Mudri citati ovog višestruko nagrađivanog pisca i psihijatra, profesora univerziteta Stenford i autora dela poput "Kad je Niče plakao", "Jedan dan na psihoterapiji i druge priče", "Lečenje Šopenhauerom" i drugih, inspirišu i podstiču nas da stanemo i promislimo o svom životu.
"Život je grozna stvar. Odlučio sam provesti svoj život razmišljajući o njemu. "
Ovo je stara priča, poznata još od Sokrata koji je rekao – "Neistražen život nije vredan življenja." Drugim riječima, dobro je malo preispitati vlastiti život – ako ništa drugo, a onda bar tu i tamo.
"Jedna stvar u koju sam siguran jeste ta da je važno ne dopustiti svom životu da vas živi. Inače, završićete u četrdesetima osećajući se kao da niste uopše živeli. Šta sam naučio? Možda da treba da živim sad, kako s pedeset ne bih gledao natrag na četrdesete sa žaljenjem."
Teško je nekad slediti ovaj put mudrosti i živeti na ovaj način kad se čovek suočava s egzistencijalnim problemima, kakvi su često tipični za zemlje kao što je naša, ali i druge stvarnosti te živote koji se ne odvijaju u prostoru finansijske ili statusne privilegovanosti. Ali, treba stalno iznova nalaziti one male prostore slobode, u kojima se može disati i (pre)živeti.
"Ako se popnemo dovoljno visoko, dosegnućemo visinu s koje tragično prestaje izgledati tragično."
Napokon, iako nas naš narcizam navodi da verujemo da smo centar sveta, zapravo smo samo malo zrnce prašine u golemosti Svemira…i stoga, ako se malo izmaknemo iz svoje osobne perspektive koja je uronjena u neki problem – sve prestaje izgledati tragično.
"Sada verujem da se strahovi ne rađaju iz mraka, već su pre poput zvezda – uvek prisutni, ali sakriveni od dnevne svetlosti. "
Drugim rečima, nije stvar u tome da se oni koji idu napred ne boje. Stvar je u tome da svoj strah prevladavaju. Kao u naslovu one knjige – oseti strah, i svejedno to učini.
"Kad bi vam se Epikur obratio, savetovao bi vam da pojednostavnite život. Rekao bi vam sledeće: "Ekipo, vaših potreba je malo, one su lako ostvarive, i sa svakom nužnom patnjom može se lako nositi. Nemojte sebi komplikovati život stremeći tako trivijalnim ciljevima poput bogatstva i slave; oni su neprijatelji suštine. Slava se, recimo, sastoji od mišljenja drugih i zahteva život prema tuđim standardima. Kako bismo postigli i održali slavu, mora nam se sviđati što se sviđa drugima i moramo bojkovati što i drugi bojkotuju. Dakle, slavan život ili život u politici? Bežite od toga. A bogatstvo? Izbegavajte ga! To je zamka. Što više dobijamo, to više želimo, i to je dublja naša tuga kad nisu zadovoljenja naša htenja. Slušajte me; ako želite sreću, nemojte gubiti život na borbu za one stvari koje vam zaista ne trebaju."
Poput saveta iz budizma ili zen budizma, Irvin Jalom nam u ovom mudrom citatu savetuje da se ne hvatamo za ovozemaljske stvari, koje možemo izgubiti jednako lako kao što smo ih i dobili. Um uvek želi više. Trik je ne hvatati se za stvari. Lakše reći no učiniti, ali uvek treba probati.
Takođe, dobro je s vremena na vreme staviti stvari u perspektivu.
Egzistencijalizam uvek zagovara suočavanje sa smrću kao najbolje sredstvo za postizanje perspektive. Šta će vam zaista biti bitno kad budete umirali?
"Opsesija ljubavlju služi kao odvlačenje pažnje od bolnijih misli."
Još jedna mudrost Irvina Jaloma je ideja da ponekad ono što izgleda kao ljubavna opsesija zapravo predstavlja samo način da se pobegne od drugih stvari koje nas muče…od nezadovoljstva vlastitim životom, na primer, ili nečeg drugog što nam u životu fali. Ljubavna fiksacija može biti simbolička zamena za to što nam nedostaje u životu.
"Zanimljiv misaoni eksperiment…Ničeova poruka bila je da živimo život na takav način da bismo isti taj život bili voljni ponavljati zauvek."
Na ovaj mudri citat stvarno nije potrebno ništa dodavati.
"Osećaj smisla života je izveden, ne može se do njega doći direktno: smisao života je uvek izvedeni fenomen koji se stvara kad sebe transcendiramo, kad sebe zaboravimo i kad uronimo u nekog (ili nešto) izvan nas samih."
Kao što mnogi egzistencijalisti redovno naglašavaju, osećaj smislenosti u životu ne postiže se direktno već indirektno – kad se posvetimo nečemu ili nekome izvan nas samih.
"Pitam se mogu li ikad igde biti kod kuće, jer dom nije mesto – to je stanje uma. Stvarno biti kod kuće znači osećati se "kod kuće" u vlastitoj koži…možda ste u svom životu tražili dom na pogrešnim mestima."
Možda smo u životu lutali tražeći dom na raznim mestima, ne čak nužno fizičkim, već idejnim ili simboličkim…ali tek kad se budemo osećali "kod kuće" u vlastitoj koži, tada ćemo se osećati dobro svugde.
"Moramo pričati o sebi i svojim problemima, jer će naš život, naša egzistencija, uvek biti povezana sa smrti, ljubav će uvek biti povezana s gubitkom, sloboda sa strahom, a rast sa separacijom. Mi smo, svi mi, u ovome zajedno."
Mi bismo rekli da je Irvin Jalom rekao sve!
