Glumac koji je bio poznat po ulozi Daher Tarika u Netflixovoj seriji "Dogs of Berlin", a pojavio se i u popularnoj nemačkoj kriminalističkoj seriji "Tatort" preminuo je u 44. godini usled srčanog udara tokom treninga u teretani.
Nemački bodibilder, glumac i fitnes influenser Vitorio Pirbazari je navodno bio na traci za trčanje kada je došlo do srčanog udara, napisao je magazin Bild. A samo dan pre smrti Pirbazari je na društvenim mrežama objavio fotografiju povratka treninzima nakon duže pauze zbog povrede grudnog mišića, koja je kako se ispostavilo bila kobna po njega.
Srčani udar - infarkt miokarda, kao i sve druge kardiovaskularne bolesti, nekada su se smatrale bolešću starih, a danas se suočavamo sa zabrinjavajućom statistikom koja pokazuje da se sa njime sve više susreću mlade osobe od 35 do 40 godina, a dešava se i kod mlađih.
- U ovoj starosnoj grupi od 35 do 40 godina često se primećuju prvi znaci srčanih problema, što ukazuje na potrebu za hitnom intervencijom u oblasti prevencije i edukacije. Iako srčane bolesti tradicionalno pogađaju starije osobe, sve više mladih se suočava sa ovim problemom. Važno je raditi na edukaciji, promociji zdravih životnih navika i redovnim zdravstvenim pregledima kako bismo zaštitili mlade od ozbiljnih srčanih oboljenja - govorila je za "Blic zdravlje" dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine, supspecijalista je kardiologije.
Ovom trendu može se pripisati nekoliko ključnih faktora:
- Nezdrav način života - stres, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana bogata zasićenim mastima, šećerima i prerađenim namirnicama doprinose razvoju srčanih bolesti. Mladi često ne obraćaju pažnju na kvalitet hrane i izbore koje prave, što može imati dugoročne posledice
- Povećana konzumacija alkohola, droga, energetskih pića i cigareta - iako su tradicionalno povezane sa starijom populacijom, pušenje i prekomerna konzumacija alkohola postaju sve prisutniji među mladima, čime se dodatno povećava rizik od srčanih oboljenja
- Genetska predispozicija - povećanje broja slučajeva srčanih bolesti može biti i rezultat nasleđa. Ako u porodici postoje istorije kardiovaskularnih bolesti, mladi ljudi su pod većim rizikom
- Mentalno zdravlje - stres, anksioznost i depresija mogu uticati na srčano zdravlje. Povezanost između mentalnog i fizičkog zdravlja često se zanemaruje
Dr Pekić navodi da postoji nekoliko ključnih koraka koje možemo preduzeti kako bismo smanjili broj mladih ljudi obolelih od srčanih bolesti:
- Promovisanje svesti o važnosti zdravog načina života, pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti - to može pomoći mladima da prepoznaju rizike i preduzmu korake za očuvanje svog zdravlja, kaže dr Pekić.
- Organizovanje sportskih i rekreativnih aktivnosti - to može pomoći u smanjenju gojaznosti i poboljšanju opšteg zdravlja. Mlade treba podsticati da se uključe u fizičke aktivnosti bar 150 minuta nedeljno
- Obezbeđivanje podrške za mentalno zdravlje kroz savetovališta, škole i zajednice može pomoći mladima da se nose sa stresom i emocionalnim problemima
- Rano otkrivanje i praćenje potencijalnih problema sa srcem - to može značajno smanjiti rizik. Redovne konsultacije sa lekarom preporučuju se mladima, posebno onima sa porodicama sa istorijom srčanih bolesti
Ne treba zaboraviti i držanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi pod kontrolom, kao i dovoljno sna i upravljanje stresom.
Da bi se sprečile, ili lečile na vreme bolesti srca, svi bi do 40. godine barem jednom do dva puta trebalo da provere masnoće u krvi, a jednom u dve ili tri godine da provere krvni pritisak, rekao je za "Blic zdravlje" nedavno upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" profesor dr Petar Otašević
- Posle 40. godine savetujemo redovne godišnje sistematske preglede, koji obuhvataju EKG, merenje krvnog pritiska i osnovnu biohemiju - masnoće u krvi, ali ne smemo da zaboravimo ni da izmerimo šećer u krvi, kao i da proverimo funkciju bubrega. Ukoliko bubrezi ne rade dobro, i ukoliko je šećer povišen, to isto može da dovede do kardiovaskularnih bolesti - kaže prof. dr Otašević.
Naglašava da su redovni sistematski pregledi kad smo zdravi i ništa nas ne boli, jako važni. Oni oduzimaju pola sata u godini, a pomažu u otkrivanju i pravovremenom lečenju:
- Često govorim, a i opet ću izneti paralelu - ukoliko automobil jednom godišnje vozite na servis, onda ne postoji opravdanje da se ne ode na preventivni pregled.
- Takođe, treba naglasiti da ukoliko ne tolerišete dovoljno dobro napor, odnosno ukoliko se zamarate više nego inače, to može biti znak srčane slabosti i neophodno je da se javite vašem lekaru koji će utvrditi razlog vašeg zamaranja i koji će odrediti uzrok zamaranja i prepisati odgovarajuću terapiju.
Okidači za javljanje lekaru:
- glavobolja
- zujanje ušima
- bol u grudima
- loša tolerancija pri naporu
- krv iz nosa
