Rođena u malom gradu Jemanzelinsku u Rusiji, Irina je odrasla u porodici gde je otac bio rudar, a majka pijanistkinja i nastavnica muzike.
Porodični dom Šajkovih bio je skroman - stan od svega 35 kvadrata, ali uprkos tome, Irina nikada nije osećala siromaštvo. Ona često ističe da je njeno detinjstvo bilo ispunjeno ljubavlju i podrškom roditelja, koji su joj preneli ljubav prema muzici. Dok je rasla u tom okruženju, Irina nije sanjarila o bogatstvu ili glamuru, već je svoje radosti nalazila u zvucima muzike koja je odzvanjala njenim domom. Slava i bogatstvo su stugli naknadno kasnije.
Kada danas razmišlja o tim vremenima, Irina opisuje svoje detinjstvo kao "skromno", ali ističe da nikada nije osećala nedostatak ničega. Njena porodica je živela s ljubavlju i toplinom, vaspitavajući je s vrednostima koje će je pratiti kroz ceo život.
Irina Šajk nije samo model sa prepoznatljivim licem, ona je i žena koja je izgradila svoj put do vrha modne industrije snažnom voljom, disciplinom i talentom. Od farbanja bolničkih prozora i deljenja flajera do svetskog priznanja i bogatstva, Irina je primer samostalnosti i uspeha koji proističu iz radne etike i vere u sopstvene sposobnosti.
U mladosti, Irini Šajk pojam modela nije bio ni blizu njenog životnog horizonta, jedva je razumela suštinu reči "manekenka". Kada je imala samo 14 godina, njen otac je zaražen upalom pluća, a stanje mu se naglo pogoršalo, završavajući se smrtnim ishodom.
Nakon ove tragedije, Irina je osetila veliku odgovornost prema svojoj majci, koja je postala samohrani roditelj dve devojčice. Kako bi olakšala finansijski teret porodice, Irina je provela mesec dana farbajući prozore u bolnici i za to zarađivala ekvivalent od oko 9 evra. Pored toga, aktivno je delila flajere po prodavnicama.
"Iako je moj tata uvek želeo sina, voleo nas je. Ali nakon njegove smrti, osećala sam se kao da moram preuzeti brigu o porodici. Uvek sam osećala kao da sam rođena u pogrešnom telu. Osećala sam se nelagodno kao devojčica. Sećam se nesuglasica sa mamom kada je želela da me oblači u cvetne haljine, dok sam ja želela tamnije boje. Nisam želela da budem dečko, ali sam imala osećaj da ne pripadam svom telu", podelila je Irina.
Većina modela započinje karijeru već sa 14 ili 15 godina, ali Šajk je završila srednju školu i upisala koledž. Bez jasne predstave o tome šta bi radila sa diplomom iz marketinga, znala je samo da želi da napusti svoju zemlju. Prilika je došla u obliku modnog skauta koji ju je primetio u kozmetičkoj školi koju je pohađala njena sestra. Ponuđeno joj je da krene u Pariz.
Prvi put kada je zakoračila u avion, imala je skoro 20 godina. Delila je stan sa još pet ili šest devojaka i zarađivala oko 60 evra nedeljno. Imala je malo obaveza, ali je imala jedan čvrst cilj - želela je zaraditi najmanje 100 evra. Iako to sada može izgledati neverovatno, bilo je teško postići taj iznos jer je njeno telo nailazilo na neodobravanje ljudi iz sveta mode. Čula je kako direktori kastinga komentarišu njene oblinaše u negativnom tonu.
"Imala sam agente koji su insistirali: 'Treba da skratiš kosu, izgubiš 20 kilograma i postaneš plavuša.' Ja sam odlučno odgovorila: 'Apsolutno ne,'" izjavila je.
Bila je uporna u odluci da se ne vrati u Rusiju, uspela je da pronađe posao u Španiji i zaradi 1.000 evra.
"To je bila prava suma novca", kaže. Poslala je par stotina evra svojoj majci, koja je svojim prijateljima rekla: 'Moja ćerka mi je kupila sofu', priča Šajk.
Imala je 21 godinu kada je prvi put predstavljena u Sports Illustrated 2007. godine.
Iako je sada Njujork njen dom, kulturni šok je bio veliki na početku. U Rusiji, njeni roditelji su imali baštu, a leta su provodili u učenju kako da uzgajaju paradajz, krastavce, rotkvice i krompir, te kako da ih konzerviraju za zimu. Prvi put kada je stigla u Ameriku, supermarketi su je iznenadili. "Pitala sam se - može li se ovde kupiti krompir? U mom rodnom gradu, ako ga nisi sam uzgajao, nisi ga jeo."
Irina je morala proći kroz godine truda da bi se afirmisala u svetu visoke mode. Ricardo Tisi je bio taj koji je odlučio da joj pruži šansu. Godine 2015, pozvao ju je da se upoznaju u Parizu dok je dizajnirao za Givenchy i tražio modele za predstojeću reviju. Kada su se sreli, on joj je rekao da hoda ispred njega. Njegovi saradnici su savetovali da je ne angažuje, ali je on odgovorio: "Ne, primljena je."
Kasnije je saznala da je i Tisi izgubio oca kao dete i da je odrastao u domu prepunom sestara. "Osetila sam vezu", kaže Šajk. Oseća bliskost s njim koju ne deli sa većinom ljudi. "Nemam mnogo prijatelja. Čak i ako možeš prebrojati sve svoje prijatelje na jednoj ruci, zaista si srećan."
Zahvalna je što joj je Tisi pružio priliku, ali smatra da je praksa klasifikovanja modela kao "komercijalni" ili "fashion" iritantna.
Možda modeli rođeni u bogatstvu mogu sebi priuštiti da budu izbirljivi, ali ona ima porodicu koja zavisi od nje. Ni danas ne bira mnogo jer, kako kaže, "mora da plati svoje račune."
"Ja nemam bogatog muža. Nemam sponzora, pa moram sama da zarađujem", kaže.
Ponekad se njena ćerka Lea požali što mama mora na posao, a Šajk joj tada, priznaje, kaže: "Hoćeš da ideš na odmor, zar ne? Hoćeš da ideš u kupovinu? Bićeš sa tatom, jer mama mora da radi."
"Gledajući svoju ćerku kako odrasta u potpuno drugačijem okruženju, u Vest Vilidžu, putujući po svim tim zemljama, želimo joj preneti vrednosti. Naučiti je da mora naporno raditi kako bi postigla nešto", kaže Šajk.
Iako Šajk retko govori o svom bivšem partneru Bredliju Kuperu, naglašava da oboje potiču iz "normalnih" porodica. Ulagali su zajedničke napore kako bi Leu podigli u što normalnijem okruženju. Žive u Njujorku, a ona pešači do škole. Ni Šajk ni Kuper nikada ne koriste dadilje.
"Oboje vodimo Leu svuda s nama. Ona se lako prilagođava. Pre nekoliko dana, morala sam ići u teretanu, pa sam joj samo donela bojanku i rekla: 'Mama sada vežba.' Crtala je sat vremena. Onda smo otišle na probu Michael Korsa, gde je upoznala sve devojke, a Majkl joj je poklonio torbu. Nacrtala mu je mačku."
Čak i kada Bredli Kuper snima film, Šajk i on uspevaju da pronađu raspored koji im odgovara.
"Uvek nađemo način. On je najbolji otac o kojem smo Lea i ja mogle sanjati. Uvek sve funkcioniše, ali to je zato što radimo da sve tako funkcioniše."
Na pitanje novinara o predrasudama prema ženama koje postanu majke, Irina ne veruje da žene treba da menjaju svoj stil ili ponašanje zbog dece.
"Ja sam i dalje ista osoba", naglašava. I dalje želi nositi prozirne haljine i tange na odmoru, istovremeno se zabavljajući.
Svesna je da tračevi i kritike na društvenim mrežama dolaze s poslom.
"To je deo paketa. Ne možete se dopasti svima, i ja ne želim da me svi vole. Ja sam ono što jesam. Neću se menjati zbog nekoga ko nema šta drugo raditi u svom životu, a priča o mom oblačenju ili roditeljstvu. Neću, sredite svoj život."
Stil/Zadovoljna
