Otac ga razdvojio od voljene Jasmine i zadao bolan udarac, u ključnom momentu Miroslav Mišković mu pružio podršku: Srbi ga obožavali, skončao mučno u 52. godini

Zvono Milenković preminuo je sa svega 52. godine, ali ostavio je autentičan trag, uz Borisa Bizetića i njihove legendarne grupe "Rokeri s Moravu" na našoj muzičkoj sceni. Imao je vrlo zanimljiv put ka uspehu, ali odmalena je znao da će upravo muzika biti ta koja će ga voditi kroz život.

Milenković i Bizetić su se upoznali u vojsci, u Rijeci, gde su započeli saradnju. Milenkovića je otac poslao u Rijeku u vojsku, jer je to bilo najudaljenije mesto od Kruševca, kako bi ga razdvojio od devojke u koju je Zvonko bio zaljubljen. Kako je emotivan čovek, sprijateljio se sa Borisom koji je razumeo njegovu patnju. Tu je nastala i prva pesma, kao i dogovor o budućoj saradnji.

"Počeo sam sa 14 godina. Kad sam krenuo u prvi razred srednje ekonomske škole u Kruševcu u školi je bila jedna grupa koja je svirala samo zabavnu muziku. Falio im je pevač koji peva i jedno i drugo. Ja baš nisam zabavnjake nešto posebno pevao ali sam narodnjake pevao jer sam se takmičio po raznim gradovima, selima u okolini Kruševca. I norm alno nosio prve nagrade, kako pare tako i poklone. Krenem ja zabavnjake, navežbam jedno 50-ak zabavnjaka. Naučim i engleske pesme... Lepo napišem engleski na srpskom i tako naučim. I to smo pevali na igrankama ali shvatimo da tu para i nema od mladeži. Igranke su se mahom održavale u Domu vojske u Kruševcu. Jednog dana meni kapetan Obradović kaže: 'Slušaj ti Zvonimire, da dođeš kod mene sutra u kancelariju"; ispričao je u jednom intervjuu i nastavio:

"Ja dođem sutra, a on mi kaže: 'Mi imamo ovde i drugarske večeri, ne samo ove igranke što svirate vi. I šta vam je to što svirate po celu noć?!'. A šta vi hoćete? "Hoću da naučiš malo starogradske romanse... I iz Makedonije, i Slovenije, iz svih krajeva i to da pevate." Nađem harmonikaša, ja sam dosta pesama već i znao, imao sam druga koji je imao jedno 10.000 zapisanih pesama pa od njega proberem koje ću da pevam... I tako ja krenem narodnjake, pomalo i zabavnjake".

Miškovićeva podrška i poziv koji mu je promenio životnu priču

Po povratku u Kruševac, Zvonko je počeo da radi u kombinatu, direktor mu je bio Miroslav Mišković. Ali je usledio poziv od Borisa Bizetića za snimanje ploče.

"Kad sam se vratio iz vojske zaposlio sam se u jednom preduzeću u Kruševcu. Kad Boris me zove i kaže - Jel misliš ti da dolaziš da mi snimamo ploče. Ja odem kod našeg tadašnjeg finansijskog direktora "Hemo Župa" a to je bio Miroslav Mišković. 'Gospodine Zvonko imaš moj blagoslov. Idi probaj, ako ne uspeš naša vrata su ti uvek otvorena', rekao mi je Mišković".

Jedna pesma grupe Rokeri s Moravu nastala je zbog devojke od koje ga je otac odvojio...

"Bio sam zaljubljen u jednu devojku koja se zvala Jasmina. Ona je bila iz Kruševca. Međutim, moj tata nije hteo da se ja ženim tako mlad. E pošto smo imali ujaka koji je radio u vojnom odseku u Kruševcu on ode kod njega i kaže mu da me pošalje u najudaljenije mesto i da mi da neki rod vojske kako treba. Da ne možemo da se viđamo ona i ja... on me pošalje u Rijeku, 837 kilometara je železnicom od Kruševca. I tako ja dođem u Rijeku gde sretnem Borisa Bizetića. Imali smo svakog dana izlaz. Do Opatije smo išli skoro svakog dana. Ja sam Boris pričao o svojoj devojci koja mi je svakog dana pisala pisma...I jednog dana se vraćamo iz Opatije ka Rijeci i sedimo zajedno a Boris uzme novinu neku i napiše pesmu "Jasmina".

Zajedno sa Borisom Bizetićem izvodio je pesme grupe „Rokeri s Moravu“. U grupi je bio od osnivanja, 1977. godine, pa do prekida, 1991. Ponovo su se okupili i objavili album „Projekat“ 2006. godine, a Bizetić i Milenković su bili jedini članovi. Pojavio se i u filmovima „Tesna koža 2“ i „Tesna koža 4“.

Posle duge i teške bolesti umro je 17. septembra 2008. u prvoj hirurškoj klinici u Beogradu.