Prvi izbor za mis Jugoslavije održan je 1926. i tada se čulo za Italinu Lidu, odnosno Idu Kravanju iz Divače kod Trsta. Ida je pobedila na izboru za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije.
Njen život je bio poput nekog dobro izrežiranog filma, pun uspona i padova. Zarad karijere odrekla se toplog doma, dva puta je menjala ime, a propustila je i velike životne šanse. Umrla je kao Tamara Đorđević, 1979. u Budvi.
Uprkos odbijanju majke, za Itinu lepotu se čulo do daleke Nemačke i stigla joj je ponuda za probno snimanje. Kako nije bilo govora da je porodica pusti da ode u Berlin, Ita je prelomila i 1927. godine pobegla od kuće.
U Berlinu je počela njena glumačka karijera. Potpisala je trogodišnji ugovor sa producentskom kućom "Ostermajer" i oni su od nje napravili pravu zvezdu. Učili su je da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva… Skoro godinu i po dana pojavljivala se u manjim ulogama stičući iskustvo i spremajući se za ozbiljnije role.
Fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu "slovensku lepotu" i dar za glumu. Dobijala je na stotine pisama obožavalaca i usledila je i ponuda za nastavak karijere u Holivudu.
Međutim, na vrhuncu slave, 1931. Iti je srce ukrao Miodrag Đorđević, inženjer iz Beograda i ona je rešila da sve ostavi i uda se za njega. Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd po drugi put u životu uzela je i novo ime – Tamara Đorđević.
Dva najznačajnija filma Ite Rine su Erotikon iz 1929, priča o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice u češko-nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje, proslavio i mladog češkog reditelja Gustava Mahatija, i češki klasik Tonka zvana vešala. U ovom filmu iz 1930. Ita je glumila prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje.
Kada je počeo Drugi svetski rat zamalo da je završila u nacističkom zatvoru. Tada je prihvatila je ulogu u filmu nemačke produkcije "Centrala Rio". Morala je da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je gestapovac. Zbog ove situacije Ita je lako mogla da se nađe iza rešetaka, jer su gestapovci hapsili koga su hteli.
Itu je zatvora spasao tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i naš nobelovac Ivo Andrić, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
Svoju poslednju ulogu ostvarila je u filmu "Rat" iz 1960. godine, a partner joj je bio Velimir Bata Živojinović. Ubrzo se sa suprugom seli u Budvu, a kuća koju su sagradili stradala je 1979. godine, kada je taj kraj pogodio strahoviti zemljitres. Ina je nažalost podlegla povredama i zdravstvenom problemima,a preminula je iste godine u maju. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
