Branko Lustig, hrvatski filmski producent i dvostruki Oskarovac preminuo je u sredu uveče u Zagrebu u 88. godini.
Čuveni producent je zbog svog jevrejvskog porekla tokom Drugog svetskog rata bio u zloglasnim koncentracionim logorima Aušvic i Bergen-Belsen.
Strahote logora Aušvic ovekovečio je u čuvenom filmu “Šindlerova lista”.
Njegovo mirno detinjstvo promenilo se jedne noći 1941. godine kad su njegovim roditeljima javili da moraju da napuste Osijek jer će sutradan ujutro doći po sve Jevreje.
"Tata i mama samo su mi rekli da moramo da idemo kod bake u Čakovec, potrpali vredne stvari u kutije, ukrcali ih u brod i celu smo noć plovili do Preloga u Međimurju, odakle su nas konjima prebacili do stričeve kuće u Čakovcu. Mama i tata su mislili da smo tamo sigurniji, da Mađari neće dirati Jevreje. Kako je moj otac pobegao iz Mađarske gde su ga odveli u radnu službu, mene i mamu su sredinom 1943. odveli u logor. Kad je to saznao, vratio se u Čakovec, ali mi smo ostali u logoru, a njega su ubili 15. marta 1945. Mi to nismo znali dok rat nije završio", ispričao je jednom prilikom za hrvatsku "Gloriju".
Život obeležen zločinima: Drogirao i silovao maloletnicu, ubili mu najveću ljubav! (FOTO)
On i majka su odvedeni u Aušvic gde su ih odmah razdvojili.
"Kad su nas iskrcali iz vagona, do mame je dotrčao jedan zatvorenik i samo je uspeo da joj kaže da ja imam 16 godina. Tako je i postupila. Da to nije rekla, završio bih kao i moja baka, u krematorijmu, jer su se rešavali dece koja im nisu mogla biti od koristi. Mamu sam video još samo jednom, ošišanu i nagu kako trči preko dvorišta. Nju su zatim odveli u na rad u fabriku oružja u Esen, a mene u rudnik uglja. Mislio sam da su je ubili. Kasnije su me premestili u radni logor Doru Mitelbau u centralnoj Nemačkoj, gde smo pravili rakete V1 i V2 u fabrici sagrađenoj pod brdom. A u februaru 1945. prebacili su nas u logor Bergen-Belsen u kojem je, 25 metara od moje barake, mesec dana kasnije umrla Anna Frank. Tamo sam dočekao oslobođenje - kazao je Branko Lustig.
Opisujući taj period, prisetio se da je u Bergen-Belsenu imao tifus i vaške koje su postale imune na sve čime su ih prskali, a nogu koja mu se smrzla u vagonu nakon velikog marša na koji su ih naterali kad su čuli da dolaze Rusi, nije mogao da kontroliše.
" Spasio me jedan zarobljenik, vojnik jugoslovenske kraljevske vojske, koji me izvukao napolje, oprao od vaški i zatvorio me u svoju baraku gde sam ostao nekoliko dana. Kad mi je pala temperatura i kad sam malo došao sebi, ispričao sam mu svoju priču. On me je slušao i u jednom je trenutku shvatio da mu je istu priču ispričala nedavno i jedna žena. Od njega sam saznao da mi je majka živa. Bili smo udaljeni 500 metara, a nismo znali jedno za drugo", istakao je slavni producent.
Logoraški broj je zauvek ostao na njegovoj ruci.
"Nikad nisam poželeo da ga skinem , a noćne more imam poslednjih desetak godina. Supruga mi kaže da u snu plačem i vičem, ali kad se probudim, ne sećam se šta sam sanjao. Samo ponekad osetim strah", naveo je u intervjuu.
Radeći kao producent filma "Šindlerova lista" Stivena Spilberga, vratila su mu se sećanja iz logora.
"U sceni kad su decu terali na kamione. Tada sam dobio nervni i slom i nisam se mogao da se smirim. Spilberg mi je prišao, zagrlio me, pitao želim li kući, ali nastavio sam da radim. Ja sam, onda, tešio Lijama Nisona u jednoj drugoj sceni, a snimanje smo prekinuli na dan samo zbog jedne izraelske glumice koja se nije mogla suočiti sa scenom u kojoj žene odvode pod tuš, ali ne znaju da će iz tuša umesto vode početi da izlazi gas", ispričao je Oskarovac u intervjuu za "Gloriju".
Kako sam preživeo Aušvic: 7 dragocenih saveta Viktora Frankla!
