Danilo Kiš bio je jugoslovenski književnik, pripovedač, romansijer, esejista i prevodilac i spada među 10 najboljih srpskih pisaca 20. veka.
Rođen je u Subotici 22. februara 1935. godine od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, koja je bila iz Crne Gore.
Svoje prve radove objavio je 1953. godine, pisanjem je počeo još tokom studentskih dana, pišući pripovetke i kratke priče.
Među njegovim najpoznatijim delima izdvajaju se “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih” i “Čas anatomije”.
Diplomirao je na katedri za Opštu književnost u Beogradu 1958. godine, a bio je i dopisni član Srpske Akademije nauke i umetnosti (SANU).
Preminuo je u Parizu 15. oktobra 1989.godine gde je jedno vrmee lečio i živeo, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Njegova dela su bogata mudrostima, a mi vam izdvajamo najpoznatije i najlepše.
- Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole.
- Takav je život. Ščepa čoveka za dušu, ne da mu da diše.
- Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
- Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju za tako kratko vreme. Potrošiti toliku energiju, brzo kao kad se ispuši cigareta. Kakav je to bio posao, smrti, kakva demonstracija sile!
- Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
- Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
- Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
- Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
- Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da toga možda i neće biti svestan.
- Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.
- Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
- Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome, sumnja više od svih.
- Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.