Kada se Ilda Šaulić pojavila na sceni, prvi utisak koji je ostavljala bila je neverovatna skromnost. Iako je ćerka kralja narodne muzike Šabana Šaulića, to nikada nije preterano isticala, već se korak po korak, sama izborila na mesto na sceni. Danas je mama preslatke devojčice, a uskoro će održati veliki solistički koncert...
Kako ste proveli leto?
- Ovo leto ću pamtiti kao jedno od lepših u svom životu. Pošto sam zakazala koncert 10. oktobra u MTS dvorani, prethodni meseci bili su ispunjeni planiranjem, kreativnim osmišljavanjem, razmenom ideja, maštanjem kako da sve to izvedemo, da bude jedinstveno, a da ne ode dalje od mog već izgrađenog imidža. Mislim da smo to i postigli i da će svi koji te večeri budu u sali proći sa mnom jedan emotivan muzički put, ali i da će biti vrlo iznenađeni nekim stvarima koje će videti. Osim oko koncerta, imala sam obaveze i oko nastupa, a stigla sam i da se odmorim sa svojom porodicom i da na najlepši način napunim baterije za sve što me očekuje.
Znači, sve pripreme za koncert teku po planu?
- Čim sam došla sa odmora, našla sam se sa svojim saradnicima, plan je napravljen, pesme su odabrane, urađene su i nove fotografije, počeli smo s probama, tako da sve teče po planu. Mnogo se radujem druženju s publikom, u poslednjih nekoliko godina sam zaista imala fenomenalne nastupe u Beogradu koji su uvek bili ispunjeni do poslednjeg mesta, ali upravo zato je i obaveza veća da koncert bude nešto posebno.
Koja je najteža pesma koju ste otpevali i kome ste je posvetili?
- Dugo je to bila "Suza", koja je bila prva pesma koju sam snimila nakon tragedije koju smo doživeli. Prosto, ta pesma i jeste posvećena mom ocu i bilo je nemoguće u potpunosti iskontrolisati emocije. Međutim, možda je još teže bilo kada sam otpočela projekat "Tvoji tragovi, moji koraci", gde sam prepevala neke tatine pesme. Prva je bila "Ne plači, dušo". Tu pesmu je napisala moja majka Goca, a Šaban joj je dao život, i ona za mene ima posebno značenje, tako da sam zaista morala da skupim snagu da sve to uradim kako treba, jer Šaban je najveći pevač svih vremena, i ne samo pevač nego i umetnik u muzici, i odgovornost je ogromna.
Pre nego što ste uplovili u muzičke vode, aktivno ste se bavili tenisom...
- Sad kad pričam o tome, deluje mi kao da se desilo u nekom drugom životu... Ali činjenica jeste da je tenis obeležio jednu fazu mog života i to je period kog se s radošću sećam. Jedino mi je žao što ne stižem više da se bavim tenisom, makar rekreativno, ali pronašla sam drugu razonodu - golf.
Nosite veoma neobično ime. Po kome ste ga dobili?
- Ime nosim po baki, Šabanovoj mami. I moje ime jeste Ilda, kao i njeno, a ne sve ono što može da se pročita. Ponosna sam na njega, volim ga, a baka je bila vrlo sposobna i otresita žena pa se nadam da sam, uz ime, i deo toga od nje nasledila.
Talenat za muziku nasledili ste od oca. Šta ste nasledili od majke?
- Izgled, to je prvo što se vidi. Mislim i da sam temperament povukla na nju i to da sam najstabilnija kad je najteže, da nikada na posustajem, već se uvek trudim da nađem rešenje.
Ko je bio stroži kad ste bili dete, otac ili majka?
- Majka, ali smo se, zanimljivo, tate više plašili. Ona nas je kažnjavala, ograničavala, bila stroga, ali najgore nam je bilo kad kaže: "Sad će otac da vam siđe pa njemu recite šta ste uradile." Mi se tad smrznemo. Onda Šaban dođe, miran i odmeren kao i uvek, i nikada nije na nas ni podigao ton, a kamoli nešto drugo, ali nama je teže padalo to što imamo osećaj da smo ga razočarale, nego bilo šta drugo.
Kako pamtite svoje detinjstvo?
- Kao period ispunjen ljubavlju, pesmom, putovanjima, porodičnim okupljanjima... Kao doba bezbrižnosti jer su se naši roditelji zaista postarali da nam sve obezbede.
Jako ste vezani za sestru i brata. Okupljate li se često?
- Svakodnevno smo u kontaktu. Ne postoji dan, a da se svi međusobno nismo čuli ako smo fizički razdvojeni. Mislim da je to i jedini ispravan način jer smo jedni drugima najpreči.
Evocirate li često uspomene na oca?
- On je prisutan uvek i svuda. Ponekad čak ne moramo ni da ga pomenemo, dovoljno je da ugledamo nešto ili čujemo pesmu, pogledamo se i znamo da će on živeti u nama zauvek. A zbog svega što je uradio, živeće i u narodu večno.
Sa suprugom ste živeli na relaciji Srbija-Amerika. Gde vam se više dopada život i zašto?
- Sve ima svoje prednosti i nedostatke. Ipak, kada je trebalo da prelomimo gde će Ema krenuti u školu, složili smo se da je to Srbija. Tako da vam je to i odgovor. Lepše je tamo gde ste okruženi ljudima koje volite i koji vas vole.
Na koga liči vaša ćerkica Ema, koliko ima godina, koja su joj interesovanja...
- Ema je neverovatan izvor energije, hiperaktivna je, šarmantna, inteligentna i sve je zanima. Često se čudim odakle joj snage za sve to, ali ona sve čini da deluje lagano. Moja želja je da takav polet zadrži i kada poraste.
Čemu težite da je naučite?
- Da je u životu jedino važno biti srećan, a da ona sama svoju sreću treba da odabere. I da zna da uvek ima nas da je na tom putu ispratimo i pomognemo.
Jako ste lepi. Niste pali pod uticaj estetskih operacija ili ste ipak radili neku korekciju na sebi?
- Hvala na komplimentu. Nisam još, a da li ću ikada, ne znam. Život me je naučio da nikad ne kažem nikad, ali ako ostanem ovakva, verovatno ću izabrati da prirodno ostarim. Uostalom, već smo konstatovali da ličim na majku, a ona izgleda fantastično i u sedmoj deceniji bez ijedne intervencije.
Važite za jednu od najnegovanijih dama na estradi. Otkrijte nam koja je vaša tajna za to (lice, kosa, šminka)?
- U suštini, sve prepuštam profesionalcima. Za šminku je zadužen moj kum Laza, koji je najbolji u svom poslu čak i van granica ove zemlje. Idem redovno na kozmetičke tretmane, farbam kosu i trudim se da koristim što više prirodnih preparata.
Autor: Nataša Bajat
