S temperamentom srpskog juga, Milica Pavlović spada u pevačice pop-folka koje se trude da stalno dižu letvicu u muzičkoj industriji. Ova devojka velike fizičke i mentalne energije veoma je ambiciozna i mnogo radi na sebi. Nakon velikog koncerta u Beogradskoj areni, koji je imala u decembru prošle godine, nedavno je objavila tri nove pesme, a u junu je očekuju zagrebačka i novosadska arena.
Milica je davno osvojila srca ljudi otvoreno govoreći o odrastanju na selu s dedom i bakom, skromnošću i privrženošću tradicionalnim porodičnim vrednostima. S vremenom je izrasla u samosvesnu pevačicu vrlo jakog karaktera, bez afera u privatnom životu. U pauzi između napornih proba razgovarali smo o stvarima koje joj se trenutno dešavaju, i još ponečemu.
Kako biste ocenili ovaj period svog života? Jeste li zadovoljni postignutim?
- Trudim se da budem iskrena prema sebi, ali i manje surova u isto vreme. Najpre sam neko ko je zahvalan bogu na prilici da se u životu bavim poslom koji najviše volim, da postižem zaista velike rezultate, a s druge strane sam veoma profesionalna i stroga, najviše prema sebi. Stalno mislim i verujem da mogu još bolje. Uverena sam da je to najverovatnije i jedna od tajni mog uspeha. S druge strane i teret. Kada u tim razgovorima sumiram sve što sam postigla, mogu da kažem i zaključim da sam zadovoljna i da sam jedna srećna devojka.
Pred vama su veliki naporni koncerti. Uvek se naglašava koliko ste vredni. Kakav je režim života pred veliki koncert?
- Ozbiljan. Imam ogroman broj obaveza svakog dana jer se trudim da sve konce držim u svojim rukama. Volim da imam tu vrstu sigurnosti i to je izvodljivo samo kad sam upućena u apsolutno sve što se dešava. Uz sve to, vodim računa o ishrani, vežbam da bih na sceni imala apsolutnu kontrolu nad svojim telom i glasom, stalno sam u sali, gde obnavljam koreografije, morala sam da obnovim i znanje sviranja bubnjeva... I tako, dinamično je kod mene od jutra do mraka.
Odrasli ste s dedom i bakom, a onda jedan deo života proveli kod oca Dragana u Švajcarskoj. Da li ste pomišljali da živite tamo?
- Ne. Oduvek sam znala i bila sigurna da je moje mesto u Srbiji. Mnogo mi prija Švajcarska, volim da odem tamo. Imam i mnogo prijatelja, dopada mi se njihov uređen sistem na svakom polju... Ali ipak se najlepše osećam u našoj zemlji.
Koje su to prilike kada možete da se okupite sa najvećim delom svoje porodice?
- Trudim se da to budu neki od najvećih srpskih praznika. Tada volim da ne radim i da budem slobodna kako bih provela vreme s porodicom i prijateljima. Tako su me vaspitali baka i deka, oni su mnogo voleli praznike i naša kuća je uvek bila puna gostiju, pa me svaki značajniji datum podseća na njih i tu toplinu u domu koju sam imala s njima.
Kako se slažete sa ćerkama svoje maćehe?
- Divno. Na prvom mestu se lepo slažem sa svojom maćehom. Ona je jedna divna, poštena i dobra žena. Ima veoma blag i smiren karakter i nas dve se o svemu dogovorimo i razumemo se veoma lako. Isto je i s njenim ćerkama. One su dve veoma vaspitane, pristojne i drage devojke, imamo divnu komunikaciju i zaista ih mnogo poštujem i cenim.
Kupili ste stan u elitnom delu Beograda. Kakva ste domaćica, umete li da kuvate, čistite...?
- Vrlo sam pedantna i volim da mi je sve u stanu pod konac. Dok su mi baka i deka bili živi, odlazila sam jednom u dve nedelje da im uradim generalno sređivanje kuće. Takva sam kad znam da je nešto neophodno. Ipak, svaki dan mi je ispunjen s mnogo obaveza, pa mi je na tom polju neophodna pomoć... Kada je kuvanje u pitanju, to mi je slaba tačka. Ne mogu da se pohvalim da se baš sjajno snalazim u kuhinji.
Kulturni ste, ljubazni, nasmejani, ali ponekad se kod vas oseća distanca kada je reč o privatnom životu. Zar nije red da i vi imate neki skandal?
- Nadam se da se to neće desiti (smeh). Svako ko me poznaje, zna da živim uredan, miran i stabilan život. Kada neko zna šta želi, a šta ne želi, vrlo je jasno da tu nema prostora nepromišljenim odlukama i situacijama. Često ljudi misle da je reč samo o distanci, ali zapravo tako izgleda kada neko živi život bez poroka, tajni, skrivenih radnji. Teško je da u takvim okolnostima dođe do bilo kakvog skandala.
Ko su vaša najjača leđa u životu i može li se bez njih?
- Moja psiha! Mnogo radim na sopstvenom ja, na tome da osvestim svaku situaciju, od najbanalnijih do onih kompleksnijih. Mislim da mi to razumevanje sebe, drugih ljudi, događaja i okolnosti mnogo pomaže da sa obe noge stojim čvrsto na zemlji i da budem sigurna u sve što mislim, kažem i uradim. Živ sam čovek, pravim greške, ali nekako te vrste grešaka su stvari koje mogu brzo da se reše i saniraju. S druge strane, imala sam veliku sreću da sam na svom putu uvek sretala dobre, sposobne i pametne ljude koji su moja ogromna snaga u svemu što radim.
Veoma ste lepi. Gde lepota pomaže, a gde odmaže?
- Hvala na divnom komplimentu. Možda bih to definisala ovako: lepota vam pomaže da malo lakše i brže otvorite prva vrata - u poslu, životu, odnosima. Ali ono sve što dalje sledi više zavisi od drugih faktora. Deluje kao fraza ponekad, ali lepota zaista ume da bude i teret, jer onda morate više da se dokazujete od drugih. Ljudi često umeju da stvore predrasude kako su lepe žene obično i prazne, a to je daleko od istine. Najzad, treba da čuvamo ono što nam je bog dao i budemo zahvalni na tome.
Sredili ste cakum-pakum svoju rodnu kuću u Bunibrodu. To je divno, ali da li biste ikada mogli ponovo da živite na selu?
- Ako razmišljam racionalno i uključim sve faktore koje podrazumeva moj život - ne bih mogla. Veliki broj stvari me veže za Beograd - od samog posla do prijatelja. Bilo bi neizvodljivo da sve to postignem i završim kada bih živela u Bunibrodu. Međutim, lično meni mnogo prija mir koji pruža tako malo mesto. Osećam se spokojno, mirno i stabilno u toj kućici na kraju sela.
Autor: Nataša Bajat
