Bojanu Peković naša javnost upoznala je još pre 13 godina i već na prvi pogled sve je očarala. Naime, pojavila se u sprskoj narodnoj nošnji sa guslama u rukama u emisiji "Ja imam talenat" i od tada njen život krenuo je vrlo zanimljivim putem. Iako je nesvakidašnja pojava da mlada devojka drži u rukama takav jedan instrument, upravo ljubav prema njemu, uz veliki trud i rad, otvorila joj je razna vrata, ne samo kod nas, već širom sveta. Osim toga, odveo ju je i u svet filma, te sa nestrpljenje očekuje premijeru ostvarenja"Balkanski rat: Nečista krv 2", reditelja Stojana Stojčića, koji joj je poverio jednu od glavnih uloga.
Ova mlada i vrlo uspešna umetnica otkrila je za "Stil" kako se snašla na snimanju, šta se sve promenilo u njenom životu od prvog pojavljivanja na malim ekranima, kako se odlučila da svira baš gusle, kao i koji su joj planovi za budućnost.
Publika te je upoznala kao devojčicu koja je svirala gusle u emisiji "Ja imam talenat", koliko se od tada tvoj život promenio?
- Uvek me je inspirisao rad na sebi. Ako pogledamo kroz tu prizmu, moj život zadržao je tu konstantu. Period pre Talenta, kako sam na sceni od svoje pete godine, Talenat, gde sam imala 14 godina, pa i do dan danas sa duplo više, prate brojna ostvarenja koja me nose i čine ispunjenom. Promene se odnose na današnji veći obim mog rada, odgovornosti, ali i sve većeg poznavanja sebe i umetnosti koju želim da prenesem na druge - započeka je Bojana svoju priču za "Stil".
Vrlo je neobično da tako mlada devojka svira instrument kao što su gusle, kada si ga uzela prvi put u ruke i kako se rodila ljubav prema njemu?
- U mojoj porodici, među ostalim, negovala se ljubav prema guslama. Moj otac je guslar, pa sam prve zvuke od njega čula verovatno od samog rođenja. Dok mi je mama čitala bajke i basne, otac mi je čitao i pevao epsku poeziju. Bio je to za mene pravi svet brojnih priča, a priče sam jako volela, kao i dan-danas. Sa nastupima konkretno vezanim za gusle počela sam od svoje šeste godine.
Školovanje si nastavila u muzičkom smeru, a sada čekaš premijeru svog prvog filma "Nečista krv 2: Balkanski rat", otkud ti u svetu glume?
- Muziku smatram mojim pozivom, pa svakako i što se tiče mog formalnog obrazovanja. Od najranijih sećanja sviranja klavira i polaska u muzičku školu sa pet godina, niže i srednje muzičke u mom rodnom gradu Kraljevu pa i osnovnih i master studija na Sibelius muzičkoj akademiji u Helsinkiju, Finska, gde sam završila smer za “Globalnu Muziku” u kojem je moj odabrani umetnički izraz bio moj instrument, gusle. Poziv za ulogu Sofije i jeste došao putem muzike. Stojan Stojčić, režiser filma “Balkanski rat” je samu ulogu zamislio i kreirao prema mom liku, liku devojke koja se pomoću jedne žice seća svojih predaka, budi emocije i priče, u ovom slučaju majke Sofke, efendi Mite, Tomče, Marka i drugih iz Stojčićevog prvog filma “Nečista krv”.
Od koga si dobila najvažniji glumački savet, ko ti je od glumaca dao najbitniju lekciju?
- Ovo je moje prvo filmsko učešće, ali ne i pozorišno. Kroz do sada, preko 20 godina muzičke scene, sretala sam se i sarađivala sa brojnim glumcima. Mnogi od njihovih saveta gradili su moju muzičku karijeru, ali su nekim prirodnim tokom uporedo otvarali puteve i ka mojim gostovanjima i u pozorišnim ostvarenjima. Ako govorimo kroz prethodna iskustva, jedan od jako značajnih jeste saradnja sa dragom Ivanom Žigon i njenom mamom Jelenom od kojih sam dosta naučila. Što se tiče filma “Balkanski rat”, moja uloga je prilično individualna, ako računamo da je učešće imao još i dragi čika Petar Božović i u par kadrova moj brat Nikola. Stojan je zamislio da naša prisustva budu povezana sa glumcima iz prethodnog filma, čiji kadrovi će biti prikazani, i da kao takvi mi činimo celinu sa njima. U ovom projektu najviše saveta i smernica sam dobila od reditelja Stojana, ali naravno i gledajući dragog čika Petra koji je samim svojim prisustvom podigao nivo svega što smo radili.
Šta ti je padalo najteže tokom snimanja?
- Najveći izazov bilo mi je iznošenje emocija stradanja našeg naroda, ali i lične žrtve pojedinca i porodice u istom. Same po sebi ove emocije su jako snažne i htela sam da one kao takve ostanu u što sirovijem obliku.
Uvek se na setovima dešavaju nepredviđene stvari, otkrij nam neku anegdotu ili upečatljiv momenat koji ti je ostao urezan u sećanju?
- Bile su brojne šale i anegdote koje su se dogadjale tokom snimanja, ali ovom prilikom mogu da izdvojim jednu nepredvidjenu situaciju. Pošto je tim radio sa pirotehnikom, iako je sve bilo u kontrolisanim uslovima u jednom momentu se previdom desio požar. Zahvalnujući brzoj reakciji brojnih on je ugašen, ali je definitivno “začinio” doživljaj toga dana!
Kakvo je tvoje viđenje Sofke i njene ćerke?
- Obe su se našle u situaciji koju nisu očelivale, a ni zaslužile. Taj momenat njihove povezanosti i stradanja kroz borbu za opstankom svog identiteta, ali i života uopšte, jeste boja njihovih emocija koju prenose na nas.
Da li imaš neke sličnosti sa likom koji tumačiš, jesi li kroz njega saznala nešto novo o sebi?
- Borbenost, izdržljivost i emotivnost su naše zajedničke crte. Sofija je u meni ojačala snagu držanja prema sebi, ali i pomogla da razumem bolje svoj narod.
Kakvo je tvoje viđenje položaja mlade devojke u današnjem društvu?
- To je prilično veliko pitanje i verovatno bi imalo različite odgovore u različitim kulturama i delovima sveta. Konkretno za mene, ja se trudim da stvorim svoj mikro svet ispunjen kreativnošću, radošću i prijateljstvima. Svet, uključujući i naše prostore, nudi jako lepe mogućnosti i treba težiti prema istim.
Šta te čini istinski srećnom i kako sebe vidiš u budućnosti?
Slobodno vreme volim da provodim ulagajući u zdravlje, odnos sa prirodom, vreme sa svojim prijateljima i najbližima. Volim da istražujem, putujem i radim neke sebi zanimljive stvari, šta god to bilo u datom momentu. Neretko je moje slobodno vreme novo stvaranje. Nadolazeći CD sa guslarskim uspavankama koji sam uradila za bebe, decu, mame, roditelje, a koji izlazi ubrzo nakon premijere filma “Balkanski rat”, jeste upravo jedan primer u kojem sam jako uživala gradeći ga. Sebe vidim kao nekoga ko će slušati svoje umetničke impulse i radovati se novim destinacijama kojima će me isti dovesti.
I za kraj, Bojana je kroz svega 3 reče poslala važnu poruku svim našim čitaocima:
Budite uvek svoji - poručila je ova mlada umetnica.
NE PROPUSTITE
Bonus video: Da li je bojkot velikim hipermarketima urodio plodom?
