Aleksandar Mitrović trenutno je jedna od najboljih naših fudbalera, koji proživljava sjajne momente u karijeri. Miljenik srpske nacije postigao je ogroman uspeh, ali malo ko zna kakva je njegova životna priča.
Na ovom Evropskom prvenstvu bodri ga supruga Kristina Mitrović koja neretko na svom Instagramu profilu objavljuje slike luksuznog života i čini se da bračni par zaista uživa.
Do veridbe je došlo potpuno spontano o čemu je fudbaler jednom prilikom govorio i javno.
– Zaprosio sam je u porodičnom okruženju, dok smo večerali u našoj kući i baš je bila u šoku. Nije to očekivala - izjavio je jednom prilikom Mitrović za „Gloriju”. Nakon što ga je zbunjeno posmatrala, nekoliko minuta kasnije, nije krila sreću.
Kristina Mitrović je jedna od najvećih podrški reprezentacije Srbije, a osim što je žena fudbalera, ona je i ćerka našeg čuvenog sportskog radnika, nekadašnjeg fudbalera, sada trenera Aleksandra Janjića.
Aleksandar je rodom iz Smedereva, a njegov put do uspeha nije bio nimalo lak. U intervjuu za "Informer" Mitrović je otvorio dušu i govorio o svom odrastanju u Smederevu, prvim fudbalskim koracima i teškim momentima kroz koje je prolazio u svojoj karijeri.
- Odrastao sam u normalnoj, radničkoj porodici. O meni i bratu su dosta brinuli baba i deda jer su majka i otac mnogo radili. Kada su bili u prvoj smeni, ustajali su u četiri ujutru da idu na posao. Tata je bio vozač, a majka kondukter. Tako su se i upoznali. Otac je onda počeo i privatno da radi sa šljunkom, pa po ceo dan nije bio kod kuće - otkrio je on.
- Bez obzira na gomilu obaveza, uvek su nalazili vremena da sa nama uče ili da mene voze iz Smedereva u Beograd na treninge. Šest puta nedeljno. Pre ili posle škole, u zavisnosti od toga koja sam smena, čekali su me da me odvedu na trening i vrate kući. Imao sam vremena samo za školu i fudbal, a oni samo za posao i moje treninge. Putovali smo tako od moje devete do četrnaeste godine. Onda sam se preselio u Beograd - kaže Mitrović i dodaje da je presrećan što je danas u mogućnosti da im pruži sve što im je potrebno:
- Odricali su se svega da bih ja uspeo da ostvarim snove, da bih mogao da radim šta volim. I moj brat je mnogo puta morao da se žrtvuje. Na primer, dešavalo se da nemamo para i onda on ne dobije nove patike ili majicu da bi imali meni da kupe kopačke ili kostobrane. Naravno da sam srećan što sam uspeo, ali mi je mnogo draže što se to dogodilo zbog svih njih, koji su godinama sebe stavljali u drugi plan da bih ja išao prema svojim ciljevima. Drago mi je što danas njima mogu da pružim više.
Kada je primio prvu platu mladi Mitar je sve potrošio na garderobu.
- Od prve plate sam otišao u tržni centar i pokupovao sam nekoliko istih majica u različitim bojama. Svašta sam tada uzeo. Nisam razmišljao uopšte. Željan si, pa želiš sebi da ispuniš neke hirove. Ali to te brzo prođe - zaključio je Aleksandar.
