Bojan Vaskovićje u više navrata otvoreno govorio o svom teškom detinjstvu koje je obeležio rat, izbeglištvo i periodi duboke nesigurnosti u kojima je, kako sam kaže, „prebrzo postao svestan sveta odraslih“. Njegova priča, ispričana bez ulepšavanja, svedoči o vremenu kada su se granice između normalnog života i preživljavanja potpuno izbrisale.
Njegova supruga je doktorka i važi za jedno od najlepših Srpkinja, a ljudi jako lepo reaguju na njihovu ljubavnu priču, iz razloga što je topla, nema senzacionalizma i što su oboje divni, porodični ljudi,
„Jednog dana smo samo ostali zarobljeni u gradu“
Govoreći o početku ratnih dešavanja, Bojan se priseća trenutka kada je shvatio da se njegov dotadašnji život nepovratno menja.
Kako je ispričao:
„Imali smo stan u Dobrinji, u Sarajevu, i živeli smo tamo pre rata. Imali smo i kuću u drugom delu grada gde su bili baba i deda. Niko nije verovao da će stvarno doći do rata. Otišli smo da ih obiđemo i tada su počele barikade. Nismo mogli da se vratimo.“
U tim trenucima, kako kaže, sve što je bilo poznato postalo je neizvesno.
„Bio je policijski čas, ali su se ljudi još uvek nekako čuvali, i muslimani i Srbi. Onda je krenulo. Odjednom napadi, pucnjava, i mi smo morali da bežimo.“
„Pucalo se, ljudi su padali… i preko toga smo morali da prođemo“
U jednom od najtežih delova ispovesti, Bojan opisuje povlačenje kroz zonu sukoba, što je iskustvo koje, kako ističe, nikada neće moći da zaboravi.
„To je bio konvoj ljudi koji se povlačio. Pucalo se, ljudi su ginuli od granata i metaka. Gazili smo bukvalno preko mrtvih u tom povlačenju.“
U tom haosu, kaže, došlo je i do trenutka koji mu je zauvek ostao urezan u sećanje.
„Tata mi je kasnije rekao da sam mu tada prvi put rekao: ‘Tata, ja se bojim.’“
U jednom trenutku porodica se razdvojila.
„Ja sam ostao sa komšijama i rodbinom, a on je pokušavao da povede babu i dedu. Nažalost, bezuspešno.“
Njegova majka i sestra, u tom trenutku, bile su na drugoj strani grada.
„One su gledale na televiziji šta se dešava. To je bilo nešto što ne možeš da objasniš.“
Izbeglištvo i novi udar života
Nakon haotičnih dešavanja i očevog teškog ranjavanja, porodica je bila primorana da napusti Sarajevo. Put ih je, kako je Bojan ranije ispričao, vodio preko više mesta, a na kraju su se privremeno skrasili u Crnoj Gori, kod rodbine.
Ipak, ni to nije bio kraj neizvesnosti.
„Posle svega smo otišli kod ujaka u Crnu Goru, pa onda u Beograd. Mislili smo da će se tu sve smiriti, ali nije.“
„Sa 17 godina sam završio u samici“
Najpotresniji deo njegove ispovesti odnosi se na period koji je proveo u pritvoru, zajedno sa sestrom i majkom.
Kako je ispričao:
„Dešava se taj period hapšenja, gde smo kao porodica bili kolateralna šteta. Mene su teretili dok sam imao 17 godina i proveo sam dva meseca u samici.“
Njegova majka, kako navodi, bila je pritvorena duže, a sestra je takođe prošla kroz isti traumatičan period.
„Majka je bila osam meseci, sestra dva i po meseca. Otac je ostao sam.“
Razlog hapšenja, prema njegovim rečima, bio je povezan sa političkim istragama i okolnostima u kojima se našla njegova porodica.
„Sve je to bilo zbog toga što je majka radila u birou Republike Srpske. Teretili su nas zbog navodnih informacija i veza sa ljudima koje su povezivali sa skrivanjem Ratka Mladića. Hapsili su sestru i mene da bi naterali majku da nešto kaže. To je bio klasičan politički slučaj.“
„Najteže je bilo što nisam znao gde su mi roditelji“
Posebno traumatičan deo tog perioda bio je, kako kaže, potpuna neizvesnost.
„Nisam znao zašto sam tu. Nisam znao gde su mi sestra, majka, otac. Tek posle 15 dana sam čuo nešto kada je došao advokat.“
U zatvoru, kako ističe, prema njemu i sestri su se mnogi ponašali korektno, jer je bilo jasno da se radi o politički osetljivom slučaju.
„U zatvoru su prema meni i sestri svi bili dobri, znali su da smo tu na pravdi Boga.“
Upravo tada, kaže, dogodio se i trenutak koji nikada nije planirao.
„Tu sam zapalio prvu cigaru. To je bila agonija.“
„Pravda je posle 11 godina pobedila“
Godinama kasnije, kako navodi, sudski postupci su okončani u njihovu korist.
„Posle 11 godina pravda je pobedila. Svi smo oslobođeni i istina je izašla na videlo, hvala Bogu.“
Iako je danas život njegove porodice stabilniji, Bojan ne krije da ga prošlost i dalje prati, ali da je naučio da sa njom živi.
Uprkos svemu što je prošao, najveći oslonac pronašao je u porodici, posebno u sestri sa kojom ga, kako kaže, vezuje nešto što je teško objasniti rečima.
„Sve to nas je dodatno zbližilo. Kada prođeš takve stvari zajedno, odnos više nikada nije isti.“
Danas, Bojan živi mirnijim životom. U braku je sa suprugom Aleksandrom, sa kojom ima troje dece, i trudi se da, kako sam kaže, „prošlost ostane iza njega, ali da se nikada ne zaboravi šta ga je naučila“.
„Ne zaboravljam, ali ne živim u tome“
Njegova ispovest ostaje svedočanstvo jednog vremena u kojem su se detinjstva prekidala preko noći, a odrasli postajali oni koji su morali da razumeju ono što ni odrasli nisu mogli da objasne.
„Ne pokušavam da zaboravim. Ali ne želim ni da živim u tome. To je deo mene, ali ne i moj život danas.“
Žena između doktorata, porodice i svakodnevice
Dok mnogi javne ličnosti i njihove supružnike posmatraju kroz prizmu glamura i crvenog tepiha, priča Aleksandre Vasković, supruge frontmena Leksington benda Bojana Vaskovića, pokazuje potpuno drugačiju sliku – onu u kojoj se uspeh meri i profesionalnim i porodičnim balansom, ali i svakodnevnim, “običnim” obavezama koje retko dospevaju u javnost.
Aleksandra je specijalista ginekologije i akušerstva, žena koja iza sebe ima godine učenja, prakse i odgovornog rada sa pacijentkinjama, ali i neko ko, uprkos zahtevnoj profesiji, ne beži od svakodnevnog života jedne porodice. Naprotiv, čini se da upravo u toj ravnoteži pronalazi snagu.
„Život ne staje ni kada si lekar, ni kada si majka“
Na društvenim mrežama Aleksandra često pokazuje delić svoje svakodnevice, a jedna fotografija iz lifta, na kojoj se vidi kako nosi punu korpu namirnica, izazvala je posebno veliku pažnju.
Bez glamura i bez režirane scenografije, ta slika prikazuje upravo ono što mnoge žene prepoznaju kao sopstvenu realnost – balans između posla, porodice i svakodnevnih obaveza.
Uz tu objavu, mnogi su komentarisali da je upravo to dokaz da “najuspešnije žene nisu one koje imaju savršene uslove, već one koje sve drže pod kontrolom i kada uslovi nisu savršeni”.
Profesionalni put i odgovornost koja ne prestaje
Aleksandra na Instagramu ima više od 100.000 pratilaca, a njen sadržaj najčešće je fokusiran na medicinu, zdravlje žena, ali i savete iz oblasti mode i lepote.
Ipak, iza te javne slike stoji ozbiljna profesionalna karijera.
Kao specijalista ginekologije i akušerstva, ona svakodnevno radi sa trudnicama, porodiljama i ženama koje prolaze kroz najosetljivije periode života. Upravo zato često ističe koliko je medicina profesija u kojoj nema “pauze” kada je reč o odgovornosti.
Teška trudnoća i iskustvo koje je promenilo sve
Posebno emotivan deo njenog života bila je trudnoća 2023. godine, koja je od samog početka bila visokorizična. Aleksandra je kasnije otvoreno govorila o tom periodu, ne krijući da je kroz njega prošla sa mnogo straha, ali i ogromne podrške lekara i porodice.
Kako je tada ispričala:
„Nikada neću moći dovoljno da zahvalim mojoj doktorki, docentkinji Mandić, koja je prihvatila da vodi moju trudnoću. Namerno kažem ‘prihvatila’, jer je trudnoća od starta bila visokorizična i dva puta mi je savetovan prekid.“
Dodala je i da je od početka verovala da će sve biti u redu, ali da je ključnu ulogu imala medicinska podrška i poverenje koje je izgrađeno između nje i lekarskog tima.
„Intuitivno sam znala da je sve u redu i da to treba dokazati dijagnostikom, pri čemu sam imala potpunu podršku. Ceo proces smo prošle zajedno, onako kako po meni i treba da izgleda odnos lekara i pacijenta.“
Prevremeni porođaj i borba koja se ne zaboravlja
Godine 2023. Aleksandra se prevremeno porodila, što je za porodicu Vasković bio jedan od najtežih i najemotivnijih trenutaka.
Iako detalje tog perioda ne iznosi često u javnosti, ranije je naglasila da je to iskustvo zauvek promenilo njen pogled na trudnoću, medicinu i snagu žene.
Taj period, kako je kasnije opisivala, bio je ispunjen neizvesnošću, ali i ogromnom zahvalnošću – pre svega zbog toga što je, uprkos svim rizicima, sve završilo dobro.
Na prvi pogled, život Aleksandre Vasković može delovati organizovano i stabilno – uspešna karijera, porodica, javni život i aktivnost na društvenim mrežama.
Međutim, iza te slike krije se svakodnevna dinamika koju mnoge žene razumeju: rad u bolnici, briga o deci, organizacija domaćinstva i stalna trka sa vremenom.
Upravo zato njene objave često dobijaju veliki broj pozitivnih komentara, jer mnogi u njoj vide primer žene koja ne pokušava da bude “savršen ideal”, već neko ko otvoreno pokazuje da se život sastoji od mnogo uloga koje se neprestano prepliću.
Podrška porodice kao ključ stabilnosti
U svemu tome, važnu ulogu ima i podrška porodice, posebno supruga Bojana Vaskovića, sa kojim deli i privatni i roditeljski život.
Njihov odnos, barem onoliko koliko je vidljiv javnosti, deluje kao partnerstvo u kojem se obaveze dele, a porodični život gradi kroz zajedničko razumevanje i svakodnevne male stvari.
Priča Aleksandre Vasković nije priča o izboru između posla i porodice, već o pokušaju da se oba sveta žive istovremeno.
I upravo u tome mnogi vide njenu snagu – u činjenici da, iako nosi odgovornost jedne ozbiljne medicinske profesije, ostaje prisutna i u svemu onome što čini privatni život: od najzahtevnijih trenutaka u bolnici do najjednostavnijih kućnih obaveza.
Jer, kako njen život pokazuje, balans ne znači savršenstvo – već stalno kretanje između različitih uloga koje čine jednu celinu.
Iskeširao luks nekretninu
Ranije smo pisali da su Tea Tairović, Goran Vukošić, Rada Manojlović i Bojan Vasković postali su komšije.
Pre pet godina u naselju Voždovac, nedaleko od centra srpske prestonice, izgrađen je luksuzni stambeni kompleks, a cena kvadrata se kreće od 3.000 do 5.000 evra!
Baš tu su poznate ličnosti odlučile da se skuće, pa slobodno možemo reći da je ovo novi estradni kvart, a kako smo čuli od njihovih anonimnih komšija, nisu samo pevači u ovom kompleksu. Tu žive i glumci i influenseri. Pevač Goran Vukošić, osim što ima stan, kupio je i lokal i otvorio kafić.
Bez najave ne može se ući u naselje
Kompleks je opasan kapijama i potrebna je najava i dozvola stanara kako bi neko ušao u naselje. Obezbeđenje i kamere rade 24 sata, tako da je možda upravo to razlog što su javne ličnosti odlučile da se ovde sklone od paparaca i pogleda javnosti. Zgrade imaju do 18 spratova.Nedavno smo posetili ovaj kraj i iskoristili priliku da zaposlene u radnjama u sklopu ovog kompleksa pitamo o njihovim poznatim komšijama.
