Marinko Rokvić ostavio je dubok trag na regionalnoj muzičkoj sceni kao jedan od najprepoznatljivijih izvođača narodne muzike. Njegov snažan glas, emotivne interpretacije i pesme koje su decenijama trajale učinile su ga omiljenim među publikom širom bivše Jugoslavije.
Iza uspešne karijere nalazila se životna priča ispunjena radom, porodičnim vrednostima, ljubavlju i hrabrošću kojom je dočekao najteže životne izazove.
Od detinjstva u Bosni do velikih scena
Rođen je 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu, a detinjstvo je proveo u selu Kolunić, u porodici koja se bavila poljoprivredom. Ljubav prema muzici pokazivao je od najranijih dana, kada je naučio da svira harmoniku, dok je već kao tinejdžer odlučio da život nastavi u Beogradu.
Po dolasku u prestonicu upisao je Elektrotehničku školu "Nikola Tesla", a istovremeno se priključio kulturno-umetničkom društvu, gde je dodatno razvijao pevački talenat i sticao iskustvo koje će mu kasnije otvoriti vrata estrade.
Prvi singl objavio je još 1974. godine, ali je pravu afirmaciju stekao tri godine kasnije nastupom na festivalu narodne muzike u Ilidži. Debi album "Ruža" predstavio je publici 1981. godine, dok je pesma "Da volim drugu ne mogu", objavljena 1983, postala jedan od njegovih najvećih hitova. Album je dostigao tiraž od oko 600.000 primeraka, čime je Rokvić učvrstio status jednog od najpopularnijih pevača tog vremena.
Brak koji je trajao decenijama
Sudbonosni susret sa Slavicom dogodio se 1984. godine u Zagrebu. Njihova ljubavna priča razvijala se veoma brzo, pa su se venčali nakon svega tri viđenja. U braku su dobili sinove Nikolu i Marka, koji su kasnije krenuli očevim muzičkim stopama.
Iz veze sa ženom po imenu Mila, Marinko je dobio sina Darija. Nikada nije krio njegovo postojanje, priznao ga je i prihvatio kao ravnopravnog člana porodice.
Iako su se tokom godina u medijima povremeno pojavljivale glasine o njihovom razvodu, Marinko i Slavica ostali su zajedno više od tri decenije. Njihov odnos počivao je na međusobnom poverenju, poštovanju i posvećenosti porodici, što su često isticali kao osnovu svog dugog i stabilnog braka.
Emotivan susret sa najstarijim sinom
Dario je svojevremeno govorio o prvom susretu sa ocem, kojeg se i danas seća sa mnogo emocija.
"Mama mi je rekla da idemo da upoznam oca. Bio sam uzbuđen, bilo je lepo. Kada smo se ugledali, on me je zagrlio i poljubio. Sledeći put smo se videli u Beogradu, kada sam imao devet godina, tada sam se već malo opustio."
Dario se još kao dečak sa majkom preselio u Kanadu, zbog čega nije odrastao sa braćom. Ipak, vremenom je sa Nikolom i Markom izgradio blizak odnos, a više puta je isticao da je za to u velikoj meri zaslužna upravo Slavica Rokvić, koja je od početka radila na tome da porodica ostane povezana.
Nikola Rokvić je u razgovoru za magazin Hello otkrio da su njegovi roditelji, samo tri meseca pre Marinkove smrti, obnovili bračne zavete pred Bogom.
"Bolest je šansa da čovek duhovno ojača i da se pripremi za ono gde svi jednog dana treba da odemo. Moj otac se životno ispovedio, tri meseca pred odlazak on i majka venčali su se u crkvi, izmirio se sa svim ljudima… Medicina nema odgovor na kancer pankreasa, ali on se duhovno preporodio. Bio sam zapanjen njegovom hrabrošću. Ako smo hrišćani, verujemo u večni život, pa ja verujem da se on odlaskom rodio."
Borba sa bolešću do poslednjeg dana
Poslednje mesece života Marinko Rokvić proveo je okružen najbližima. Nakon što mu je dijagnostikovan karcinom pankreasa, najveću podršku pružali su mu supruga Slavica i sinovi, koji su bili uz njega tokom čitavog lečenja.
Njegova želja bila je da poslednje dane provede kod kuće, pa nije želeo hospitalizaciju. Slavica ga je negovala do samog kraja, a preminuo je u porodičnom domu na Košutnjaku, okružen porodicom.
Tokom lečenja suočio se i sa ozbiljnom bakterijskom infekcijom koja je dodatno oslabila njegov organizam. Kasnije su se pojavile i metastaze, a iako su prve hemoterapije u početku dale rezultate, bolest se vratila. Novi ciklusi terapije bili su izuzetno iscrpljujući i onemogućili su mu povratak na scenu i nastavak muzičke karijere.
U jednom od svojih poslednjih intervjua govorio je o zdravstvenim problemima sa kojima se suočavao.
"Ja sam preležao koronu, dobro sam prošao, nisam imao teške simptome. Međutim, posle korone mi se pojavila neka bakterija, koja mi je napala organizam. Nikako da prođe, mesecima se borim s njom. Nadam se da sad ide malo nabolje. Supruga je tu uz mene, sinovi takođe."
Nasleđe koje traje
Marinko Rokvić preminuo je 6. novembra 2021. godine, u 68. godini života. Iza sebe je ostavio bogatu muzičku karijeru, brojne hitove koji se i danas pevaju, ali i porodicu koja nastavlja da čuva njegovo ime i uspomenu. Njegov glas ostao je simbol jedne epohe narodne muzike, a sećanje na njega živi kroz pesme koje su obeležile živote mnogih generacija.
