Ksenija Repić krenula je koracima svoje bake, koja joj je i najveći uzor, legende srpskog glumišta Ljiljane Stjepanović. A prvi kadar još kao devojčica delila je upravo sa njom u jednoj reklami, dok ju je publika zapazila u ulozi male Milice, unuke Radašina i Radojke, u jednoj od naših najgledanijih serija "Selo gori, a baba se češlja".
– Tada sam jasno uočila da je talentovana za glumu. Bila sam ponosna jer nisam od onih glumica koje kažu: Ne daj bože da mi dete bude glumac! Ja sam savršeno srećna u svom poslu, tako da ne vidim razlog zašto bih joj branila da se time bavi. Drago mi je što uživa u tome – rekla je Ljiljana, koja uopšte nija imala lak život.
Već sa četiri godine joj je držala i časove gluma i stalo ju je vodila u pozorište. Tako su izgradile posebna odnos, te se često može čuti i da neverovanto liče.
– Ksenija je već sa godinu i po dana odgledala jednu od mojih predstava, a budući da sam je stalno dovodila na probe, ona je pravo pozorišno dete koje je raslo iza kulisa. Za nju je scena prirodan ambijent i nije neobično što ju je toliko zavolela. Bila je veoma mala kada je počela da pravi "predstave" za sve nas u kući, sa četiri godine držala sam joj časove glume, a ona je sve upijala – objašnjava glumica i Ksenijin najveći oslonac u ispunjavanju snova.
Na svim segmentima daje unuci pravi pirmer, jer je i posle traumatičnog razvoda sama izvela dva sina na pravi put.
Sad druge strane, Ksenija sanja da jednog dana bude uspešna u glumačkoj profesiji kao njena baka, na koju neodoljivo podseća.
– Imam razmak između zuba na baku, i dosta ličim na nju kad je bila mlada. Volela bih da postanem glumica, jer mislim da su glumci večita deca, a ja ne bih nikad želela da odrastem – ispričala je pre nekoliko godina Ksenija.
Ksenija je studirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a među kolegama su joj i Aleksej Bjelogrlić, sin Dragana Bjelogrlića, i Đuro Brstina, nalsednik legendarnog Branimira Brstine.
Do sada je već ostvarila nekoliko zapaženih uloga, glumila je u predstavi "Miris kiše na Balkanu", kao i u serijama "Močvara" i "Azbuka našeg života".
"Gluma je za mene način da nikada ne odrastem. Na sceni mogu biti sve što poželim i zadržati onu iskru dečje mašte", kazala je Ksenija u jednom intervjuu.
Njena baka Ljiljana je presrećna što je Ksenija krenula njenim stopama.
"Imamo istu energiju, a njena posvećenost glumi podseća me na mene kada sam bila mlada. Njena budućnost je svetla," rekla je Ljiljana.
Sa druge strane, za Kseniju nema većeg komplimenta nego kada joj kažu da je bakina kopija.
"Deli nas generacija, ali delimo ljubav prema glumi i umetnosti. Ljudi kažu da smo kopije jedna druge, a meni to zaista prija," zaključila je Ksenija.
