Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Beograd je bio grad u kom su se na terasama kafana i u zadimljenim sobama studentskih domova krojili novi svetovi.
U toj atmosferi opšteg umetničkog buđenja, spojili su se oni. On je bio visoki, melanholični profesor književnosti u nastajanju sa prepoznatljivom bujnom kosom, i ona, sitna, prgava devojka sa rascvetalim talentom i harizmom koja će ubrzo zapaliti jugoslovensko platno. To su bili Danilo Kiš i Eva Ras.
Na papiru, bila je to idealna romansa beogradske avangarde. U stvarnosti, bila je to priča o dvoje ljudi koji su bili previše pametni da bi živeli u laži i previše ponosni da bi jedno drugo mrcvarili prosekom.
Šest godina razlike i svet na dlanu
Kada su se sreli, Kiš je imao 26 godina, a Eva jedva 20. Ta razlika od šest godina u tim godinama značila je mnogo. On je već imao izgrađen intelektualni svet i prve ozbiljne književne trzaje, dok je ona hvatala zalet na Akademiji. Privlačnost je bila trenutna i magnetska. Bila je to, kako Eva danas svedoči "prava ljubav".
Ali, u vremenu koje je idealizovalo strast, njih dvoje su udarili u zid koji većina parova krije kao najstrožu tajnu. Fizički sklad nije pratio intelektualni i emotivni. Intimni život je škripao, a u senci te tihe provalije, njih dvoje su proveli mesece nadajući se čudu, glumeći pred svetom, ali i pred ogledalom, da je sve u savršenom redu. Oboje su prštali od samopouzdanja, oboje su verovali da su rođeni za velike stvari, i baš to samopouzdanje im nije dozvoljavalo da pristanu na polovičan odnos.
"Bili smo zaljubljeni, međutim, ljubav ima mnogo lica. Naša je bila prava, ali intimni odnos nije funkcionisao kako treba. Neko vreme smo se nadali da će biti bolje, pretvarali smo se da je sve u redu. Bili smo ostvareni ljudi, puni samopouzdanja i vere u sebe, ali...", ispričala je glumica za podkast "Životna priča".
Trenutak kada je pisac spustio pero i uzeo je za ruke
Scena njihovog rastanka ne liči na klasične balkanske drame natopljene suzama, prebacivanjem i lupanjem vrata. To je bio trenutak čiste, ogoljene egzistencijalističke proze, dostojne nekog Kišovog romana.
Umoran od glume, Kiš je jednog dana presekao agoniju. Uhvatio je Evu za ruke i postavio pitanje koje je zapravo bilo spas: "Je l' da da ni tebi neće biti krivo da se rastanemo?"
To je bilo pitanje čoveka koji odbija da mrcvari ženu koju poštuje. Odbio je da provedu mladost lažući se, glumeći veliku strast i odričući se prava na ono što oboje zaslužuju, a to je potpuna, zaokružena ljubav. Tim rečima, Kiš je ponudio slobodu oboma, a Eva ju je prihvatila sa istom dozom zrelosti. Zagrlili su se i zatvorili jedno poglavlje da bi odmah, bez dana pauze, otvorili drugo, prijateljsko, koje je trajalo do poslednjeg dana piščevog života.
"Pa nećemo valjda celog života da se lažemo, glumimo i odričemo. Možda ipak postoji neka druga ljubav, onakva kakvu sada zamišljamo", rekao je Danilo Kiš Evi.
Mit o osvajaču i trofejni ulov crnog talasa
Ono što ovu priču čini dodatno intrigantnom jeste Evina svesna namera da, decenijama nakon Kišove smrti, osvetli njegovu ličnost iz ugla koji istorijska književnost često zanemaruje. Istorija pamti Kiša kao analitičnog genija, čoveka koji je dobro poznavao istoriji i kao jednog melanholika. Eva Ras ga, pak, pamti kao muškarca.
Ubrzo nakon njihovog rastanka, Eva je snimila kultni film Dušana Makavejeva "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". Preko noći, postala je internacionalna ikona, simbol seksualne revolucije na Balkanu i devojka sa naslovnih strana o kojoj je maštao ceo region.
Iz te perspektive, Eva sa ponosom ističe da je mladi Kiš, prošetavši sa njom kroz beogradsku kaldrmu dok je još bila slobodna, zapravo uknjižio jedan ozbiljan muški trijumf. Bio je to njegov "trofejni ulov" pre nego što je ta ista devojka postala nedostupna i mitska figura jugoslovenskog filma.
Prijateljstvo kao jedina pobeda nad vremenom
Raskidi u umetničkim krugovima najčešće ostavljaju spaljenu zemlju, prekinute kontakte i večni jed. Eva Ras i Danilo Kiš su uradili suprotno, pokazali su da se sujeta može pobediti ako se istina stavi ispred ega.
Oni su ostali prijatelji jer su jedno drugom rekli istinu u lice kada je to bilo najteže. Danas, kada Kiša odavno nema, Eva i dalje govori o njemu sa istim žarom, ne dozvoljavajući da bista velikog pisca zakloni sećanje na visokog, mršavog i poštenog mladića od 26 godina koji je znao kada treba pustiti ruku žene da bi je sačuvao za večnost.
