Kada je imala svega 17 godina, glumica Tijana Kondić snimila je kultni film "Nataša", koji ju je proslavio. Film opisuje vreme u kom je sniman i fokus je na buntovnoj devojčici koja pokušava da razreši misteriju oko ubistva svog oca.
Tijana nije želela da nastavi da se bavi glumom, već je odmah nakon snimanja ovog filma upisala svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, i završila ga u roku.
Danas radi za jednu produkciju u Tel Avivu, a retko dolazi u Srbiju. Pre nešto više od dve godine došla je kako bi promovisala svoj roman i potom se vratila u Izrael. Jednom prilikom je ispričala da je bilo veoma teško započeti život izvan granica naše zemlje.
OSTARIO PREKO NOĆI, GDE JE ONO LEPO LICE: Ešton Kučer (43) ne liči na sebe! (FOTO)
"U Izrael sam otišla pre tri godine, preselila sam se tamo. Tamo imam i familiju koja mi je velika podrška. Radim dva posla, držim plesne časove kubanske salse i radim projekte u produkciji. Nedavno sam završila veliki film jednog od najpoznatijih izraelskih reditelja. Teško je i naporno. Ali ako imate ambiciju, onda dogurate negde. U pauzama između projekata pišem", ispričala je Tijana jednom prilikom i dodala da joj je bilo teško da uspe na drugom kontinentu.
"Sve je teško. Krećete iz početka, sve. Bila sam ranije u Izraelu kao turista. Jedno je biti turista, a drugo je živeti tamo. Od jezika, kulture, koja je meni prijemčiva i bliska. Meni je to bio izazov, a ne nešto najteže. Gledala sam to pozitivno i upoznala sam tamo ljude iz celog sveta. Naučila novi jezik i stvari. Živim potpuno drugačiji život, ali to ne znači da mi ne nedostaju stvari iz Srbije, a posebno ljudi. Najteži deo je kada morate da vodite sami računa o sebi, u smislu da sama moram da se brinem o svemu i vodim računa da li ću preživeti. U Srbiji nisam to morala. Najteži trenutak mi je bio odlazak odavde, a nakon toga smrt mog oca, koja se dogodila samo dva meseca nakon mog odlaska u Tel Aviv. U jednom trenutku se mnogo stvari desilo. Preseljenje, potom porodični nesrećni događaj. Ceo taj težak period koristila sam za pisanje. Pisanje je jedna vrsta terapije i svaki oblik umetnosti", iskreno je govorila Kondićeva.
Istakla je da je lik Nataše bio sličan njenom privatnom životu.
Bila sam buntovna kao Nataša, ali ne toliko drastično. Bila je prilično slična meni, s obzirom na godine i veoma suprotan stav jedne tinejdžerke tog vremena.
