Alfred Hičkok nosi brojne titule, majstor napetosti, čovek koji je redefinisao film, otac savremenog trilera i sve ove titule, iako nezvanične, u Hičkokovom slučaju smatraju se apsolutno zasluženima.
Genije ili ne, ovaj Britanac se smatra jednim od najuticajnijih reditelja u istoriji filma. Tokom karijere duge šest decenija, snimio je više od pedeset igranih filmova, a od režiserske stolice nije bežao ni kada su u pitanju dokumentarci i TV serije.
Život autora Psiha, Vrtoglavice i Ptica, kako i dolikuje jednom reditelju psiho-trilera, obeležile su brojne kontroverze.
Hičkokova snimanja su bila naporna iz mnogo razloga, bilo je tu dosta komplikovanih scena nasilja, golotinje, a poznato je da je bio je opsednut detaljima. Neki čak i smatraju da je toliku pažnju posvećivao detaljima kako bi izbegao pravo pisanje scenarija.
Ali ono što je najviše izluđivalo glumce i članovi ekipe koji nisu navikli na Hičkokov sistem rada jesu, naizgled, beskonačna ponavljanja.
Kultna scena iz filma Psiho, ona u kupatilu,u filmu traje čitavih 45 sekundi. Međutim, ta scena je snimana sedam dana iz 17 različitih uglova.
S obzirom na to da je reč o sceni koja je „redefinisala nasilje na ekranu", prema rečima Aleksandra O'Filipa, reditelja filma 78/52 koji se bavi samo tom scenom, vredelo je snimati je nedelju dana.
„Kada gledate imate osećaj da vidite golotinju, nož kako se probija kroz meso, ali zapravo ne vidite ništa od toga, to je sve trik, tako da je pomerio granice maksimalno koliko je mogao", objasnio je O'Filip.
Iako traje manje od minuta, scena iz Psiha se proučava već godinama. Film 78/52 sastoji se iz dva dela - istorijske, kulturne i sociološke perspektive te scene, dok drugu polovinu čini epska dekonstrukcija scene iz kupatila.
Takođe Hičkok je bio poznat po izvođenju apsurdnih i ponekad okrutnih šala, kako na filmskim setovima, tako i u privatnom životu. Jednom je bio domaćin večere na kojoj su sva jela, od supe do dezerta, bila plave boje. Doduše, jestive.
Zatim se navodno kladio sa jednim članom filmske ekipe da neće moći da provede čitavu noć vezan lisicama. Čovek je, očigledno naivan, prihvatio opkladu, samo kako bi kasnije saznao da mu je Hičkok krišom sipao laksativ u piće pre nego što su lisice škljocnule. A lisice su mu bile jedna od omiljenih zanimacija. Na snimanju 39 stepenika, vezao je glavne glumce i pravio se da je izgubio ključ. Kada ga je konačno „pronašao", priznao je da ih je namerno vezao kako bi stvorio hemiju među njima.
Inače, glumci su ga često nervirali i zavideo je Voltu Dizniju što svoje glumce, crtane likove, može samo da izgužva i baci.
Navodno mu se jedna majka požalila da njena ćerka ima strah od kupanja otkako je odgledala Psiho. „Odvedite je na hemijsko čišćenje", odgovorio je Hičkok.
Danas smo svi navikli da kada gledamo Marvel film vidimo nasmejanog tvorca superheroja Stena Lija, i da u svakom Tarantinu barem nakratko vidimo… Tarantina. Ali postoji jedan režiser ko je to radio mnogo godina pre njih. Hičkok, naravno.
Možete ga videti u čak 39 njegovih filmova, nekada kao pešaka, u gradskom prevozu, a često sa njegovim omiljenim pudlicama. Njegova pojavljivanja su postala toliko čuvena da ih je kasnije montirao na samom početku filma, ne želeći da ometa publiku koja bi, umesto da prati radnju, gledala da li negde u pozadini šeta reditelj. Svakako najkreativniji njegov kameo je u filmu Čamac za spasavanje iz 1944. godine. Radnja se u potpunosti odvija na morskoj pučini, međutim, ako dobro zagledate novine, videćete reklamu za preparat za mršavljenje sa onom „pre i posle" slikom. Pogodite na kojoj od te dve je Alfred Hičkok.
Hičkok je radio sa nekim od najvećih talenata Holivuda tog vremena, ali kada je reč o kvalitetu njegovih filmova, svakako je najviše poverenja imao u suprugu Almu Revil. Alma i Alfred su venčali 1926. godine, nakon što su radili zajedno u produkcijskoj kući Famous Players-Lasky. Ona je radila kao scenaristkinja, nadzornica scenarija i asistentkinja režije na brojnim njegovim ranim filmovima. Hičkok je njeno mišljenje cenio više od bilo čijeg.
Navodno, njena je krivica što se u sceni tuširanja iz Psihačuje gudačka kompozicija Bernarda Hermana. To je kratka priča o jednoj od najstrašnijih melodija na svetu.
Zaplet brojnih Hičkokovih filmova koncentrisan je oko muškaraca pogrešno optuženih da su počinili zločin, dok su ženski likovi prolazili mnogo gore.
Neosporno je da je Hičkok bio veliki majstor filmske umetnosti, ali ženski likovi u njegovim filmovima variraju od glupača, preko prevrtljivica i izdajica. Hičkokove žene su spolja besprekorne, ali su prepune slabosti i sklone izdaji. Iako on ne ubije baš sve žene, samo ih natera da temeljno nauče leukciju.
Rejmond Foeri, profesor Univerziteta u Konektikatu u Sjedinjenim Državama, koji je doktorirao na temu Hičkokovog filma Mahnoitost, unapred upozori studente kada im pušta dela ovog reditelja.
„Upozorim ih da će videti scene nasilja i golotinje kakve verovatno ne mogu da vide u današnjoj kinematografiji".
„Verovatno reditelji danas ne bi dozvolili da nasilje ili golotinja traju toliko dugo kao kod Hičkoka, ali ja ne prihvatam da je on mrzeo žene. U pitanju su jake ženske uloge i čitava njegova karijera se oslanjala na žene."
Glumica Tipi Hedren je 2016. godine izjavila da je Hičkok pokušao da je seksualno napastvuje kada su sarađivali šezdesetih godina. Hedren je u autobiografiji napisala da se reditelj bacio na nju u limuzini i pokušao da je poljubi. Kada ga je odbila, Hičkok ju je „pogledao direktno u oči, crven u licu i obećao 'uništiću ti karijeru'".
Glumica je navela da joj je Hičkok otežao život, odbijajući da predloži njenu ulogu za nominacije za Oskara. Tvrdila je i da joj nije dozvoljavao da prihvata druge uloge, kako je još imala sklopljen ugovor sa njim.
Hičkoku nije bilo lako da progura eksplicitne i ekstremne scene nasilja i seksa kod strogih holivudskih cenzora šezdesetih godina 20. veka. Kada su ga cenzori zamolili da ponovo snimi spornu seksualno-sugestivnu scenu sa početka Psiha, Hičkok je odgovorio da ne razume njihove zahteve i predložio da mu se pridruže na snimanju i daju jasne instrukcije. I ta taktika je uspela. Kako se cenzori nisu pojavili na snimanju, Hičkok nije morao da menja scenu.
Iako mnogi kritičari tvrde da Hičkok i te kako zaslužuje nagradu američke filmske akademije, Oskar nikada nije dospeo u njegove ruke. Nominovan je čak pet puta za filmove Rebeka, Čamac za spasavanje, Začaran, Prozor u dvorište i Psiho. Međutim, prema njegovim rečima, Hičkok je „zauvek ostao deveruša, a nikad mlada".
Kada mu je dodeljen počasni Oskar za životno delo, Hičkok je održao jedan od najkraćih govora zahvalnice. „Hvala vam… puno, zaista", rekao je.
Prvog aprila 1980. godine, kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je titulom viteza. Umro je 29. aprila iste godine.
Stil / bbc.com
NE PROPUSTITE
Bonus video:
