Odrasla je na masti i hlebu na beogradskim ulicima i bila najlepša plavuša: Pre nego što je umrla, ostavila je oproštajno pismo

Stanislava Pešić jedna je od najpoznatijih glumica bivše Jugoslavije, a uloga u seriji Pozorište u kući donela joj je ogromnu popularnost. Odrasla je na beogradskim kaldramama i već kao dete naučila šta život znači.

"Ni­sam bi­la ni mir­na ni po­vu­če­na. Na­pro­tiv, uvek sam vo­le­la da se tu­čem. Or­ga­ni­zo­va­la sam boks me­če­ve i rvač­ka tak­mi­če­nja, iz ko­jih sam iz­la­zi­la kao po­ra­že­na stra­na. Uop­šte, de­tinj­stvo pam­tim po po­se­ko­ti­na­ma i mo­dri­ca­ma, za­vo­ji­ma i fla­ste­ri­ma."

Njeno detinjstvo posebno je obeležila baka iz Zaječara, a Stanislava je često govorila o vremenu kada su deca jela jednostavnu hranu poput masti i hleba.

"Ta­ti­na pla­ta bi­la je ma­la i, za raz­li­ku od dru­ge de­ce, mi ni­smo ima­le da je­de­mo med, već smo uži­na­le mast i hleb. Ule­tiš u ku­ću, ba­ba na­ma­že mast na hleb i trk na­po­lje. Pri­zna­le smo da nas je sra­mo­ta što mi je­de­mo mast, a dru­ga de­ca med. Su­tra­dan, ba­ba ko­ja se te­ško kre­ta­la, do­šla je do še­ta­li­šta i iz­da­le­ka, ko­li­ko je gr­lo no­si, po­vi­ka­la: Ve­sna, Mir­ja­na, Sta­ša, uži­na! Me­da i ’le­ba! Po­ju­ri­le smo kao bez du­še, a ba­ba nam je uva­li­la to­pao hleb u ru­ke i re­kla: Tr­či­te dok se ne slo­ja­ni, ni­kom ne daj da pro­ba, je­di­te br­zo! A sa­mo je za­gre­ja­la hleb, mast se is­to­pi­la i mi smo do­bi­le ‘me­da i hleba’."

Popularnost i uticaj u bivšoj Jugoslaviji

Nakon uspeha u seriji Pozorište u kući, publika je bila oduševljena njenim likom i delom. Njena pojava i karakter postali su uzor mnogima.

"Že­ne u Za­gre­bu su se obla­či­le kao ja, u Lju­blja­ni su se kao ja če­šlja­le, u Sko­plju sme­ja­le kao ja. Pu­bli­ka nas je sve pod­jed­na­ko vo­le­la: ka­mi­on­dži­je su le­pi­le mo­je sli­ke, a voj­ni­ci Ljiljane La­šić."

Borba sa bolešću i poslednje godine života

Godine 1992. Stanislava Pešić obolela je od raka. Svoju poslednju ulogu u drami Dugo putovanje u noć hrabro je odigrala uprkos teškom zdravstvenom stanju.

Njene poslednje godine, tokom borbe sa bolešću, ostale su zabeležene u dnevniku koji je kasnije pretočen u knjigu Devetnaest društvenih igara. U njoj je opisala svoju borbu, strahove, nade, ali i pisma svojoj deci koja je slala u najtežim trenucima.

Stanislava Pešić preminula je nakon petogodišnje borbe sa opakom bolešću, 20. novembra 1997. godine. Njena hrabrost, talenat i duh ostavili su neizbrisiv trag u srcima publike i kolega.