Kantautorka Nataša Mihajlović, jedna od članica grupe Frajle, početkom prošle godine započela je i solo karijeru objavom singla "Stranac". Nakon toga je usledila pesma "Bum, bum", a negde pred kraj godine objavila je singl "Probudi me, zovi me", koji je posvetila svom bratu Raletu. Naime, pre 20 godina ona i njena porodica doživeli su veliki gubitak nakon što je njen brat sebi oduzeo život. Odlukom da ogoli svoje najintimnije emocije pevačica je otvorila jednu veoma osetljivu društvenu temu, a kako kaže, veoma svesno je to uradila. Uz blagoslov roditelja odlučila je da o ovoj temi ne ćuti i u celu inicijativu ušla s ciljem da pomogne drugima... Ovih dana je veoma aktivna u borbi za prevenciju suicida, svaki svoj panel započinje emitovanjem pesme "Probudi me, zovi me", koja ostavlja veoma emotivan utisak na ljude, nakon čega reč preuzimaju stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja. Pored ove teme, Nataša nam je otkrila i kako se oslobađa stresa, šta radi u slobodno vreme i kakve planove ima za budućnost.
Kako ste se osećali dok ste radili na ovoj pesmi i kako je proces stvaranja uticao na vas?
- Svaki put kada zaronim u emocije koje me vežu za mog brata Raleta, to je veoma intenzivno i sam proces stvaranja pesme "Probudi me, zovi me" je tako tekao. To je veoma bolna tema za mene i moju porodicu. Pesmu sam napisala zajedno sa svojim prijateljima Milošem Beronjom i Aleksandrom Banjcem, koji su doprineli da pesma bude toliko moćna, snažna i da direktno gađa u srce. Potrebno je mnogo snage kad god se pomene taj veliki gubitak i zato volim da pričam o bratu sve one divne stvari koje smo proživeli zajedno i da budem zahvalna što sam ga imala i toliko.
Kako mislite da će pesma uticati na ljude koji se suočavaju sa sličnim gubicima?
- Pre pripreme same inicijative razgovarala sam s roditeljima i uputila ih šta to znači kad se javno govori o osetljivim temama. Oni su moja neizmerna podrška i zajedno smo ušli u celokupnu realizaciju. Pre dva meseca je bila promocija pesme i prvi panel u okviru inicijative "Probudi me, zovi me", gde sam javno ispričala tu priču. Nakon toga sam dobila mnogo poruka i poziva od raznih ljudi koji su na ovaj ili onaj način izgubili svoje voljene. Pitali su me kako mogu da pomognu nekom drugom ko je u problemu, kako da se priključe inicijativi. Svesno sam otvorila prostor ljudima da kažu kako se osećaju, da se obrate za pomoć. Jako je važno razgovarati o ovako teškim i važnim društvenim temama i poručiti da uvek postoji rešenje za depresiju i anksioznost.
Da li biste želeli da vaša pesma pomogne u podizanju svesti o mentalnom zdravlju i prevenciji samoubistava?
- Naravno, to je glavni cilj i razlog. Muzika je veoma moćna. Kad poslušate pesmu "Probudi me, zovi me", istog trenutka možete da osetite o čemu se radi, ona nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ona priča o noći kada sam izgubila brata. Pesmu prati video u kom je, na umetnički način, prikazan moj i njegov odnos u toj kobnoj noći. Ulogu depresije i mog brata je maestralno odigrao Ognjen Vučinić. Mojoj inicijativi se priključio Centar Srce, koji se već 33 godine bavi prevencijom suicida, gde se volonteri javljaju na telefon ljudima kojima je potrebna pomoć.
Je li bilo teško otvoriti se o tako ličnoj temi i podeliti svoje emocije s javnošću?
- S obzirom na to da se dugo bavim javnim poslom, za ovih 16 godina nisam o tome javno govorila, a sada govorim o tome upravo zbog pokrenute inicijative i moje želje i potrebe da pomognem drugima koliko mogu, deleći svoje najteže životno iskustvo. Bilo je vrlo izazovno i emotivno, ali je potreba da pomognem prevagnula. Prijatno sam iznenađena reakcijom javnosti na celokupnu priču i inicijativu.
Šta biste poručili onima koji se bore sa sličnim osećanjima gubitka i bola?
- Posle 20 godina moja percepcija je danas drugačija u odnosu na onda kada se to desilo. Moja poruka je da ostavite prostor za tugovanje i bol, da ne silite sebe da se pošto-poto vratite odmah u obaveze i u život, da ne krivite sebe ni članove svoje porodice, jer niko ne može biti odgovoran za život druge osobe, kakva god ona bila.
Kako se vi oslobađate stresa kom smo sve više izloženi?
- Volim da provodim vreme u prirodi, u šumi, u šetnjama, na vazduhu, sa životinjama. Isto tako redovno meditiram, vežbam jogu, treniram. Vodim računa s kim provodim vreme. Okružila sam se ljudima koji me vole i koji me podržavaju, koji vide ono najbolje u meni.
Koliko je teško uskladiti solo karijeru uz rad u Frajlama, ima li prostora za slobodno vreme i kako ga ispunjavate?
- Iza mene je 16 godina rada u bendu i nosim sa sobom veliko iskustvo koje mi izuzetno znači da odredim šta je važno, a šta ne, kako se snimaju pesme, kako se postavlja i započinje samostalna karijera. Nije mi teško, uživam u stvaranju, veliki broj pesama sam već napisala i imam spremno, imam pregršt ideja za svoje samostalne nastupe s kojima ubrzo počinjem. U slobodno vreme volim da se družim, da odem na neki dobar koncert, da pročitam neku dobru knjigu, da budem na planini ili na moru.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom u karijeri?
- Moj najveći uspeh je što uvek sa istim žarom i istom radošću nastupam, pevam i pišem pesme. Veliki je uspeh i privilegija da živim muziku, da mi nikada nije dosadna, da je istražujem, da se menjam. Smatram velikim uspehom i poštovanje prema sopstvenom daru i želju da ga podelim s drugim ljudima.
Koji su vaši planovi za budućnost?
- Plan je da nastavim sa ovom inicijativom i tribinama i da to ima svoj tempo i ritam, da se proširi na region, imam pozive iz više zemalja. Takođe je u planu da se pesma prevede na engleski. S obzirom na to da sam s prvom solo pesmom izašla početkom prošle godine, mnogo se stvari izdešavalo, dobila sam i Naksi zvezdu za muzički projekat godine, što je veliki vetar u leđa. Narednu pesmu planiram da predstavim na Beogradskom proleću. Ono što sada sledi su moji samostalni nastupi, već imam pozive i planove. Najviše na svetu volim da pevam uživo i da sam u kontaktu s publikom, tako da to jedva čekam. U planu je, naravno, i album. Radujem se svemu što dolazi i što se moja muzika sluša.
Autor Nataša Todorović
