Maradona je oženio devojku od 17 godina, pa je varao i od nje krio silnu vanbračnu decu: Čovek koji je imao sve, umro je u strašnim mukama

Dijego Armando Maradona, ime je koje je zauvek promenilo svet fudbala i postalo simbol Argentine.

Svaka priča o čoveku koji je život živeo nasmejan i punim plućima, mala je u poređenju sa njegovom veličinom. Maradona nije bio samo sportista; bio je ikona globalne popularne kulture i čovek čiji život i danas izaziva divljenje i kontroverze.

Detinjstvo Dijega Maradone: Dečak iz sirotinjske barake

Dijego Maradona, čovek koji je kasnije osvojio svet svojim čarobnim potezima na fudbalskom terenu, potekao je iz krajnje skromnih i surovih uslova. Rođen 30. oktobra 1960. godine, njegovo detinjstvo, obeleženo siromaštvom, glađu i stalnom borbom za opstanak, oblikovalo je ličnost i genijalnost koje će kasnije obeležiti jednu od najvećih sportskih karijera u istoriji.

Baraka u Vili Fiorito

Maradona je rođen u naselju Vila Fiorito, predgrađu Buenos Ajresa poznatom po bedi i kriminalu. Bio je peto od osmoro dece u porodici koja je jedva spajala kraj s krajem. Otac Don Dijego radio je najteže poslove, uglavnom kao radnik u fabrikama i na građevini, ali i povremeno u ribnjacima, kako bi porodica imala bar minimalna primanja. Majka Dalma Franko, poznata kao Donja Tota, brinula o deci i svakodnevno pravila čuda da bi svi imali makar po tanjir hrane dnevno.

Razvodnjavala bi čorbu od nekoliko krompira i kosti, ili od par paradajza pravila sos za veliku porciju testenine, samo da se deca zasite.

Kada su roditelji odlučili da ga umesto u školu upišu na fudbal svi su mislili da su poludeli: Danas je njihov sin najbolji na svetu, a oni poručuju samo jedno

Njihov dom nije bio ništa više od skromne barake od lima i cigle, bez kanalizacije i tople vode. Kada bi padala kiša, voda se slivala kroz rupe u krovu, a porodica je često morala da koristi kofe kako bi sprečila da im sve potone u blato. Uprkos tome, Maradona je često govorio da je odrastao uz ljubav, iako hrane nije uvek bilo dovoljno.

Prva lopta je bila poklon koji je promenio sve

Jedan od najvažnijih trenutaka njegovog detinjstva desio se kada je za treći rođendan dobio fudbalsku loptu. Taj poklon, jednostavan i gotovo bezvredan za one koji su imali više, za Dijega je bio svet. Od tog trenutka, lopta je postala njegova najvernija saputnica. Spavao je s njom, trenirao u blatnjavim dvorištima i na prašnjavim ulicama Fiorita, a komšije su ga brzo zapamtile kao "klinca koji nikada ne ispušta loptu."

Senzacionalna, ali istinita priča iz tog perioda kaže da je mali Dijego često znao da zaspi držeći loptu pod majicom, plašeći se da mu je neko ne ukrade, jer u njegovom kraju krađe nisu bile retkost.

Glad i siromaštvo

Maradona je kao dečak osetio i najtežu cenu siromaštva, a to bila nažalost glad. U više navrata pričao je da je njegova majka često lagala da nije gladna, kako bi deca imala dovoljno hrane. "Ona je želela da mi uvek jedemo. Kad god bi hrana stigla na sto, govorila je da je boli stomak. To je bila laž; razlog je bio taj što nije bilo dovoljno za sve", rekao je Maradona za "Rojters".

Jedan od najupečatljivijih trenutaka iz njegovog detinjstva bio je kada je, kako bi pomogao porodici, sakupljao flaše i papir po ulici, a onda trčao da se pridruži lokalnim klincima u fudbalskoj igri. Taj kontrast siromaštva i lopte, oblikovao je njegov životni put.,

Prvi klub i ulazak u legendu

Kada je imao samo osam godina, Maradona je primećen od strane lokalnog fudbalskog talenta Fransiska Fransita Korneja. Pridružio se juniorskom timu Los Sebolitasa, dečjem sastavu kluba Argentinos Juniors. Tu je odmah zasijao njegov neverovatan talenat, kontrola lopte i vizija igre.

Navodno, već tada su se na malim terenima skupljali ljudi samo da gledaju malog dečaka koji je "plesao s loptom".

Prvi susret s televizijom

Još kao desetogodišnjak, Maradona se pojavio na lokalnoj televiziji u emisiji posvećenoj sportu. Publika je bila zapanjena kada su videli dečaka koji je mogao da žonglira loptom na stotine puta bez da mu padne. Za mnoge je to bio trenutak u kojem je svet prvi put čuo za buduću legendu.

Dijego Maradona: meteorski uspon 

Maradona nije dugo čekao da svet prepozna njegov izuzetan fudbalski talenat. Iako je već od malih nogu bio poznat po neverovatnim veštinama, njegova prava profesionalna priča počinje kada je, sa samo 15 godina, debitovao za prvu ekipu Argentinos Juniors. Ovaj korak označio je prelazak iz lokalnog dečaka sa ulica Villa Fiorita u ozbiljan, nadolazeći profesionalni svet fudbala.

Njegov put ka profesionalizmu bio je ubrzan zahvaljujući igrama u omladinskom timu Los Sebolitasa. Tim, u kojem je Maradona pokazivao sve aspekte svoje igre, od preciznog vođenja lopte do sposobnosti da kreira nepredvidive poteze, zabeležio je niz od 141 utakmice bez poraza. Mladog Dijega odlikovala je sposobnost da pod pritiskom nađe rešenja koja su nadmašivala godine njegovih protivnika, a treneri i talent-skauti ubrzo su prepoznali njegov potencijal da postane igrač svetske klase.

Jedna od ključnih figura u njegovom ranoj profesionalnoj fazi bio je njegov ujak Kirilo, koji je sa strpljenjem i posvećenošću pomagao mladom Dijegu da usavrši tehniku. Kirilo je bio golman nižerazrednog kluba Korijentas. 

On ga je učio kontrolisanom driblingu, preciznom šutu i strategiji igre, a te lekcije su kasnije postale osnova njegovog jedinstvenog stila koji je kasnije fascinirao čitav svet. Dijego je imao posebnu sposobnost da predvidi poteze protivnika i da kreira munjevite akcije, a sve to je bilo rezultat kombinacije urođenog talenta i ovih ranih, intenzivnih treninga.

U Argentinos Juniors, Maradona je brzo počeo da privlači pažnju ne samo trenera već i medija. Njegove prve profesionalne utakmice bile su ispunjene energijom i kreativnošću koja je ostavljala publiku bez daha. Sa samo 16 godina postao je ključni igrač tima, a skauti iz Evrope počeli su da prate njegove nastupe, shvatajući da gledaju buduću legendu fudbala.

Profesionalni debi Maradone bio je samo početak meteorskog uspona. Na terenu nije bilo sumnje: ovaj dečak iz siromašnog kvarta posedovao je nešto što su mnogi igrači mogli samo da sanjaju. Osim dobre igre, Imao je instinkt i harizmu koja privlačila publiku.

Njegov prelazak u klub Boka Juniors nekoliko godina kasnije bio je prirodan nastavak ovog uspona. Tamo je Maradona imao priliku da igra pred većim publikama, suoči se sa jačim protivnicima i potvrdi svoj status mladog fudbalskog čuda. Svaki njegov potez, svaki gol i svaka asistencija bili su dokaz da profesionalni svet fudbala nikada nije video igrača poput njega.

Tako je, od svojih prvih profesionalnih koraka u Argentinos Juniors do etabliranja u Boka Juniors, Maradona započeo put koji će ga učiniti legendom argentinskog i svetskog fudbala. Njegov uspon bio je kombinacija talenta, rada, podrške porodice i mentora, ali i urođene sposobnosti da svojim igrama fascinira i inspiriše generacije.

Maradona je svoje godine fudbala nakon Boke Juniorsa, proveo u Barseloni, Napoliju, Sevilji, Njuels Old Bojsu, a na kraju je karijeru završio u Boki Juniorsu.

"Ruka Boga": Trenutak koji je Dijega Maradonu proslavio širom sveta

Jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih trenutaka u karijeri Dijega Maradone desio se 22. juna 1986. godine, tokom četvrtfinala Svetskog prvenstva u Meksiku, kada je Argentina igrala protiv Engleske. Maradona, tada već nacionalni heroj, ušao je u legendu zahvaljujući golu koji je izazvao bes, oduševljenje i večnu diskusiju u fudbalskom svetu.

U 51. minutu utakmice, Maradona je primio loptu u kaznenom prostoru Engleske i, koristeći svoju levu ruku, neprimetno je zakucao loptu u mrežu. Sudije nisu videle prekršaj i gol je priznat. Nakon meča, Maradona je opisao događaj kao "gol rukom, koji je nastao kombinacijom greške sudije i moje lukavosti", ali u intervjuima je priznao i da je taj trenutak bio deo njegove igre inteligencijom i instinktom.

Gol je ubrzo dobio ime “La Mano de Dios” odnosno Ruka Boga, a Maradona je postao svetska senzacija.

Senzacionalnost ovog trenutka nije stajala samo u kontroverzi, već u sledećem trenutku utakmice Maradona je postigao drugi gol, koji se često opisuje kao "gol veka". Prošao je gotovo pola terena, driblao pet engleskih igrača i golmana, i precizno plasirao loptu u mrežu. Tu je pravi Maradona došao do izražaja.

Ova utakmica, i posebno gol rukom, učinila je Maradonu poznatim širom sveta. Gol rukom postao je od tada simbol za Maradonu.

Od tog trenutka, Dijego Maradona je postao više od sportiste – postao je globalna ikona, simbol Argentine, i igrač koji je redefinisao granice fudbalske genijalnosti. “Ruka Boga” ostala je zapis u istoriji fudbala, trenutak koji će generacije pametnih fudbalskih analitičara, navijača i medija pamtiti zauvek. 

Buran ljubavni život Dijega Maradone

Maradonin ljubavni život bio je poput rolerkostera, pun strasti, skandala i skandala, a svaka veza, bez izuzetka, bila je pod budnim okom javnosti, od Buenos Ajresa do Napulja.

Najvažnija žena u Maradoninom životu bila je Klaudija Viljafanje. Upoznali su se 1976. godine, kada je Klaudija imala samo 17 godina. Njihova veza bila je klasična priča o ljubavi iz detinjstva, koja se razvila uporedo sa Dijegovim meteorskim usponom u fudbalu. Venčali su se 1989. godine u Buenos Ajresu, na glamuroznoj ceremoniji sa više od 1.200 zvanica, i dobili dve ćerke: Dalmu i Đaninu. Iako su se zvanično razveli 2003. Klaudija je ostala ključna figura u njegovom životu i nakon razvoda, pomažući mu u poslovima i brineći se o njihovoj porodici.

I dok je sa Klaudijom gradio porodicu, Maradona je često bio u centru pažnje zbog brojnih afera i veza. Njegov život bio je ispunjen skandalima, što je uvek šokiralo javnost. Jedan od najpoznatijih skandala bio je sa Kristijanom Sinagrom, mladom devojkom iz Napulja, koja je tvrdila da je Maradona otac njenog sina, Dijega Juniora. U početku, Maradona je odbijao da prizna očinstvo, ali je godinama kasnije, 2016. priznao da je to njegov sin, čime je sin po rođenju dobio očevo prezime.

Nakon razvoda od Klaudije, Maradona je imao nekoliko veza koje su bile pod budnim okom javnosti, uključujući turbulentnu vezu sa Veronikom Ojedom. Sa njom je dobio sina Dijega Fernanda, koji je rođen 2013. godine. Iako je odnos sa Verenikom bio buran, Maradona je, nakon godina odbijanja da prizna očinstvo, ipak prihvatio sina.

Maradona je uvek bio okružen ženama. Jedna od najzapaženijih, zbog razlike u godinama, bila je Rosio Oliva, fudbalerka koja je bila mlađa od njega. Njihova veza je bila strastvena, ali obeležena dramatičnim raskidima i pomirenjima, što je često punilo medijske stupce. Govorilo se da je Maradona bio jako ljubomoran i da nije mogao da trpi da ona viđa druge, te da zbog toga nisu imali miran život.

Najšokantnijih priča desila se 2014. godine, tokom njegove veze sa Rosio Olivom. Mediji su objavili video-snimak koji je, navodno, Rosio tajno snimila, a na kojem se vidi kako Maradona ulazi u sobu i svađa se sa njom, optužujući je da koristi telefon. U jednom trenutku, kamere su snimile kako Maradona pokušava da je udari.

Snimak je izazvao globalni skandal, a Rosio je tvrdila da je Maradona bio nasilan prema njoj. Iako je Maradona pokušao da se brani i tvrdio da snimak nije autentičan, on je zauvek bacio senku na njegovu javnu sliku.

Dijego Maradona i Emir Kusturica: Susret ikona i stvaranje dokumentarca

Saradnja između argentinske fudbalske legende Dijega Maradone i srpskog filmskog režisera Emira Kusturice započela je 2005. godine. Maradona je tada bio gost na filmskom festivalu u Kanu, gde je Kusturica bio predsednik žirija. Njihov susret doveo je do stvaranja dokumentarca "Maradona by Kusturica", koji je premijerno prikazan na istom festivalu 2008. godine.

Dokumentarac "Maradona by Kusturica" traje 90 minuta i nudi jedinstven pogled na život Dijega Maradone. Film je sniman u periodu od 2005. do 2007. godine, a Kusturica je pratio Maradonu kroz njegove svakodnevne aktivnosti, uključujući posete Buenos Ajresu, Napulju i Kubi. Dokumentarac istražuje ne samo Maradoninu fudbalsku karijeru, već i njegov politički angažman, lične borbe i uticaj na samu popularnu kulturu.

Kusturica u filmu prikazuje Maradonu kao osobu koja je mnogo više od sportiste. Film istražuje njegove političke stavove, uključujući njegove veze sa liderima poput Fidela Kastra i Uga Čaveza. Dokumentarac takođe prikazuje Maradoninu borbu sa zavisnošću, njegov povratak na vrh i njegovu ulogu u društvu.

Premijera dokumentarca izazvala je pomešane reakcije. Neki kritičari su hvalili film zbog njegove intimnosti i dubokog uvida u Maradonin život, dok su drugi smatrali da je Kusturica previše idealizovao svog subjekta. Ipak, film je postigao značajan uspeh i postao važan dokument o jednoj od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti u svetu sporta.

Borba sa zavisnošću

Iako je izgledao kao da u životu ima sve, nemirni Maradonin duh terao ga je da napravi pogrešan potez, koji će ga odvesti u zavisnost od opijata. Na kraju je to i dokrajčilo njegovu karijeru.

Maradona je započeo svoju borbu sa zavisnošću sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Prema njegovim rečima, prvi put je upotrebio kokain 1983. godine dok je igrao za Barselonu, što je kasnije nazvao "najvećom greškom svog života".

Prava istina

Maradona je od mladosti bio obožavan kao čudo od deteta u Argentini, što je sa sobom nosilo ogroman psihički teret. On je više puta izjavio da je osećao ogroman stres i nemogućnost da diše pod pritiskom javnosti. Klubovi u Italiji i Španiji sredinom osamdesetih bili su mesta gde su se slavne ličnosti i sportisti često susretali sa drogom i ekscesima. Maradona je bio okružen ljudima koji su koristili kokain, što ga je dodatno izložilo iskušenju.

Iako je bio vrhunski fudbaler, Maradona se takođe suočavao sa osećajem usamljenosti i lične nesigurnosti. U intervjuima je govorio da je kokain koristio kao način da se oslobodi stresa i pritiska i da pobegne od realnosti koja ga je gušila.

Kada je prešao u Napoli 1984. godine, Maradona je postao simbol grada i fudbalske legende. Međutim, pod svetlom reflektora, njegova zavisnost je eskalirala. U tom periodu, Maradona je bio pod istragom italijanske policije zbog navodnih veza sa mafijom i upotrebe droga.

U martu 1991. godine, nakon utakmice Napolija protiv Barija, Maradona je pao na doping testu koji je otkrio prisustvo kokaina u njegovom organizmu. Italijanske fudbalske vlasti su ga suspendovale na 15 meseci, što je označilo početak njegovih problema sa zakonom i medijskom pažnjom.

Nakon što se vratio na teren 1992. godine, Maradona je bio pod velikim pritiskom da povrati svoju formu. Međutim, tokom Svetskog prvenstva 1994. godine, ponovo je pao na doping testu, ovaj put zbog prisustva efedrina i drugih zabranjenih supstanci. FIFA ga je ponovo suspendovala, što je dodatno pogoršalo njegovu reputaciju i zdravlje.

Nakon povlačenja iz profesionalnog fudbala, Maradona je nastavio da se bori sa zavisnošću. Godine 2000. doživeo je srčani udar zbog prekomerne upotrebe kokaina. Kasnije je bio hospitalizovan zbog hepatitisa izazvanog alkoholizmom i gojaznošću. U martu 2005. godine, Maradona je podvrgnut operaciji smanjenja želuca u Kolumbiji, što je pomoglo u njegovom fizičkom oporavku.

Maradona je više puta pokušavao da se rehabilituje. Godine 2007. bio je hospitalizovan u Buenos Ajresu zbog alkoholizma, ali je ubrzo otpušten i izjavio da je prestao da pije i koristi droge. Međutim, tokom Svetskog prvenstva 2018. godine, snimci su prikazali njegovo neobično ponašanje na utakmici između Argentine i Nigerije, što je izazvalo spekulacije o mogućoj upotrebi supstanci.

Maradona nije krio da je koristio opijate, i često je želeo da svetu kaže kako je ta upotreba loša i kako bi ljudi trebali da potraže pomoć, ukoliko se nalaze u kandžama u kojima se on nalazio.

Smrt

Dijego Armando Maradona, preminuo je 25. novembra 2020. u 60. godini života, usled naglog otkazivanja srca. Autopsija je pokazala akutni plućni edem kao posledicu srčanog zatajenja. Toga dana Maradona je bio kod kuće u vili na obodu Buenos Ajresa, na oporavku nakon što je početkom novembra imao hiruršku intervenciju uklanjanja krvnog ugruška ispod lobanje. Ležao je sam u krevetu kada je pronađen mrtav ujutru 25. novembra.

Prema iskazima medicinskog osoblja, sestra u noćnoj smeni je prethodno videla znakove upozorenja, ali je dobila naređenje da ne budi pacijenta. Kasniji forenzički izveštaji otkrili su da je Maradona bio u vidljivoj patnji do 12 sati pre smrti, a njegovo telo bilo je otečeno (simptom zatajenja srca) dok lekari nisu reagovali adekvatnim intervencijama tokom tog perioda.

Vest o njegovoj smrti izazvala je ogromnu tugu u Argentini i svetu. Argentinska vlada je odmah proglasila trodnevnu nacionalnu žalost, a deca svetskog šampiona dočekana su bakljama i aplauzom na liturgiji u Buenos Ajresu. Desetine hiljada ljudi čekalo je u dugačkim kolonama da se oprosti od Maradone dok mu je telo držano na državnoj palati Kasa Rosada, izazivajući ushićenje i suze kod pristalica.

Osim što su poznati fudbaleri, oni su i veliki biznismeni: Njihovo poslovno carstvo se procenjuje u milionima, evo šta sve poseduju Mesi, Ronaldo, Modrić...

Te večeri su se ispred palate desili sukobi uznemirenih navijača s policijom, što je scena koja je još više uverila Argentince da je preminuo njihov nacionalni heroj. Podizani su i grafiti, murali i statue u Maradoninu slavu širom zemlje, što je sve potvrdilo masu osećanja i ogorčenja javnosti.

Već tokom naredne nedelje pravosudni organi u Argentini pokrenuli su istragu o mogućem neadekvatnom lečenju Maradone. Policija je pretresla kuću i ordinaciju Maradoninog ličnog lekara Leopolda Lukuea, dok su tužioci ispitivali sve članove medicinskog tima koji je brinuo o njemu. Tadašnji izveštaji navode da su Maradonine ćerke i advokati izrazili sumnju u lečenje, tvrdeći da zdravstveno stanje legendarnog igrača nije bilo pravilno praćeno.

Jedan izvor blizak istrazi za list "La Nación", rekao je da bi u slučaju potvrđivanja nepravilnosti moglo biti reči o krivičnom delu ubistva iz nehata. Godine 2021. javni tužilac je angažovao medicinsku komisiju od oko 20 stručnjaka, koja je zaključila da je Maradona "imao mnogo veće šanse za preživljavanje" da je ostao u bolnici umesto da se vraća kući nakon operacije, pisao je portal "Al Džazira".

Na osnovu tih nalaza i detaljnih forenzičkih izveštaja, u martu 2025. podignute su optužnice protiv osam medicinskih radnika koji su bili zaduženi za Maradoninu negu (neurhirurga, psihijatra, psihologa, medicinsku sestru i koordinatora tima itd.) Verovali su da je njihov nemar doprineo smrti legendarnog fudbalera. 

Među optuženima su lični lekar Leopoldo Lukue, psihijatrica Avgustina Kosakov, psiholog Karlos Dijaz i drugi članovi tima.

U optužnici se navodi da su Maradonino stanje svodili na posedovanje imovine: jedan od Maradoninih advokata je utvrdio da su medicinski timovi pokušavali da osiguraju da ćerke ne intervenišu, jer bi u suprotnom izgubili novac.

Suđenje optuženima počelo je 11. marta 2025. pred tročlanim apelacionim sudom u predgrađu San Isidro kod Buenos Ajresa.

Tužilaštvo je najavilo da će saslušati više od stotinu svedoka, uključujući Maradoninu porodicu, a kao dokaz priprema i preko 120.000 poruka i audio-snimaka iz privatnih razgovora medicinskog osoblja koje je brinulo o fudbaleru.

Optužnica ističe da su zdravstveni radnici Maradoni pružili "nepažljivu" i "nedovoljnu" negu, navodeći da je fudbaler ostavljen sam da umre kroz "produžen, mučan period", kako navodi "Al Džazira". Odbrana, s druge strane, tvrdi da je Maradona umro prirodnom smrću i da su optuženi postupali profesionalno. Svi osumnjičeni negiraju krivicu, kako su izjavili, oni su učinili “sve najbolje što je moglo biti učinjeno za Dijega" i doživljavali su ga kao teškog, buntovnog pacijenta otpornog na terapiju. 

Maradonina porodica, međutim, iznosi suprotne tvrdnje. Ćerka Dalma Maradona svedočila je na sudu da je soba u kojoj je otac boravio nakon operacije bila odvratna, da je smrdela na urin i objasnila da su joj doktori obećali dvadesetčetvoročasovnu negu (merili krvni pritisak, davali lekove), ali da to nikada nije sproveli.

Dalma je dodala da je, kada je ušla u očevu sobu nakon njegove smrti, uočila da je njegovo telo bilo izrazito otečeno (lice, ruke, stomak), što smatra dokazom greške u lečenju. 

Suđenje traje, a presuda se još ne zna. Celo društvo u Argentini prati svaki dan sudskog procesa, dok mediji i javnost pomno analiziraju dokaze i iskaze u nadi da će se utvrditi odgovornost za gubitak jednog od najčuvenijih sportista u istoriji zemlje. 

Do konačne odluke suda, istina o Maradoninoj smrti ostaje nepoznata, a zahtevi za pravdom odjekuju transparentima sa natpisom "Pravda za Boga" na ulicama Argentine, kojim njegovi fanovi i dalje veličaju mladalačko ime Dijega Maradone.