I nakon šest godina od smrti legendarnog Dijega Armanda Maradone, jedna od najneobičnijih priča vezanih za njegovu sahranu i dalje izaziva nevericu. Slavni argentinski fudbaler, koji je preminuo 25. novembra 2020. u 60. godini, sahranjen je bez srca, a razlog nije bio isključivo medicinske prirode.
Ovu informaciju javnosti je u novembru 2021. godine otkrio argentinski neurolog, lekar i novinar Nelson Kastro, predstavljajući knjigu „Dijegovo zdravlje: Istinita priča“, u kojoj je izneo detalje o zdravstvenim problemima fudbalske legende, obdukciji i okolnostima njegove smrti.
Gostujući u argentinskoj televizijskoj emisiji „Almorzando con Mirtha Legrand“, Kastro je odgovorio na pitanje da li je tačno da je Maradona sahranjen bez srca.
„Da. Postojala je grupa ekstremnih navijača kluba Gimnasija i Esgrima La Plata koja je planirala da upadne i izvadi mu srce. Taj plan nije ostvaren jer je poduhvat bio izuzetno drzak“, ispričao je Kastro.
Prema njegovim tvrdnjama, nadležni su saznali za mogućnost takvog pokušaja, zbog čega je odlučeno da se organ zadrži nakon obdukcije.
„Otkriveno je da bi tako nešto moglo da se dogodi, pa mu je srce izvađeno, između ostalog i radi ispitivanja. Ono je bilo veoma važno za utvrđivanje uzroka Maradonine smrti“, objasnio je lekar.
Potom je izgovorio rečenicu koja je odjeknula svetskim medijima:
„Informacija je da je Maradona sahranjen bez srca.“
Važno je napomenuti da su tvrdnje o planiranoj krađi potekle od Nelsona Kastra i da nisu nezavisno potvrđene javno dostupnim sudskim nalazima.
Srce mu je težilo pola kilograma: Lekar objasnio zbog čega je bilo toliko uvećano
Kastro je otkrio i medicinski detalj koji je dodatno privukao pažnju javnosti. Maradonino srce bilo je znatno veće i teže od uobičajenog.
„Njegovo srce težilo je pola kilograma, a srce obično teži oko 300 grama. Bilo je veoma veliko“, izjavio je.
Iako je Maradona bio vrhunski sportista, neurolog je naglasio da veličina njegovog srca nije bila posledica samo dugogodišnjeg bavljenja fudbalom.
„Imao je srce sportiste, koje je inače veće, ali kod njega ono nije bilo uvećano samo zbog sporta, već i zbog srčane insuficijencije od koje je bolovao“, objasnio je Kastro.
Maradona je godinama imao ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući bolesti srca. Još u januaru 2000. godine, tokom boravka u urugvajskom letovalištu Punta del Este, doživeo je tešku zdravstvenu krizu, kada mu je život bio ozbiljno ugrožen.
Kastro je podsetio da je tada važnu ulogu u njegovom spasavanju imao urugvajski lekar Horhe Romero.
Prema nalazima obdukcije, Maradona je preminuo usled akutnog edema pluća povezanog sa pogoršanjem hronične srčane insuficijencije.
Njegovo srce zadržano je za potrebe medicinskih ispitivanja i sudske istrage okolnosti smrti, dok je ostatak tela sahranjen 26. novembra 2020. godine na groblju Bela Vista, u blizini Buenos Ajresa.
Tako je iza jednog od najvećih fudbalera svih vremena ostala ne samo neizbrisiva sportska legenda već i neobična priča o organu koji nije položen u grob zajedno sa njegovim telom.
Reč mrtvozornika
Jedan od mrtvozornika odgovornih za obdukciju Dijega Maradone rekao je da je argentinski fudbalski velikan pretrpeo agoniju najmanje 12 sati pre nego što je umro i napomenuo da je "svaki lekar" trebalo da primeti simptome nekoliko dana ranije.
"Srce je bilo potpuno prekriveno masnoćom i krvnim ugrušcima, što ukazuje na agoniju", rekao je specijalista Karlos Kasineli, direktor za sudsku medicinu u Naučnoj policijskoj upravi, tokom suđenja.
Obdukcija je zaključila da je Maradona umro od akutnog plućnog edema koji je posledica kongestivne srčane insuficijencije.
"Ovo je pacijent koji je sakupljao vodu danima; to nije akutno. To je bilo nešto što se moglo predvideti", rekao je Kasineli.
"Svaki lekar koji pregleda pacijenta bi ovo otkrio.", istakao je dodatno stručnjak.
Šta je edem pluća?
Edem pluća je stanje koje uzrokuje višak tečnosti u plućima. Ova tečnost se skuplja u brojnim vazdušnim vrećicama u plućima (alveolama), što otežava disanje. U većini slučajeva srčani problemi uzrokuju plućni edem. Ali tečnost se može nakupiti u plućima iz drugih razloga, uključujući upalu pluća, izloženost određenim toksinima, lekovima i traumu na grudnom delu.
Edem pluća koji se naglo razvija (akutni plućni edem) je urgentno stanje koje zahteva hitno reagovanje. Edem pluća ponekad može uzrokovati smrt. Izgledi se poboljšavaju ako se brzo započne lečenje. Lečenje edema pluća varira zavisno od uzroka, ali uglavnom uključuje dodatni kiseonik i lekove.
Šta je srčana insuficijencija?
Srčana insuficijencija je stanje u kojem srce ne funkcioniše i ne pumpa krv kako bi trebalo. Iako izraz „srčana insuficijencija“ (takođe poznat kao kongestivna srčana insuficijencija) može zvučati kao da je srce prestalo da radi, to zapravo nije slučaj.
I dalje pumpa, ali nedovoljno. Dolazi do smanjenja dotoka krvi u telo, kao i tečnosti u pluća, jetru, stomak i donje ekstremitete. Srčana insuficijencija je ozbiljno stanje koje je često krajnja faza mnogih kardiovaskularnih stanja.
Šta izaziva srčanu insuficijenciju?
Srčana insuficijencija može nastati iz različitih razloga, a među najčešćim uzrocima su sužavanje arterija, visok krvni pritisak, oštećenje srčanog mišića, ali i urođene srčane bolesti.
Gde se danas nalazi Maradonino srce?
Prema najnovijim dostupnim informacijama, srce Dijega Armanda Maradone i dalje se nalazi u Odeljenju za patološku anatomiju naučne policije provincije Buenos Ajres, u argentinskom gradu La Plata.
Organ, težak 503 grama, čuva se u posebnoj posudi sa formalinom, pod policijskim nadzorom, kao dokaz u sudskom postupku kojim se istražuju okolnosti Maradonine smrti.
Prema pisanju španskog lista AS od 25. novembra 2025. godine, predviđeno je da srce ostane pod zaštitom najmanje deset godina. Nakon toga moglo bi da bude sahranjeno uz Maradonine posmrtne ostatke, ali konačna odluka još nije doneta.
