Rodila se sa ogromnom glavom i velikim nosem: Majka je zbog ružnoće skrivala u kući, a ona danas zavela pola Holivuda

Ovo je priča o ružnom pačetu koje se nije pretvorilo u lepog labuda, ali je uspelo da osvoji sve zamislive visine šou biznisa .

Teško detinjstvo, siromaštvo, ružno lice, mršava figura, svadljiv karakter - dobar set preduslova da postanete idol cele planete. A glavno dostignuće superzvezde pozorišta, bioskopa i muzike Barbare Strejsend je to što je dokazala da put u svetlucavi svet šou biznisa nije zatvoren za neprivlačno .

Nevoljeno dete

...Devojčica od godinu i po, krupne glave i velikih očiju, s mukom se penje na stolicu. Dugo i tužno gleda kroz prozor. Majčino srce tone - to traje već nekoliko meseci. Devojčica čeka tatu, koji nikad ne dolazi kući...

Barbra Streisand je rođena u prilično prosperitetnoj porodici.

- Moji deda i baba po ocu i majci bili su jevrejski imigranti iz Rusije i istočne Evrope.

Otac buduće zvezde, Emanuel, sin imigranta iz Lavova koji je jedva govorio engleski celog života, bio je jedan od najistaknutijih profesora engleskog u Sjedinjenim Državama. Barbrina majka, Dajana, nije bila ambiciozna i bila je sasvim zadovoljna što je njen dom sjajno čist, a njen muž hranjen odličnom košer hranom.

Dijana i Emanuel venčali su se 1930. godine. Pet godina kasnije, dobili su sina Šeldona. Emanuelov udžbenik engleskog jezika dobio je najviše pohvale, a talentovani nastavnik je uvršten na počasnu listu "Lideri u obrazovanju". Činilo se da je pred porodicom Streisand udobna budućnost. Međutim, na samom vrhuncu karijere, Emanuel je doživeo svoj prvi epileptični napad, bolest koja se u to vreme smatrala "sramnom" i morala je da se sakrije.

U svetu je bio rat i haos. SAD su ušle u rat protiv Nemačke, Italije i Japana, a Amerikanci su sa udvostručenom pažnjom počeli da slušaju izveštaje sa fronta. Emanuel je bio oslobođen vojne službe kao otac dvoje dece – 24. aprila 1942. godine u dobro održavanom stanu porodice Strejsend u Bruklinu pojavio se novi stanar – snažna, zdrava, nasmejana devojčica.

Dajana se prisetila da je mala Barbra bila toliko zaokupljena onim što se dešava oko nje da je vrlo retko plakala. Uprkos činjenici da je devojčica imala nesrazmerno veliku glavu, a do svoje dve godine bila je skoro ćelava, svi gosti su se uvek slagali da svet jednostavno nikada nije video šarmantnije stvorenje.

U leto 1943. Emanuelu je ponuđen posao u letnjem kampu za decu. Dijana, koju su mučila loša osećanja, otišla je sa njim i decom.

Jednog vrelog avgustovskog dana, Emanuel je doživeo epileptični napad i kolima hitne pomoći odvezen je u bolnicu. Doktor mu je ubrizgao morfijum, od čega je Emanuelu bilo još gore. Nekoliko sati kasnije umro je - disanje mu je prestalo.

Slomljena srca, Dajana je prodala svoj nameštaj, spakovala svoje stvari i preselila se kod dece, sumnjajući da će ona i njena deca imati budućnost. Deda Luj, debeo i nezdrav, već je u dubokoj starosti želeo od života samo mir i tišinu.

"U toj kući nije bilo ljubavi. U trpezariji je bio veliki sto i Barbra i ja smo se sakrili ispod njega da ne bismo dobili batine.", rekao je Barbarin brat jednom prilikom.

Dajana nije obraćala mnogo pažnje na decu – bila je potpuno van sebe i, kako je Barbra verovala, "emotivno nas je napustila u isto vreme kada nam je otac umro". Majka je stalno ostavljala svoju ćerku kod prijatelja i rođaka, a svaki put kada bi Diana odlazila od kuće na posao, imala bi histeriju - devojčica se plašila da se ni njena majka neće vratiti i da će ostati "sama na ovom svetu".

Osim toga, do tada više niko nije nazvao Barbru slatkim detetom. Njeno telo, mršavo i neoblikovano, kao da se istovremeno kretalo u različitim pravcima. Glava joj je ostala isto tako nesrazmerno velika, levo oko se stalno kretalo ka mostu nosa, a nos je počeo da dobija provokativne dimenzije. Deca u dvorištu su se smejala Barbri, izmišljajući joj nadimke, među kojima su "veliki kljun" i "kosa ružna stvar" bili daleko od najvrednijih.

Barbrina majka je napunila 40 godina, ali je i dalje bila okružena proscima koje je Barbra mrzela svom dušom. Posebno jedan mesar:

"Svaki put kada je poljubio moju majku, mislila sam da je ubija."

Na kraju je na horizontu ostao samo jedan udvarač - krojač Luis Kind, koji je zarađivao za život izdavanjem nameštenih soba. Barbra je bila užasnuta što ovaj čovek polaže pravo na mesto njenog oca.

Stvari su postale jako loše kada je Dajana rodila još jednu devojčicu 1951. godine. Luis je obožavao svoju ćerku i nije podnosio Barbru. "Lepotica i zver" je kako je nazvao sestre. Barbra je uzalud pokušavala da mu ugodi. Bio je grub i vikao je na nju. Kada ga je zamolila da joj kupi sladoled, njen očuh je odgovorio da nije dovoljno privlačna za to. Kada je sedeo i gledao televiziju, Barbra se toliko plašila da ne naruši njegov mir da je puzala po podu ako je trebalo da ode u drugu sobu. Međutim, devojčica je toliko želela da ima "pravog" oca da je dugo skrivala da je Luis njen usvojitelj. Na pitanje zašto je imao drugačije prezime, lagala je: "On koristi ime Kind za posao".

Barbra je razvila hipohondriju. Pročitala je članak o raku i odmah joj se učinilo da ima sve znake bolesti i za šest meseci će umreti. Majka je odbacila ćerkine strahove. Njena glavna briga bila je Barbrina mršavost, a to je išlo čak do toga da je nasilno hrani kašikom.

"Kada mi je bila potrebna ljubav, davali su mi hranu", rekla je kasnije gorko.

Jedina svetla tačka u životu mlade Barbre bio je mali ekran televizora njenog komšije. Tobi Borokov, koji je živeo u istoj kući, postao je simpatičan prema čudnoj i nesrećnoj devojci sa kojom je njen sin Irving voleo da se igra. Počela je da vodi Barbru kod sebe, a deca su satima sedela pred TV ekranom. Barbra je bila fascinirana starim holivudskim filmovima u kojima je sve bilo tako lepo i tako divna muzika. Volela je da peva filmske pesme u hodniku njihove kuće - plafoni su bili veoma visoki i to je stvaralo prelep odjek.

Život se Barbri Strajsend iznenada promenio 1996. godine, kada je upoznala glumca Džejmsa Brolina.

– Posle deset minuta bio sam pečen, posle dva sata znao sam da ćemo se jednog dana venčati – izjavio je Brolin. Barbra je išla na terapiju za prihvatanje drugih ljudi i sticanje realnije slike o sebi, Brolin je pohađao kurs da nauči kako da voli, komunicira i da se grli.

Venčali su se jula 1998. godine i još su zajedno. Sa glumcem Eliotom Guldom venčala se 1963. Tada je rodila svoje jedino dete Džejsona, a brak je trajao do 1971. godine.

Barbra je imala ljubavne afere sa Rajanom O’Nilom, Vorenom Bitijem, Donom Džonsonom, Krisom Kristofersonom, Omarom Šarifom, ali i kanadskim premijerom Pjerom Tridoom i 28 godina mlađim teniserom Andreom Agasijem.

Poznata glumica progovorila o detaljima zlostavljanja: Uputila snažnu poruku za sve žene koje ga trpe!