Jugoslovenska glumica Edita Majić gradila je uspešnu karijeru i skretala pažnju, kako svojim talentom, tako i lepotom, a oma je donela odluku koja je šokirala mnoge. Početkom dvehiljaditih odlučila je da sve napusti i posveti se monaškom životu.
Povukla se iz javnosti pre deceniju, spakovala kofere i nastavila život u samostan sv. Josipa u španskom gradu Avili, gde je postala časna sestrakarmelićanka. Njena priča i danas intrigira i Hrvatsku i ceo Balkan jer niko ne zna iz kog razloga se odrekla popularnosti.
Edita se u par navrata oglasila iz smostan, a 2003. godine je izjavila:
"Taj susret s Bogom dogodio se odjedanput, kao bljesak, neočekivan dar njegove ljubavi koja se uliva u tvoje biće, apsolutno, odjedanput, nezadrživo i do kraja. Odjednom mi je sve postalo jasno. Dobila sam odgovore na sva postavljena pitanja"
Javnost u Hrvatskoj je bila iznenađena njenom odlukom koja se dogodila preko noći. Nikome nije bilo jasno iz kog razloga je rešila da se odrekne svega.
Književnica Mani Gotovac, sa kojom je Edita sarađivala, svojevremeno je izjavila da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga čak počela da uzima heroin, da bi na kraju pobegla od sveta.
Njena porodica i najbliži prijatelji demantovali su ove navode, a kada je to čula, Edita, je iz Avile poslala pismo u kojem je poručila da to nije istina, te da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice pa iz tog razloga književnica ne može biti verodostojan izvor podataka.
Edita je u jednom intervjuu objasnila kako je u karmelićanke otišla razočarana površnošću životakakav je živela.
"Koji je razlog zbog kog vredi živeti? Ako je to samo ovo spoljašnje... Ovih nekoliko godinica proživeti što lepše, a potom nestati u ništavilu, s telom prekrivenim crvima u nekom tamo hladnom grobu... onda je bolje uopšte da ne postojimo - rekla je Edita i dodala da je u tom periodu preispitivanja osetila duhovni poziv."
Nakon što se zamonašila i otišla u najizolovaniji manastir, nekoliko godina kasnije, odlučila se za još radikalniji potez.
Njen život je potpuno drugačiji od svakidašnjeg: nema grejanje u sobi, ni toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi.
Kako tumači otac Mamić postoje dve vrste - tradicionalnija, u zajednici sa drugim pustinjacimakoji žive u pustinjskim samostanima ili opatijama, a drugu vrstu je odabrala sestra Edita i taj je samački način života.
"Sveta Edita živi anahoretskim načinom života, dakle u potpunoj samoći. Iz onog što sam čuo, otišla je na jedno takvo mesto, na jedan šumski proplanak u Španiji. Jasno je da se za ovo povlačenje u samoću neko odlučuje zbog veće povezanosti s Bogom", kaže otac Vinko Mamić za "Jutarnji.hr".
