GlumacAdam Devajn kaže da je glavni razlog zašto je uspeo u Holivudu teška nesreća koju je doživeo kada je imao samo 11 godina.
Naime tog kobnog dana kada je imao 11 godina, podstaknut jednostavnom željom da želi da kupi slatkiše Divajn i nekoliko njegovih prijatelja bili su na putu do prodavnice – sa namerom da pred kupovine slatkiša i drsko istrgnu nekoliko stranica erotskog časopisa – kada su stigli do „prometne ulice“.
Iako se glumac ne seća baš šta se dogodilo, rečeno mu je da je jedan od njegovih prijatelja, koji je već prešao ulicu, povikao: „Hajde idemo!" Međutim on je to uzviknuo zato što je bio uzbuđen zbog nestašluka na koji su se spremali, a Adam je to shvatio kao ’obala je čista‘.
Čim je izašao sa biciklom, kamion sa cementom ga je srušio na zemlju. Doktori kažu da je jedini razlog zašto je preživeo taj što je kamion prvo udario njegov bicikl.
"I tako sam krenuo i bio sam udaren, kamion me je bacio pod točkove, a onda "ispljunuo". Odleteo sam, otprilike 500 metara", rekao je Divajn.
Glumac je svojevremeno pokazao i posledice koje su mu ostale na nozi i dan danas, brutalni ožiljci, opuštena koža i primetno izbočenje na zadnjem delu noge, našalio se: „Izgleda kao nekuvana piletina."
Adam je u nesreći slomio sve od struka nadole osim desne butne kosti, a sve ispod kolena mu je bilo potpuno smrskano.
Njegova pluća su takođe kolabirala, zbog čega je tada 11-godišnjak bio u medicinski indukovanoj komu dve nedelje i ostao u bolnici dva meseca. Njegovi snovi da bude igrač bejzbola neočekivano su prekinuti tog dana.
Proces oporavka je bio naporan, u najmanju ruku. Neko vreme je bio zaglavljen u invalidskim kolicima. Ali čim se dovoljno izlečio, njegova porodica ga je ohrabrila da pokuša da ustane i hoda po dvorištu, koje su prekrivali jastucima - tako da bi, ako i kada padne, to ublažilo udar.
Ceo šesti i sedmi razred, Divajn je rekao da je bio zalepljen za stolicu, stalno podvrgnut raznim operacijama, a čak i isprobavao štake.
Ali uprkos ovim procedurama, to nije bilo sasvim dovoljno, glumac i danas doživljava bol sa „neobjašnjivim“ grčevima.
„Boli sedeti dugo, boli predugo stajati, a boli predugo hodati“, priznao je on.
Ali glumac je uspeo da pronađe srebrnu nit u ovoj tragediji - zahvaljujući optimizmu svoje majke.
„Moja mama je tako pozitivna“, pohvalio se glumac, rekavši da mu je uvek „ubacivala“ mogućnost da ponovo hoda u njegovu glavu i pretvori negativno u nešto pozitivno. “Bilo je lepo imati to.”
Pre nesreće preseljenje u Los Anđeles bilo je „luda pomisao“, pošto ne poznaju nikoga ko živi u Kaliforniji.
Ali nakon što je preživeo nesreću kamiona sa cementom, njegovi roditelji su ohrabrili tu „ludu“ ideju i Devajn je uspeo da se ostvari – i kao glumac i kao komičar.
