Glumicu Anu Sofrenović publika pamti kao jednu od onih umetnica koje ne osvajaju glasno, već dubinom, istinom i emotivnom preciznošću. Njena karijera obeležena je snažnim, često zahtevnim ulogama u filmu, pozorištu i na televiziji, u kojima je pokazala raskošan talenat i izuzetnu posvećenost glumi kao pozivu, a ne samo profesiji.
Od samih početaka bilo je jasno da Ana pripada glumicama koje ne pristaju na površnost. Svaki njen lik imao je unutrašnji život, slojeve i tišine koje govore jednako snažno kao i izgovorene replike. Upravo zbog toga uživa poštovanje i publike i struke, a njeno ime se s razlogom svrstava među najznačajnije glumačke figure svoje generacije.
„Ubistvo s predumišljajem“ – uloga koja je obeležila epohu
Jedna od najznačajnijih uloga u karijeri Ane Sofrenović svakako je ona u filmu „Ubistvo s predumišljajem“, u režiji Gorčina Stojanovića, nastalom prema istoimenom romanu Slobodana Selenića. Ovaj film danas ima status kultnog ostvarenja i smatra se jednim od najvažnijih antiratnih filmova devedesetih godina.
Ana je u ovom ostvarenju iznela izuzetno složenu i emotivno zahtevnu ulogu, pokazujući snagu glume koja ne traži patetiku, već istinu. Njena interpretacija ostavila je snažan utisak i na publiku i na kritiku, a film je ostao trajno svedočanstvo jednog teškog vremena, ali i velikog umetničkog dometa.
Ljubav dvoje glumaca – Ana Sofrenović i Dragan Mićanović
Pored uspešne karijere, Ana Sofrenović je godinama privlačila pažnju javnosti i svojim privatnim životom, posebno kroz ljubavnu priču sa kolegom Draganom Mićanovićem. Njih dvoje su važili za jedan od omiljenih i najskladnijih glumačkih parova na domaćoj sceni.
Njihova ljubav rodila se u umetničkim krugovima, u svetu pozorišta i filma, gde su oboje već imali izgrađene karijere. Venčali su se u trenutku kada su bili zreli, ostvareni i profesionalno priznati, što je dodatno učvrstilo sliku stabilnog i harmoničnog braka.
Tokom braka Ana i Dragan dobili su dve ćerke – Ivu i Lenu, koje su od samog početka bile centar njihovog sveta. Iako su oboje imali zahtevne karijere, roditeljstvo im je uvek bilo prioritet, a trudili su se da deci obezbede stabilno, podržavajuće i slobodno okruženje.
Njihov dom nikada nije bio samo prostor, već mesto razgovora, razumevanja i zajedničkog rasta, što se i danas vidi u odnosu koji imaju sa ćerkama.
Razvod bez skandala – kraj braka, ali ne i poštovanja
Iako su godinama delovali kao idealan par, Ana Sofrenović i Dragan Mićanović su 2011. godine doneli odluku da se razvedu. Za razliku od mnogih javnih ličnosti, njihov razvod protekao je bez skandala, teških reči i javnih sukoba.
Ostali su u prijateljskim odnosima, ujedinjeni oko zajedničkog cilja – da budu dobri roditelji. Njihova sposobnost da sačuvaju dostojanstvo i međusobno poštovanje i nakon kraja braka često se navodi kao primer zrelog i odgovornog odnosa.
Iva Mićanović – umetnička duša nove generacije
Starija ćerka Iva, danas ima 25 godina. Nakon završenih studija u Sloveniji, odlučila je da ostane u inostranstvu, gde nastavlja dalje usavršavanje. Njena prirodna lepota, nenametljiv stil i umetnička senzibilnost često privlače pažnju javnosti.
Mnogi primećuju da je Iva nasledila spoj roditeljskih talenata – majčinu suptilnost i očevu scensku snagu. Iako ne voli preterano izlaganje javnosti, jasno je da u sebi nosi snažan kreativni potencijal i da će njen put, kojim god smerom krenula, biti zanimljiv.
Lena Mićanović – znanje, radoznalost i sigurni koraci
Mlađa ćerka Lena, koja ima 18 godina, pokazuje drugačiji, ali jednako zanimljiv profil. Izuzetno je posvećena obrazovanju, učenju stranih jezika, putovanjima i upoznavanju različitih kultura.
Lena se često pojavljuje sa ocem na filmskim i pozorišnim premijerama, gde ostavlja utisak mlade osobe sa jasnim stavom i sigurnošću u sebe. Njena interesovanja nagoveštavaju da bi i ona mogla da pronađe svoje mesto u umetnosti, iako još uvek istražuje sopstvene mogućnosti.
Dragan Mićanović je u više navrata govorio o izazovima savremenog roditeljstva, ističući koliko je važno verovati deci i pružiti im slobodu da sami donose odluke.
„Teško je u današnje vreme biti roditelj. Borba je neprestana. Sve se brzo dešava… Čovek se snalazi, ali mora da veruje mlađim generacijama, onima koji dolaze iza nas“, rekao je glumac, naglašavajući da mladi kroz sopstvena iskustva najviše uče.
Ana Sofrenović i borba sa depresijom nakon razvoda
Iako je razvod protekao mirno, Ana Sofrenović je kasnije otvoreno govorila o tome koliko joj je taj period bio težak. Nakon rastanka sa Draganom, suočila se sa depresijom, o čemu je govorila iskreno i bez ulepšavanja.
Istakla je da je to bila jedna od najzahtevnijih životnih faza, ali i period koji ju je duboko promenio i osnažio. Kroz ličnu borbu, Ana je sazrela, ne po godinama, već po razumevanju života i sebe same.
Uprkos svemu, Ana danas sa ponosom govori o tome da nije izgubila osmeh, radoznalost i „dete u sebi“. Upravo ta sposobnost da se iz teških iskustava izađe jači, bez gorčine, predstavlja jednu od njenih najvećih pobeda.
Iako više nisu bračni partneri, Ana Sofrenović i Dragan Mićanović ostali su partneri u najvažnijoj životnoj ulozi – roditeljstvu. Njihova posvećenost ćerkama, međusobno uvažavanje i podrška dokaz su da se porodica ne meri bračnim statusom, već ljubavlju, odgovornošću i prisutnošću.
Smrt koja je zanemela Srbiju
Vest da je Nebojša Glogovac preminuo u 48. godini, posle teške i kratke bolesti, potresla je celu Srbiju i region. Odlazak jednog od najvećih glumaca svoje generacije ostavio je prazninu koju je teško opisati rečima. Publika je izgubila umetnika koji je svaku ulogu igrao do kraja – bez kalkulacije, bez zadrške, sa potpunom istinom. Njegove kolege, prijatelji i saradnici tih dana su se opraštali od njega sa nevericom i dubokom tugom, svesni da je otišao neko ko je obeležio jednu epohu domaćeg glumišta.
Tišina među kolegama i reči koje bole
Među brojnim glumcima koji su se oprostili od Glogovca bila je i Ana Sofrenović, glumica koja je sa njim delila kadar u filmovima koji su danas deo kolektivnog sećanja. Njene reči nisu bile patetične, ali su bile teške i iskrene – baš onakve kakav je bio i sam Nebojša.
Ana je gostujući u jednoj televizijskoj emisiji govorila o tome po čemu se Glogovac izdvajao, ne samo kao glumac, već i kao čovek. Njeno svedočenje došlo je iz ugla nekoga ko ga je poznavao i pre nego što je postao velika zvezda.
Ana Sofrenović se prisetila da je Nebojšu Glogovca prvi put gledala na sceni još tokom njegovih studentskih dana, kada je bio na trećoj godini akademije. Već tada je, kako kaže, bilo jasno da je reč o nečemu izuzetnom.
„Već tada mi je bio fascinantan. Bio je izuzetan komičar, ali i neverovatno zreo za svoje godine. Imao je snagu koju retko ko ima, pogotovo neko ko tada još nije imao filmsko iskustvo“, rekla je glumica.
Prema njenim rečima, Glogovac je od samog početka nosio u sebi snažnu ličnost, što se jasno videlo u njegovoj igri. Nije glumio da bi se dokazao, već zato što je imao unutrašnju potrebu da govori kroz likove koje tumači.
Ana Sofrenović i Nebojša Glogovac sarađivali su i u filmu „Ubistvo s predumišljajem“ iz 1995. godine, ostvarenju koje je ostavilo dubok trag u domaćoj kinematografiji. Taj film bio je još jedan dokaz Glogovčeve sposobnosti da i u teškim, slojevitim pričama pronađe emociju koja pogađa pravo u srce.
Za Anu, rad sa njim značio je susret sa glumcem koji je bio potpuno prisutan, fokusiran i spreman da se da do kraja, bez obzira na težinu teme.
„Naša saradnja je bila fascinantna. Oboje smo u filmu bili mladi roditelji. To je bio jedan od naših najtežih projekata, ali i jedna od najpotresnijih priča koje smo ikada radili“, rekla je Sofrenovićeva.
Kako ističe, Glogovac je bio izuzetno dobar partner u radu – otvoren, spreman na razgovor, razmenu ideja i zajedničko traganje za istinom u sceni. Nije se ponašao kao zvezda, već kao kolega koji razume koliko je poverenje važno u glumačkom poslu.
Rečenica koja je ušla u istoriju filma
„Nebeska udica“ krije brojne upečatljive replike, ali jedna je ostala posebno zapamćena. Rečenica Nebojše Glogovca:
„Je l’ znaš ti kako se postaje pravi šampion?“
postala je simbol borbe, istrajnosti i vere u sebe, baš kao i lik koji ju je izgovorio.
Ta rečenica danas zvuči još snažnije, jer u sebi nosi i deo glumca koji ju je izgovorio – čoveka koji je ceo svoj život i karijeru posvetio istini i umetnosti.
Dorćol kao filmska uspomena
Malo je poznato da su scene iz filma „Nebeska udica“ snimane na Dorćolu, u ulici Dunavski kej. Danas, zahvaljujući fotografijama koje kruže društvenim mrežama, može se videti kako izgleda mesto na kojem je nastao film koji je obeležio generacije.
Ti prostori danas deluju tiše, ali u kolektivnom sećanju publike zauvek ostaju povezani sa pričom o ljudskoj snazi, gubitku i nadi – i sa Nebojšom Glogovcem.
