Zdravko Čolić je danas, uz Novaka Đokovića, možda jedini uz čije ime će malo ko iz regiona dodati "ali". On je postao gotovo aksiom, neko u koga se ne sumnja, ni muzički, ni ljudski. A to nije malo. Kako je to uspeo? Da li je mandat Zdravka Čolića u Jugoslaviji duži od mandata maršala Tita?
Čolino detinjstvo
Zdravko je dete hercegovaca, koji su došli u Sarajevo. Otac mu je bio ugledni policajac, a brat i on su slušali rokenrol. A završio je kao pevač pop orjentacije.
Jednom prilikom, Zdravko je govorio o detinjstvu.
„Bili smo veoma srećna porodica iako smo živeli od jedne plate, tatine. On je radio u državnoj službi pa nismo mogli obeležavati Božić u to vreme na način na koji se to danas radi, ali zato uvek smo sa radošću čekali mlekara iz sela kod kojih se praznik obeležavao sa svim običajima i koji nam je donosio uz mleko i božićne poklone“, rekao je Čolić.
„Pamtim kako smo se okupljali u Trebinju kod bake i dede dok nismo pošli u školu i kako smo dobijali poklone od rođaka, prijatelja i komsija. Drugačije je to vreme bilo, ljudi su bili bezbrižniji, pa samim tim i otvoreniji jedni prema drugima. Dozivali su se preko ulice na kafu ili ručak, spavali jedni kod drugih, radovali se i tugovali zajedno. To se, nažalost, danas promenilo“
Čoline pesme smo uzimali kao lajt motiv u našim najvažnijim prijateljstvima, u ljubavi, porodičnim odnosima. On je simbol svih dobrih vrednosti. Niko lepše nije pevao o majci kao on.
Prelazak iz Sarajeva u Beograd
Kada je iz Sarajeva stigao u Beograd, čekao ga je Kornelije Kovač. U svetu su se tada kolekcionari gramofonskih ploča svađali da li su bolji Bitlsi ili Rolingstounsi, a u Jugoslaviji zvezde su bile Indeksi, Ju grupa i Korni grupa. U Korni grupi je umesto Dada Topića, novi pevač postao Zdravko Čolić. On je sa njima snimio samo jedan singl "Kukavica".
Šta nam je vreme donelo, ili bolje šta je odnelo - pravi stih koji opisuje vreme od Jugoslavije pa do danas. A Čoli je mnogo donelo.
"Na Brionima sam bio prvi put, Nova godina, Lokice, ja u uniformi", prisećao se Zdravko Čolić. Pamti da mu je Tito rekao: "Lako je tebi moj Zdravko, dok su tvoji na zaduženjima, ti uz pesmu sa devojkama".
U periodu Jugoslavije nastala je najveća pop zvezda koju ovaj region ima.
Susret sa Titom
U drugoj polovini sedamdesetih godina mladi Sarajlija nizao je uspeh za uspehom. Pesma Evrovizije, Opatijski festival, velika turneja “Putujući zemljotres” i, naravno, poziv da nastupi pred Titom. Tada mlad i slavan, a danas naša najveća zvezda, meni, kao starom prijatelju, Čola se rado odazvao da se u razgovoru podsetimo na te dane njegovih nastupa pred Brozom.
- Pred Titom sam nastupio četiri puta. Moj prvi nastup bio je u Bosni, u Bugojnu, gde je organizacija programa bila poverena Radio-televiziji Sarajevo. Program smo izveli oko 13 sati, pred ručak, posle nekog velikog lova. U ekipi su bili Kemal Monteno, narodni pevači, orkestar... Tu sam ja otpevao “Ljubav je samo riječ”, fino obučen i doteran. Tito me nije znao, nije valjda pratio te pesme i repertoar, ali Jovanka se nagnula prema njemu i došapnula mu sigurno “eto, to je neki novi pevač”. Bio sam uzbuđen. Nije tada bila mala stvar videti maršala i biti u njegovoj blizini.
- Sledeći moj nastup bio je na velikoj priredbi povodom lova u Karađorđevu i mislim da ne postoji izvođač u bivšoj Jugoslaviji koji se slikao na televiziji a da nije učestvovao u velikom programu koji je trajao od ručka do kasno u noć.
Tu su bili svi ambasadori i naši stari, poznati političari. Brzo je nekoliko puta prošetao do nas. Bio je tu i Džemal Bijedić, onako raspoložen uz čašicu... Posle sam služio vojni rok u Valjevu kao pešadinac i bio sam na obuci za minobacač. Nosio sam onaj, kako smo ga zvali, “solunar”. Ja sam strašno voleo da budem vojnik, da ne pevam nigde.
Bila je polovina novembra i tada je usledio poziv da pevam na dočeku Nove godine na Brionima. Znaš šta je to za mene značilo: zima, vojska, vežbe u blatu i snegu, i odjednom poziv da pevam drugu Titu na Brionima! Ja sam tad već snimio pesmu “Druže Tito, mi ti se kunemo”.
Postala je kao neka himna, pevao sam je na svim priredbama kao vojnik, a izvedena je i za Brozov rođendan. Inače, tu pesmu sam pevao na Festivalu revolucinarne pesme u Zagrebu 1977, na koji me pozvao Đelo Jusić. Pesmu je komponovao Đorđe Novković na stihove Mire Alečković, a sećam se da je festival održan u sali “Vatroslav Lisinski”.
"Što se mog nastupa tiče, to je bila poslednja Nova godina kad je Tito bio zdrav. U ponoć on je krenuo da čestita, a mi počeli pesmu “Druže Tito, mi ti se kunemo”. Vidim ja da on pokušava da nađe ko to peva i šta se dešava, i tek na trećoj strofi nekako nam se sretnu oči. Primetio sam da ga je to podiglo, herojska je pesma, lep tekst..." uzbuđenje je bilo veliko.
- Kada je došao do mene, bio sam s Lokicama, koje su nosile one svoje suknjice, poljubio sam ga, a on me gleda i kaže: “E, dobro je tebi, dobro je tebi, voleo bih da sam na tvom mestu.” Ja odgovorim: “Dobro je, druže predsedniče, dobro je...”
Bila je tu pevačica iz Banjaluke Sandra Kulijer, koja je tada bila aktivna. Imala je debeo sloj karmina na usnama i kada je Tita poljubila, njemu je ostao ruž na obrazu. Uzela je maramicu i obrisala ga, a on se smije, pa izusti: “Navikao sam ja, navikao...” Tada sam pred Titom nastupio u uniformi. On je bio vrhovni komandant i to mi je bila čast, jer sam ja jedan od retkih koji je Titu pevao kao vojnik.
“Sedmorica mladih” i ja dobili smo da naučimo za taj nastup pesmu - zdravicu.
Vojkan Borisavljević ju je komponovao, dali su nam note u fasciklama i mi smo je to popodne naučili. Kada je došao trenutak da nastupimo, stali smo neposredno ispred Tita i zapevali: “Da si živ i zdrav, druže Tito...”
Usledila je neprijatna situacija: ide pesma, pa mali instrumentalni deo, a Tito mislio da je kraj pa počeo da aplaudira. A meni neprijatno, nije kraj! Bio sam metar - dva od njega, mi se smeškamo i nastavljamo...
U razgovoru za hrvatski „Jutarnji list“ Čola je otkrio da je jako vezan za bivšu Jugoslaviju.
- Za bivšu državu nisam bio politički vezan, ali za ljude jesam pa mi ne smeta kada me etiketiraju tako. Poštujem sve i bitno je da se volimo, a ne u kojoj smo državi. Ja sam voleo druga Tita i nisam od onih koji se toga odriču. Sećam se vremena kada sam mu pevao i to su lepe uspomene. Ima ljudi kojima to smeta, ali se ne obazirem. Dogodi se i sada da traže da zapevam „Druže Tito, mi ti se kunemo“, ali u kafanama. Na koncertima nikada - kaže Čola, koji godinama opstaje na domaćoj sceni.
Njegovi idoli su bili sportisti
Već decenijama Zdravko je uzor hiljadama, a njegovi idoli iz mladosti bili su uglavnom sportisti. „Divili smo se fudbalerima, najviše Aci Ferhatoviću. Bio sam vezan i za američku scenu. Ujutro bih išao u školu, a po podne u bioskop da gledamo filmove Elvisa Prislija, i to na sve tri projekcije tokom večernjih sati, od 16, 18 i 20 časova. Nakon samo dva dana znao bih sve pesme, koje sam potom izvodio pred društvom. Voleli smo i druga Tita, tada je bio naš život“.- Zdravko Colic za dnevni list 'Akter' 22.7.2012.
Jurile su ga najfatalnije dame, a oženio je onu finu i normalnu
Pevač Zdravko Čolić oduvek je važio za najvećeg zavodnika sa naše javne scene. Žene širom regiona su ludele za njih, a samo je jedna uspela da osvoji njegovo srce.
Supruga Aleksandra podarila mu je naslednice Unu i Laru, a iako se trudi da privatan život sakrije od očiju javnosti, njegove ćerke su aktivne na društvenim mrežama i privlače veliku pažnju.
Preko dve decenije je u srećnom braku, a Čola nikada nije krio da je supruga stub kuće. Iako je javnost samo nekoliko puta imala priliku da vidi kako izgleda njegova izabranica. Čola je isticao da je on za ženu birao dobru majku svojoj deci, i kaže da je svojoj Aleksandri zahvalan na svemu.
– Svaki muškarac voli da neko brine o njemu. Mislim da je to bilo presudno. Upoznali smo se davnih dana u Makarskoj, Aleksandra je studirala u Beogradu, nastavili smo da se viđamo, s vremenom smo počeli da se zabavljamo.
Osvojila me je jednostavnošću i privrženošću. Posvetila mi se, misli o meni, brine, sekira se… Čovek nekako prepozna osobu koju bi opet rado video, uhvati neku emociju koja bez reči govori da joj je stalo do njega. To ne mogu da objasnim jer može pred tobom biti najlepša i najpametnija žena a da jedva čekaš da ode od nje.
Viša sila određuje zašto su neki ljudi zajedno, a drugi nisu. Sandrina i moja aura su se prepoznale, to je verovatno bilo sasvim dovoljno za ulazak u neku novu dimenziju.
Za sebe je rekao da je narodni pevač
"Ja sam narodni pevač. Pevao sam uglavnom ljubavne pesme. Publika koja voli folk nema ništa protiv mene, a mene vole i rokeri", rekao je jednom Čolić za Politiku.
Na Olimpijadi je pozajmio glas maskoti Vučku
U Sarajevu gradu za koji su govorili da je jako teško biti zvezda, Čola je i to uspeo. 1984. promenila je grad na Miljacki, a Zdravko Čolić pozajmljuje glas maskoti Vučku.
Sarajevu je pred Olimpijadu bio najzanimljiviji grad u bivšoj Jugi. A kada se Čola pojavi, svet staje. Toliko je srdačnosti i iskrenosti u komunikaciji sa običnim svetom. Pričale su se razne anegdote, da je na isti način pričao i sa konobarom, drugom Titom i običnom kasirkom.
Njegova veličina je bila u tome da se nije pravio da je važan i veliki, a bio je izuzetno važan i veliki.
Anegdota s Dinom Merlinom
Ostala je iz tog predratnog, jugoslovenskog vremena i anegdota da Dinova majka „nije bila oduševljena“ kada su im na Bajram u kuću došli Goran Bregović i Zdravko Čolić.
„Rado se sećam te anegdote, koja mi tada nije bila ni draga, ni anegdota. Iako potpuno razumem svoju majku. Trudila se meni i mojoj sestri biti i otac i majka, izvesti nas na pravi put, a umetnici su uvek važili za vetropire koji žive od danas do sutra, a ona je za nas oboje željela siguran i ugledan posao. Kao što svaki roditelj želi za svoje dete. Kad sam joj ponosno predstavio naše goste koji su došli na Bajram, ona je samo kratko prokomentarisala: Šejtani (vragovi), kao i ti“, ispričao je Dino Merlin.
