Jedno vreme, Ričard Sandrak je bio poznat kao „najjači dečak na svetu“. Sa izvajanim trbušnjacima i mišićima koji su zapanjili svet fitnesa, nazvan je „Mali Herkul“ i opisan kao „najmoćnije ljudsko biće na Zemlji“.
Mali Herkul je rođen u Ukrajini od roditelja opsednutih fitnesom - njegovog oca, Pavla, šampiona u borilačkim veštinama, i majke, Lene, takmičarke u aerobiku.
Njegovo detinjstvo se vrtelo oko ekstremnog režima treninga. Do pete godine je vežbao svakodnevno, a sa osam godina je imao građu minijaturnog Švarcenegera, podižući benč pres tri puta veću težinu od sopstvene.
Izveštaji u to vreme sugerisali su da je Sandrak svakodnevno radio 600 sklekova, 300 čučnjeva i sate borilačkih veština i treninga sa tegovima.
„Da i ne“, pojasnio je Ričard godinama kasnije. „Mislim, ne želim da kažem da je nešto preuveličano, ali istovremeno, bilo je mnogo puta kada sam čak i prevazišao tu tačku. To je bio svakodnevni deo mog života.“
Njegova izvanredna forma učinila ga je globalnim fenomenom. Takmičio se u bodibilding takmičenjima, pojavljivao se kod Džimija Kimela i Hauarda Sterna i pozirao sa ljudima poput Arnolda Švarcenegera, Halka Hogana i Lua Ferinja.
Sa 11 godina, Sandrak je zaradio titulu „Najjači dečak na svetu“, ali je rasla zabrinutost zbog njegovog zdravlja i kontroverznih metoda koje stoje iza njegovog uspona do slave, a lekari su se pitali da li su u pitanju steroidi - navodi koje je njegova majka negirala.
Kasnije je otkriveno da se borio iza reflektora, jer je njegovo detinjstvo bilo obeleženo zlostavljanjem.
„Za mene je to bila svakodnevna pojava gde me je tata fizički i emocionalno zlostavljao“, jednom se prisetio, deleći da su treninzi ponekad prerastali u „ono što se činilo kao zaista intenzivna situacija sa otmičarem i taocem“.
Godine 2003, Sandrak je pozvao 911 nakon što je njegov otac nasilno napao njegovu majku. Pavel je zatvoren i deportovan u Ukrajinu.
„Od tada je to bio dašak svežeg vazduha“, rekao je, dodajući da nema interesovanja da se ponovo poveže sa njim.
Nakon što se oslobodio očeve kontrole, Sandrak je krenuo u školu, stekao prve prijatelje i otkrio hranu koja mu je bila uskraćena. „Zaljubio sam se u kinesku hranu“, rekao je.
Sa 16 godina odustao je od dizanja tegova, koje je postalo „skoro kao PTSP“. Umesto toga, pokušao je gimnastiku, plivanje, košarku i skejtbording, iako su mu godine intenzivnog treninga ostavile trajno oštećenje zglobova.
Kao odrastao, Sandrak je eksperimentisao sa različitim karijerama. Radio je u restoranima, postao kuvar, izvodio kaskaderske akrobacije u emisiji Votervorld u Univerzal Studios Holivud i bio je menadžer maloprodaje u Los Anđelesu, objavio je Insajd Edišn.
Ali dok ga je spoljni svet video kao čudo od deteta, Ričard se privatno borio sa depresijom i alkoholizmom. Njegov otac mu je dao prvu čašicu alkohola sa devet godina, a do odraslog doba konzumirao je i do flaše tekile dnevno.
„Ne shvatajući to, koristio sam alkohol kao bekstvo. A stvari od kojih sam bežao bile su samo svakodnevnica. I u nekom trenutku to vas stigne“, rekao je.
Patio je od bolnih kamenja u bubregu povezanih sa pićem, pa se prijavio u bolnicu i naglo prestao da pije 31. oktobra 2023. „Nikada se nisam osećao bolje“, rekao je o svojoj trezvenosti.
Sada sa 32 godine, Sandrak mirno živi u Los Anđelesu sa svojom devojkom advokaticom i njihove dve mačke, Mikom i Mušu. Takođe provodi vreme sa majkom.
„Oboje smo bili žrtve. Svako ko je bio u prisustvu mog oca bio je žrtva njegove manipulativne i nasilne prirode“, rekao je. „Prošli smo kroz pakao ali ponovo smoi zajedno i uvek ćemo moći da se oslonimo jedno na drugo.“
Bivši „najjači dečak na svetu“ osvrnuo se na svoju prošlost i istovremeno je zamišljen i zahvalan.
„Kada nekoga prisilite da bude nešto što nije, to ima veliki emocionalni danak na njih, i zato mnogo poznate dece prolazi kroz zavisnost“, objasnio je. „Niste toliko osoba koliko ste novčani objekat. Ne preporučujem nikome da budete poznati. To je precenjeno.“
Danas, međutim, kaže da je „uglavnom zadovoljan osobom kakva jeste“.
