Silvija Kristel, holandska glumica koja je postala međunarodna seks zvezda nakon što je odigrala naslovnu ulogu u erotskom filmu "Emanuela" iz 1974. godine, umrla je 2012. kada je imala 60 godina, a od posledica raka grla.
Bila je tamnokosa manekenka i pobednica takmičenja za lepotu u svojim ranim dvadesetim sa oskudnim glumačkim iskustvom kada joj je francuski reditelj dao ulogu Emanuele, ženu francuskog diplomate u Bangkoku koji traži utehu za svoju dosadu u raznim seksualnim susretima.
Sa svojim simuliranim scenama seksa snimljenim uglavnom u mekom fokusu, egzotičnom lokacijom i sentimentalnom pop partiturom, film je postao avatar meke pornografije. Neposredan hit u Francuskoj — ostao je u istom pozorištu u Parizu nekoliko godina — a kasnije i u Japanu, gde je doživljen kao trijumf feminizma (uglavnom, istakla je gospođa Kristel, za jednu scenu u kojoj se Emanuel penje na vrh njenog muža tokom seksa).
Poslednji film koji je holandska glumica Silvija Kristel snimila je hrvatsko ostvarenje iz 2010. godine Dva sunčana dana, reditelja Ognjena Sviličića, koji je rekao: "Bila je mnogo bolja glumica nego što je to uspela da pokaže. Na setu je bila vrlo srčana, a našoj glumačkoj ekipi vrlo prijatna. Videlo se da je najduže od nas u ovom poslu. Bila je zaista draga osoba i daleko od lika koji ju je proslavio. Šteta da se nakon Emanuele nikada nije dokazala."
Rođena je u Utrehtu 28. septembra 1952. godine. Odrastala je u strogoj katoličkoj porodici, detinjstvo provodeći u hotelu koji su vodili roditelji, pa se za karijeru manekenke najverovatnije odlučila iz mladalačkog bunta.
Vrata u svet kinematografije otvorila joj je pobeda na izboru lepote Miss TV Europea 1973, te je iste godine dobila uloge u tri filma. U to vreme mnogo je putovala Evropom, a pratilac joj je bio 23 godine stariji belgijski pisac, slikar i reditelj Hugo Klaus, za kojeg se udala i 1975. dobila sina Artura.
Putujući, učila je jezike te savršeno govorila engleski, francuski, nemački i italijanski jezik.
Nakon snimnja Emanuele, usledila su zatim slična Silvijina ostvarenja: majstori filmske erotike Rože Vadim i Valerijan Borovčik poverili su joj glavne uloge u Vernoj ženi i Uličarki, ali su počeli da je smatraju ozbiljnom glumicom tek 1977. Te godine ju je slavni Klod Šabrol angažovao za neobičan filmski esej Alice ili Poslednji beg, koji je prošao prilično nezapaženo. U ratnoj drami Pastorala 1943, reditelja Bima Verstapena, glumila je bez honorara jer je želela ulogu u kojoj "neće morati da skine ni kaput", ali je film prikazan samo u Holandiji.
Bili su to Silvijini neuspešni pokušaji bega od Emanuele, koja je ipak morala da se vrati toj ulozi kako bi zadovoljila sopstvene potrebe za ugodnim i porocima obeleženim životom. Žist Žaken je bio više nego spreman za ponovnu saradnju, te je Kristelova 1981. snimila novu verziju Ljubavnika Lejdi Četerli, naravno u soft-kor izdanju.
Erotska tinejdžerska komedija iz 1981. Privatni časovi u američkim je bisokopima prošla bolje od Emanuele. Glumila je francusku dadilju koju bogati biznismen angažuje da njegovog sina upozna sa svim tajnama seksa. Kako je film obilovao scenama seksa 30-godišnje Silvije i 16-godišnjeg Erika Brauna, glumica i reditelj Alan Majerson bivaju optuženi za pedofiliju. Kristelova je tada razočarala veliki broj obožavatelja, otkrivši da ju je u spornim scenama zamenila američka glumica Džudi Šeldon.
Navučena na narkotike
Godine 1979. Silvija je napustila Klausa zbog britanskog glumca Jana Mekšejna, kojeg je upoznala na snimanju filma Peti mušketir. Preselili su u Los Anđeles, jer je Jan obećao da će joj pomoći u pokušaju ostvarivanja holivudske karijere. Tokom petogodišnje veze nije bilo nikakvih značajnih dešavanja na profesionalnom planu, a Silvija u to vreme počinje konzumirati kokain.
"To je supervitamin, vrlo moderan dodatak, bez opasnosti, puno uzbudljiviji od ubijanja u alkoholu, ali vrlo skup", govorila je o svojoj zavisnosti.
U autobiografiji Undressing Emmanuelle, iz 2006. godine, napisala je kako su razvod roditelja i seksualno napastvovanje porodičnog prijatelja u devetoj godini ono što ju je najviše pogodilo u životu i zauvek ga obeležilo.
"Imala sam samo 14 godina kad je otac doveo drugu ženu u hotel koji je bio naš dom, koji je vodio zajedno s majkom. Sestru, majku i mene izbacio je na ulicu iz sobe broj 21, u kojoj smo živele."
Smatrala je velikim životnim uspehom pobedu nad porocima, jer je sama otišla na odvikavanje kada je shvatila u kakvom je stanju. Odrekla se kokaina i alkohola, nakon čega je raskinula sadomazohističku vezu sa Mekšejnom. Iako ju je finansijski upropastio drugi suprug, reditelj i producent Filip Blot, bila je zadovoljna skromnim načinom života na koji je bila prisiljena nakon gubitka kuće i novca.
Deset godina bila je u vezi sa belgijskim radio-producentom Fredom De Vriom, sve do njegove smrti 2006. Bila je strastveni pušač, i to cigareta bez filtera, još od 11. godine. Rak grla ustanovljen 2001, metastazirao je na pluća i jetru, a u junu 2012. godine, potpuno slomljena Silvija doživela je moždani udar od kojeg se nikad nije oporavila.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
