Prošlo je tačno 25 godina od kako je od srčanog udara, iznenada preminuo Milić od Mačve. Taj neobični umetnik obučen u crni plašt kao mantiju, crnu beretku i štap nalik na vladičanski imao je samo 66 godina kada je otišao, a iza njega je ostala neverovanta umetnička zaostavština.
Rođen uoči Svetog Luke 1934. godine od oca Radovana i majke Desanke, skromnih poljoprivrednika koji su pored Milića imali i sina Radojicu i ćerku Dragu.
Tokom gimnazije, Milić je izgovorio “Slikarsku zakletvu” samom sebi u ogledalu! Rekao je: “Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!”, prihvatajući svoju sudbinu.
Otac je želeo da njegov sin izabere profitabilno zanimanje pa ga šalje u Beograd u vojnu akademiju, ali Milić ga je nekako ubedio da ipak upiše arhitekturu.
Kada se dočepao Beograda, dugo je od oca krio da je redovno bežao sa Arhitekture na Likovnu akademiju. Kada se otac saznao za to, javno se odriče Milića preko novina i to na 4 godine. Pomirenje se desilo kada je Milić, nakon prvih zarađenih para od slika, kupio tri vola i doneo ih ocu kao simbol priznanja i uspeha — tada ga je otac navodno ponovo prihvatio.
Kako je dobio nadimak: Od Mačve?
U potrazi za kvalitetnom, domaćom hranom, često posećuje Kalenić pijacu. Interesantan i duhovit izazivao je pažnju prodavaca koji su ga sa interesovanjem ispitivali odakle je. Njegov odgovor: „Od Mačve“ postao je sastavni deo njegove ličnosti i – imena.
Četiri ćerke
Od tri žene Milić je dobio četiri ćerke.
Njihova imena su:
- Odeta Stanković
- Teodora Stanković
- Simonida Stanković — ona je poznata i kao multimedijalna umetnica.
Posle Milićeve smrti, njegova supruga i ćerke su bile aktivne u zaštiti porodične zaostavštine — zgradu, legat, umetnička dela.
Prva lajaonica
Milić od Mačve je sagradio tri oaze umetnosti: Radovan kulu u Belotiću, Kulu na Zlatiboru i Kulu na sedam vetrova, na beogradskoj Zvezdari. Sve one su bile zborna mesta mlađim naraštajima stvaralaca iz raznih oblasti društvenog života.
Radovan kulu u rodnom Belotiću započinje graditi u jesen 1967. godine. To je bila Prva Lajaonica sazidana u svetu. Nju kao ni ostale dve, Milić nije gradio sam.
Lajaonica je uska, a visoka građevina ili kako je čuveni slikar govorio oslobođeni kvadratni metar prostora s četiri prozora koji gledaju na sve četiri strane sveta. Odatle se Milić, najčešće prilikom održavanja različitih kulturno-zabavnih manifestacija obraćao prisutnima. Tako je 1992. godine sa prozora “lajaonice” okrenutog zapadu pročitao svoju poznatu kletvu Americi i tadašnjem predsedniku ove zemlje Bilu Klintonu.
Ovoj državi predvideo je neslavan kraj, a svetu se obraćao i po raznim drugim prilikama, ne braneći da to iz lajaonice čine i drugi, bez ikakvih zakonskih posledica. Tako su slobodoumne ideje odavde širene na sve strane sveta. Taj običaj, u novije vreme je malo potisnut ali okupljanja mladih, na ovom mestu uz razgledanje i igru prisutna su i danas.
U Milićevo vreme u Belotić su navraćali Sofija Loren, Kirk Daglas, Bekim Fehmiu i mnoge druge slavne ličnosti koje su poštovale Milića i divile se njegovom slikarskom umeću.
„Za Milića od Mačve sam oduvek bio siguran da je lud, ali genijalno lud, i stoga mogu uvek izdati uverenje da je čisti genije”.
Ovako je zapisao lekar-psihijatar Veselin Savić u predgovoru autobiografije slikara Milića Stankovića, poznatijeg kao Milić od Mačve.
