Mihajlo Bata Paskaljević se pojavio u više od 200 televizijskih i bioskopskih filmova i serija, nagrade su ga zaobilazile, kao i glavne uloge. Zvali su ga srpski Deni Devito, kao i kraljem sporednih uloga. To mu nije smetalo da osvoji publiku, a da od epizodnih uloga napravi remek-dela.
Osim kod publike, bio je omiljen i među kolegama. Duhovit i otvoren, lako je postao omiljeno TV lice 60-ih i 70-ih među Jugoslovenima.
Kolege su ga često zadirkivale da je najveća škrtica među glumcima, a po pozorišnim klubovima se moglo čuti da je Bati lakše izvaditi zub nego dinar iz novčanika.
Govorio je da postoje tri stvari koje nikad neće odbiti: ulogu, čast u kafani i žene.
Sanjao je da postane glumac, al' je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, da bi za vreme rata upisao Muzičku akademiju, odsek za glumu, koji je imao izvanredne profesore.
Malo poznat detalj iz njegovog života je onaj da je rođen sa prezimenom Paskalj, te da je tek kao momak dodao sufiks "vić".
Ženio se pet puta, mada ima onih koji tvrde da je zapravo šest ili čak sedam puta stao pred matičara, ali se najčešće govori kako ga je u smrt ispratila 7. žena, ne zna se da li je bila zakonita.
Suprugu Faniku upoznao je u kafani. Upoznali su se slučajno.
"Posle sahrane svratio sam na piće u kafanu Kosovski božur. Tu sam odmah primetio plavokosu konobaricu Faniku. Pitao sam je da se vidimo te večeri. Otišao sam tek pošto je pristala. Na sastanak sam došao ranije, skoro pun sat, kako ne bi imala vremena da pobegne", ispričao je Bata.
Iako ga bije glas da se ženio čak 7 puta, iza sebe je ostavio jednog sina.
U trećem braku sa Brazilkom Renildom dobio je sina Zoju, koji živi u Nemačkoj.
Kada je dobila vizu otišla je u Tursku, javila mu se, ali Bata nije uspeo da ode. Jednog dana stigao mu je telegraf iz Kaira u kojem je pisalo: "Čekam te 1. aprila u kazinu."
Odlučio je da ode, stigao u kazinu, ali nje nije bilo.
"Pošto je to već tako jako bilo, a već sam napravio skandal u porodici, napravio skandal u Beogradu, napustio snimanje serije bilo mi je neprijatno da se vratim u Srbiju". I tad je rešio da nekoliko narednih meseci provede u Kairu. Snalazio se kako zna i ume, zaduživao gde je stigao.
Nekoliko meseci kasnije ipak su se sreli, ali tu je bio kraj. Ipak, ponovo su se sreli u Parizu i ljubav se ponovo rasplamsala.
Zbog Batine ljubomore morala je da napusti posao kelnerice, iako je u to vreme zarađivala čak više od Bate.
Na vratima njihovog stana stajao je i jedan simpatičan natpis:
"Ako zvoniš ti na vrata, otvoriće samo Bata. Ako upitaš gde je Fani, Fani je u kafani."
Bata je sam za sebe tvrdio da ne može da živi bez ljubavi. Tvrdio je da stalno mora da bude zaljubljen u nekoga ili u nešto da bi živeo, stoga ne čudi što je prelazio iz braka u brak.
"Često ponavljam sebi, ako u mom životu nije bilo pet mladosti, onda je sigurno bilo pet ludosti. Zaljubljivao sam se više puta i to su te fatalne stvari kod mene. Svaku svoju ljubav sam odbolovao. To je znak da sam svaku ženu voleo", ispričao je Bata za "Jugopapir".
Večito traganje za ljubavlju učinilo je da zauvek ostane mlad duhom smatrajući da je život bez ljubavi "prazna i dosadna stvar".
Umro je 2004. godine.
