Iso Lero Džamba, omaleni Dorćolac najhrabrijeg srca, kako su ga svi opisivali, obeležio je jedno vreme u Beogradu i po dobru i po zlu. Mada je bio deo kriminalnog sveta i zbog svojih nedela završavao u zatvorima u raznih državama, voleli su ga i opaki momci, ali i običan svet, jer njegov duh je bio neverovatan.
– Iso Lero Džamba je bio možda najsrčaniji čovek u Beogradu. Nije imao neku fizičku snagu. Bio je pravi onaj beogradski kriminalac. Dorćolac. Nije imao mnogo potrebe da putuje. On je ovde od malena sam za sebe stvarao. Stanovali smo u istoj ulici. Iso Lero je jedan od retkih Roma koji je uspeo od sedamdesetih pa do današnjih dana da ostane upamćen kao simbol jednog vremena i simbol hrabrosti o kojoj su govorili najjači ljudi poput Ljube, Giške, čika Ćire… Od malih nogu sam ga znao, popne me na ramena, pa me vodi na ciganske svadbe. Ostao mi je baš u prijatnom sećanju – rekao je Milorad Tomić Toša, nekadašnji pripadnik obezbeđenja mnogih poznatih beogradskih klubova, za YT kanal "Balkan info".
Nesuglasice sa Arkanom
Tokom kampanje povodom izbora za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ decembra 1992. godine, Vojislav Šešelj je tvrdio da je Željko Ražnatović Arkan planirao ubistvo Džamba. Navodi se da su Arkan i Džamba imali nesuglasice, kada je Džamba navodno pucao u Arkanovu fotografiju u restoranu „Zona Zamfirova” u Beogradu. Prema Informativnoj službi emitovanja, Džamba je pripadao nizu ubijenih kriminalaca u Srbiji, koji su imali nedostatak podrške u policiji. Vukašin Gojak koji je optužen za ubistvo Džamba ubijen je iz snajperske puške 1997. godine.
Ubistva iz snajperske puške do tada su bila praksa koja se koristila u crnogorskom podzemlju. Beogradski mediji su tada izveštavali da je "crnogorski recept" očigledno zaživeo i na "beogradskom asfaltu".
Kako je zaista ubijen Džamba?
Biznismen Aca Bulić istakao je jednom prilikom da je svojevremeno čuvao u svojoj kući čuvao Džamba, te da je i tada rizikovao da i sam upadne u probleme.
- I Džeja i Džambu sam obožavao. Džambu sam obožavao, jer sam noći i noći u kazinu proveo pored njega. Video i kada je bio pijan i kad nije bio pijan. On je voleo meni da priča te neke dogodovštine, šta se dešavalo po domovima, ko je koga tukao, ko je bio najjači, ko je bio najopasniji. I mene je to tada u to vreme zanimalo. Imao sam super relaciju sa njim. I sve ovo kad se desilo, ljudi neki pričaju neke priče, čak i da je moj otac umešan. Mogu da ti kažem sada da sam ga spasio to veče kada je to bilo u kazinu, da sam pričao sa njim, sklonio ga kod mene u stan. A svi živi su ga jurili. I Arkan i razni ljudi - rekao je Bulić i po prvi put otkrio šta je prethodilo njegovom ubistvu:
- To je bilo u kazinu Zona Zamfirova, u Jusinoj kockarnici, preko puta Stupice. Pre toga je bila Beograđanka, pa moj Jusa otvorio Zonu i to je bilo mesto gde su dolazili svi živi. Ja se sećam kao klinac, dođu Amonijak iz Zemuna, dođu sa Novog Beograda, sa Voždovca. Nisi znao ko je opasniji u to vreme. Ponekad je bio neki incident, ali nije bilo strašno. Jedan od većih incidenata je taj sa Džambom. On se tada napio i u jednom momentu mi je pričao da ga ne vole, da neće da ga puste, jer je ciganin, da je hrabriji od pola njih. I onda je prvo pucao u pravcu krupijerke koja je tada radila tamo za stolom, ali nije pucao direktno u nju, nego u njenom pravcu da je uplaši. Ja ga tada sklonio, malo smirio situaciju, a on je pucao u poster Srpske dobrovoljačke garde, Željko sa onim tigrovima. Ali to su svi drugačije protumačili nego stvarno što se desilo.
Bulić je potom otkrio da su ga mesec dana od tog događaja ubili.
- Ja sam ga tada sklonio u neki stan, jer sam znao šta će se desiti. Došli su svi živi, došao moj Jusa, ja sam mu objasnio, ali bio je i on ljut zato što je bio kazino, zato što to ne treba da se radi, ali ne do te mere da ga ubiju. Posle mesec dana su ga ubili. On se sam pojavio u kazinu na vratima kod Željka u Beograđanci i hteo je da ispriča šta se desilo...ili nije mogao da podnese to breme da ga neko juri. Takvi su tipovi bili, nisu oni bili kao danas, da se malo povuku, pa da ti vrate. Hteli su odmah da reše, licem u lice, nije bilo tu nekog straha. Iz ove neke percepcije to nije trebalo tako da se desi. Mislim da su okolni ljudi tu više uticali nego ovi pravi što su trebali da donesu odluku da li da preživi ili da ne preživi. A ima priča za mog Jusu zato što su oni nekoliko godina ranije radili zajedno, jer su bili na vratima u klubu Nana. Bio je tu isto neki incident, neko pucanje između njih dvojice, ali nije bio niko povređen. I ja sam ih gledao sto puta posle toga kako sede i pričaju i o njegovoj porodici i o Jusinoj, tako da totalno drugačije vreme - ispričao je Bulić.
Boem u duši
Grešnika sa beomskom dušom voleli su i glumici i pevači, ali i opasni momci. Znao je nekad da najdublje emocije prenese na papir, a stihove otpevao čuveni Džej Ramadanovski.
Baladu "Teško je živeti" Iso je napisao u zatvoru, a krije njegovu isitinitu priču i nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Smatrao je da može da je donese pravi način jedino njegov brat od tetke specifičnim glasom, tako je i bilo - numera je postala vanremenski hit koji je obeležio Džejevu karijeru. Osim nje, oživeo je i Isinu pesmu Žuta ruža / To je žena mojih snova, koji je objavio na albumu "1, 2".
