Ona nastaje kada srce više nije u stanju da pumpa dovoljno krvi, što znači da ne obezbeđuje potrebno snabdevanje organizma krvlju. Faktori rizika za ovu bolest su visok krvni pritisak, gojaznost, prekomerna konzumacija alkohola i starost. Doktori preporučuju da počnete da je lečite čim dobijete svoju dijagnozu.
Broj obolelih od srčane insuficijencije je u stalnom porastu i očekuje se da će do 2040. godine duplo više ljudi patiti od ove bolesti. Procenjuje se da od 1-2% ukupnog stanovništva razvijenih zemalja ima srčanu insuficijenciju, a samo 50% pacijenata sa uznapredovanom bolešću preživi pet godina, prema podacima Američkog udruženja za kardiovaskularno zdravlje.
Iako je srčana insuficijencija relativno česta bolest, mnogi ljudi ne znaju koji su njeni simptomi. Jedan od njih naročito je indikativan i nikako ga ne treba zanemariti. To je otežano disanje u ležećem položaju, poznato i kao ortopneja.
„U normalnim okolnostima, kada biste legli, krv bi nesmetano putovala do vaših ekstremiteta i vraćala se u srce, međutim u slučaju da bolujete od srčane insufijencije, srce ne može da se nosi sa povećanom količinom krvi. To dovodi do taloženja tečnosti u plućima i sledstveno tome, do kratkog daha“, objasnio je stručnjak za ovu bolest sa Univerziteta u Mičigenu.
Ako primetite ovaj simptom kod sebe, važno je da što pre razgovarate sa svojim doktorom i preduzmete potrebne korake za poboljšanje zdravlja svog srca.
Ostali potencijalni simptomi srčane insuficijencije na koje takođe treba da obratite pažnju su:
- Dispneja (otežano disanje);
- Preteran umor;
- Slabije fizičke performanse;
- Oticanje donjih ekstremiteta.
Manje uobičajeni simptomi ove bolesti su:
- Težak noćni kašalj;
- Nagli pad koncentracije;
- Šum pri disanju;
- Nagli rast telesne težine (više od 2kg nedeljno).
