Holivudska industrija često se romantizuje kao svetla i glamurozna, ali ispod površine tog zlatnog doba krije se i mračna strana o kojoj se manje zna. U nastavku, otkrivamo neke uznemirujuće činjenice koje bi mogle promeniti naš pogled na filmove i zvezde toga vremena.
Ekstremni pritisci na izgled:
Holivudske glumice toga doba bile su izložene ogromnom pritisku da izgledaju besprekorno. Jedan od ekstremnijih primera je Džoan Kraford, koja je čak izvadila svoje zadnje zube kako bi postigla lepši oblik vilice. U intervjuu je priznala da je to učinila kako bi produžila svoju karijeru, a mnoge druge glumice su slično radile kako bi održale korak s brutalnim standardima lepote tog vremena.
Upotreba opasnih lekova:
Džoan Kraford nije stala samo na operacijama; takođe je svakodnevno stavljala bornu kiselinu na svoje očne kapke kako bi postigla blistav izgled. Ova praksa je bila izuzetno opasna za zdravlje očiju i kože, ali pokazuje koliko su glumci bili spremni ići da bi ostvarili besprekoran izgled na ekranu.
Nemilosrdni tretmani prema dečjim glumcima:
Deca koja su se pojavljivala u filmovima toga doba često su bila podvrgnuta surovim uslovima na setu. Ako bi bili neposlušni ili teški za rad, ponekad bi ih poslali u takozvanu "crnu kutiju", gde bi za kaznu morali da sede na komadu leda. Ovaj oblik disciplinovanja dece na setu danas bi bio neprihvatljiv.
Nemoralni uslovi snimanja:
Alfred Hičkok je poznat po svojim inovativnim tehnikama snimanja, ali neke od njegovih metoda su bile ekstremne. U filmu "Ptice," za glumicu Tipi Hedren vezivali su žive ptice i bacali ih na nju kako bi snimili čuvenu scenu na tavanu. Ova praksa je bila fizički i emocionalno iscrpljujuća za glumicu. Keri Grant, koji je bio prisutan na setu, izjavio je da je Tipi Hedren bila "najhrabrija žena koju je ikada upoznao," što naglašava koliko je bila izložena riziku kako bi snimila scenu.
Odri Hepbern i njen "srneći pogled":
Odri Hepbern, ikona stila i elegancije, poznata je po svom karakterističnom "srnećem pogledu". Malo ko zna da je ovu posebnu pozu postizala ekstremnim naporima. Nakon nanošenja maskare, šminkeri bi joj pažljivo iglom razdvajali svaku trepavicu pojedinačno kako bi postigla taj prepoznatljivi izgled. Ovaj detalj otkriva koliko su glumci tog doba bili posvećeni detaljima kako bi zadovoljili zahteve kamere i publike.
Džeki Kuper i teškoće sa plakanjem:
Džeki Kuper je postao slavan kao dečji glumac i ostvario je izuzetnu ulogu u filmu "Skippy" 1931. godine, za koju je bio nominovan za Oskara. Ono što mnogi ne znaju jeste da je tokom snimanja ključne scene nije mogao da zaplače na zahtev. Reditelj, koji je bio njegov ujak, primenio je ekstremne mere kako bi ga naterao da plače, čak mu je pretila da će ubiti njegovog psa ako ne bude plakao. Kuper je naposljetku proizveo toliko histeričnih jecaja da su morali da ga smiruju. Ovaj slučaj pokazuje koliko su deca glumci tog doba bili podložni pritiscima i manipulaciji na setu.
"Moralne klauzule" i ograničenja ugovora:
U to vreme, ugovori glumica često su sadržavali "moralne klauzule" koje su ih obavezivale da se ne udaju i da pobace ako zatrudne. Ovo je bio deo kontrole koju su filmske studije vršile nad svojim glumcima kako bi očuvale njihovu javnu sliku i popularnost među obožavaocima. Navodno, glumice poput Lane Tarner, Džudi Garland i Dženet Mekdonald su tajno abortirale, dok se u javnosti pričalo kako su u bolnici zbog drugih zdravstvenih problema kako bi se prikrila istina. Ovaj aspekt otkriva mračne strane pritisaka i kontrole nad privatnim životima glumaca.
Azbest na filmskim setovima:
U dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka, na filmskim setovima koristila se azbestna prašina kako bi se snimale scene u kojima pada sneg. Nažalost, mnogi glumci i članovi filmskih ekipa nisu bili svesni opasnosti koju je azbest predstavljao po zdravlje. Kasnije u životu, neki od njih, poput Stiva Mekvina, suočavali su se s ozbiljnim zdravstvenim problemima zbog izlaganja azbestu. Ova činjenica naglašava rizike i posledice koje su neki glumci pretrpeli zarad umetnosti.