Godine 1963, Meri Kej Eš sedela je za kuhinjskim stolom u Dalasu, u Teksasu, pišući ono za šta je verovala da je knjiga.
Provela je dvadeset pet godina u direktnoj prodaji. Najpre u kompaniji Stenli Houm Prodakts, zatim u Vorld Gift Kompani. Izgradila je prodajne teritorije u četrdeset tri savezne države. Obučila je bezbroj zaposlenih. Izborila se za mesto u upravnom odboru kompanije.
Ništa od toga je nije zaštitilo.
Dva puta je gledala kako muškarci koje je lično obučila bivaju unapređeni ispred nje. Drugi put, taj čovek je bio plaćen dvostruko više od nje. „Ti muškarci nisu verovali da žena uopšte ima mozak“, rekla je kasnije. „Shvatila sam da, dok god muškarci tako misle, žene nikada neće imati pravu šansu.“
Zato je dala otkaz. I počela je da zapisuje sve što je naučila. Ta knjiga je trebalo da bude savet ženama koje pokušavaju da opstanu u poslovnom svetu koji je odbijao da ih vidi. Ali dok je Meri Kej na svom žutom blokčetu povlačila dve kolone, u jednoj je nabrajala sve što je bilo pogrešno u njenim prethodnim kompanijama, a u drugoj opisivala kako bi savršena kompanija trebalo da izgleda, shvatila je istinu.
Nije pisala knjigu. Dizajnirala je biznis.
Sve što joj je nedostajalo bio je proizvod. Godinama je koristila izuzetnu kremu za kožu koju je razvila žena čiji je otac radio kao kožar. Formula je potekla iz tog, naizgled neobičnog zanata. Meri Kej je otkupila prava na nju. Imala je proizvod. Imala je plan. I imala je partnera, svog drugog supruga, Džordža Halenbeka, koji je trebalo da vodi operacije dok se ona fokusira na ljude.
Uložili su sve što su imali: 5.000 dolara. Datum otvaranja zakazan je za 13. septembar 1963. Međutim mesec dana pre lansiranja, Džordž se srušio za stolom tokom doručka, dok je pregledao završni bilans. Umro je od srčanog udara. Meri Kej je bila slomljena.
Njen advokat ju je nagovarao da odustane. I njen računovođa se složio. Četrdesetpetogodišnja udovica, govorili su, nema šta da traži u pokretanju kozmetičke kompanije. Ali Meri Kej ju je ipak otvorila.
Dana 13. septembra 1963, „Bjuti baj Meri Kej“ otvoren je u malom lokalu u Dalasu. Njen najmlađi sin, dvadesetogodišnji Ričard Rodžers, preuzeo je ulogu koju je trebalo da ima Džordž. Njen najstariji sin, Ben Mlađi, obezbedio je početnih 5.000 dolara.
Kompanija je započela sa jednom policom proizvoda u roze pakovanjima i devet savetnica za lepotu.
Prodaja u prvoj godini: 198.154 dolara, a to je bio tek početak.
Ono što je izdvajalo Meri Kej nije bio samo kvalitet proizvoda. Bila je to njena filozofija. Kompaniju je izgradila na tri prioriteta: Bog na prvom mestu, porodica na drugom, karijera na trećem.
Verovala je da žene ne bi trebalo da biraju između ambicije i majčinstva. Stvorila je sistem koji je ženama omogućavao da rade od kuće, same upravljaju svojim vremenom i zarađuju na osnovu truda, a ne pola. I duboko je verovala u priznanje.
Godinama ranije, Meri Kej je pobedila na velikom prodajnom takmičenju u Stenli Houm Prodaktsu. Njena nagrada: Podvodna baterijska lampa! - Za jedan od najboljih rezultata u celoj njenoj karijeri.
Obećala je sebi da njena kompanija nikada neće nagrađivati izvrsnost uvredom. Uvela je ono što je nazvala „Pepeljuga pokloni“, luksuze koje žene same sebi nikada ne bi kupile. Dijamantski nakit. Bunde od krzna. Putovanja sa svim plaćenim troškovima.
A onda je došao simbol.
Godine 1967, Meri Kej je ušla u salon Kadilaka u Fort Vortu. Dosadilo joj je da je u saobraćaju pretiču dok je vozila svoj crni automobil.
Podigla je svoju svetloružičastu paletu za šminku i rekla: „Hoću Kadilak ove boje.“ Prodavac je oklevao. Zatim je pristao.
Kada je tim roze Kadilakom prošla kroz Dalas, sve se promenilo. Vozači su je primećivali. Propuštali su je. Savetnice su počele da pitaju kako mogu da ga zasluže. Meri Kej je to odmah shvatila.
Godine 1969, dodelila je prvih pet roze Kadilaka najboljim prodajnim direktorkama na godišnjem seminaru. Sala je eksplodirala od oduševljenja.
Roze Kadilak postao je pokretna izjava o uspehu. Dženeral Motors je kasnije kreirao posebnu nijansu, Meri Kej Pink Perl. I dan danas, hiljade njih i dalje klize američkim autoputevima.
