekosutra, već svakog minuta svakog dana. Više nisam mogao sebično da razmišljam. Morao sam da se žrtvovujem zbog obaveza prema porodici, ali mi to nikad nije padalo teško", rekao je u autobiografiji Majkl Džordan, ali nije želeo da prizna sve ono što se događalo iza zatvorenih vrata.
Njihov brak obeležio je i manji skandal o kojem on nerado govori. Naime pre nego što su se venčali Huanita je 1988. rodila njihovog prvog sina kojeg su nazvali Džefri Džordan. Nakon njegovog rođenja Džordan je bio uveren da on nije njegov sin, zato ih je na neko vreme i napustio.
"Rekla mi je da je trudna, neudata i da je otac deteta Majkl Džordan. Nije mogla da privuče njegovu pažnju niti da razgovara s njim kako bi rešili situaciju", otkrio je naknadno Majkl Minton, njen advokat koji je zapravo pomogao da sve na kraju ispadne kako treba - Džordan je priznao očinstvo i par se u decembru 1989. venčao u kapeli u Las Vegasu, a s njima na venčanju bio je i desetomesečni Džefri.
Huanitu su tada u medijima zvali "košarkaškom prvom damom". Bila je prava srećnica jer nema žene koja u to vreme nije uzdisala za slavnim sportistom. Džordan je jednom prilikom rekao da ga je Huanita privukla svojom lepotom i prizemljenim ponašanjem. Naime, kako je objasnio, nije trčala za njim poput mnogih, već je čekala da on njoj priđe i primeti je.
Dve godine nakon prvog sina Huanita i Majkl dobili su još jednog naslednika - Markusa Džordana, a potom je 1992. godine stigla i očeva miljenica - Džasmin. Džefri i Markus krenuli su očevim stopama i igraju košarku, ali Markus je u tome bio uspešniji, iako nikada nije dospeo do NBA lige. Odlučio se za menadžment pa je otvorio svoju prodavnicu patika The Trophy Room, dok je Džefri ostao blizu oca, radeći za Džordanov brend. Njihova sestra Džasmin najviše je vezana za očev posao jer je izvršna direktorka brenda Najk Džordan i upravo ona donosi najvažnije odluke.
Paralelno sa stvaranjem porodice, Džordan je bio na vrhuncu karijere, ali sve se srušilo 1993., kada je ubijen njegov otac Džejms. Za njegovo ubistvo dvojica muškaraca još uvek služe doživotnu zatvorsku kaznu. Jedan od njih zaklinje se u svoju nevinost i traži ponavljanje suđenja, a drugi čeka odluku za uslovno puštanje na slobodu. Šuškalo se tada kako je njegov otac ubijen zbog zavisnosti od kocke.
"Smrt oca označila je kraj jednog od najuspešnijih, a ujedno i najtežih životnih razdoblja mog života. Bio je moj najbolji prijatelj, mogao je da predoseti mnoge stvari koje bi mi se kasnije dogodile. Ona svetla strana moje ličnosti potiče od oca. Naučio me mnogo toga o životu i da se sve događa s razlogom. Zbog toga sam nastavio pozitivno da razmišljam o životu, svom životu, čak i nakon njegove smrti. Nakon očeve smrti shvatio sam kako je došlo vreme za donošenje samostalnih odluka. To što oca više nema ne znači da on nije uz mene. Osećam ga. Znam da je sa mnom", rekao je.
Nakon svega ne čudi da je odlučio da odloži dres i dve godine proveo je daleko od košarkaških terena. Iako se u međuvremenu vraćao i odlazio, sve to ostavilo je traga i na njegovom privatnom životu. Naizgled idealan brak naišao je na prepreke 2002. godine, kada su Huanita i Majkl Džordan pokrenuli brakorazvodnu parnicu. Ubrzo nakon toga povukli su svoju odluku, ali 29. decembra 2006. papire za razvod ipak su potpisali, a Huanita je iz svega otišla bogatija za neverovatnih 168 miliona dolara.
Da li zbog novca ili su zaista bili u dobrim odnosima, nije poznato,ali Huanita nikada protiv bivšeg supruga u javnosti nije govorila loše. Tokom jednog od brojnih noćnih izlazaka, nakon okončanja košarkaške karijere, Džordan je upoznao 16 godina mlađu Kubanku Ivet Prieto. Bivša manekenka i model, koja je odrasla u Majamiju, nakon pet godina veze s njim se odšetala do oltara. Spektakularno venčanje vredno 10 miliona dolara organizovano je na Floridi, a među gostima nije nedostajalo poznatih lica.
Godinu nakon venčanja, 2014., Ivet je rodila bliznakinje Isabel i Viktoriju pa Džordan danas živi mirnim porodičnim životom na raskošnom imanju na Floridi.
"Novac nikad nije bio razlog mog bavljenja košarkom, ali je novac uvek bio razlog za druge", rekao je Džordan.
